Male novine

и доиста, слободно се може рећи, да ни једна досадашња влада , није дол^зила са већим моралним капиталом, ноовавла да радикална. Тако исто ниједна досадашња в >ада није била у тој мери потпун госнодар ситуације и толик> независна, као што је то пало у део радикал ној влади. То је у осталом и сасвим природно. Уз крал>а Милана , и с краљем Миланом ни једна влада није могла имати тачо одрешене руке, као што их има прва влада без Милана. Сам тај Факт, одсуство краља Милана, велико је преимућство, које за овп двајестак последних година није имала ни једна досадашња влада. С тога су на нову владу и полагане големе наде; од нове радикалне ере много се очекивало, а те наде, придавале су и 22. Фебруару велики сјај. Он је сматран и још се сматра као светао дан, као дан ослобођења, као дан спасења и избављена од штетнога и ненародног правца, којим је догле ишла и унутрашња и спољашна нолитика српека, чији је представвик био бив. краљ Милан. И ако народна изрека вели, да се дан још по јутру познаје многи су мишљења да је минула година још и сувише нратак рок ар правилну ороцену, да ли је нова ера, оправдала или обманула наде које су на н у иолагане. Али и најодушевљенији обожатељи „новога доба", што је иастало од лањскога 22. Фебруара, морају признати да је за ово годину дана њино одушевљењеприлично охладнило, а њине наде приметно избледиле. Узимајући у процену целокупно стање ствари, какво је било нред одстунање краљево, мора се сматрати као срећа по Србију што је краљ Милан мирно и добровољно оставио престо краљевски. Кад су већ ствари дотле дотеране, одступање било је најпаметније што се могло учинити. Али с друге стране ни један разуман политичар неће тврдити да је за Србију срећа што у овоме добу, кад на Балкану сваки час може планути, на српском престолу седи малолетни краљ. Намесништво је увек најслабији и најнемоћнији облик владавине. Њему не достаје баш оно што је суштина, снага и преимућство монархијске владавине владалачки ауторитет. Кад се једна нација креће да оствари велико дело свога народнога јединства ( она исгиче једнога вођу свога н око њега се прибира и концептрише. Свако доба и сввко велико народно дело тражи једнога вођу и представника свога, а та улога природно је намењена владару. Бунтовна Србија у почетку

овога века имала је свогаКараЂорђа; дипломатска, преговарач ка Србија од 1815. имала је свога Милоша; задобијање градова имало свога Михаила; ратови за независност имали су свога Милана. А данас? — данас имамо намеспиштво. Ко зна како у великим нокретима народним огромну улогу игра ауторитет и чунено име једнога народпога вође, лако !»е појмити, огромни недостатак данашн.!} Краљевиие Србије, којој на челу стоји намесништво. С тога гледшита немамо разлога да се радујемо даровима које нам је донео 22. Фебруар Но значај и замашиост оне големе промене, која је настала 22. Фебруара нрошле године, још се не може одмерити ни ио огромности последица ни по благотворном или злотворном утицају њином. Оцена, правилна, непристрасна оцена 22' Фебруара још лежи у будућности. 5Е0ГРАДСКЕ ВЕСТИ Њено Величанство. Краљица Наталпја прошетала се јуче послс подне с госпођицом Богићевићком кп. Махаиловом улицом * Изостао. Други чланак о Јагодини у копе се понова апеловало на правичност радикалних посланика да не цвељевају Јагодину и да јој не чпне неправду, био је већу штамгш кад нам сипоћ стаже вест из скупштине, да су коцке већ пале, да је сгрељање осуђене радикалме мученице већ извршепо. Јагодина је већ лежала мртва на скунштинск >м столу и ми нисмо имали више за кога мислити. С тога је тај други чланак повучен да се допуни мислима о Алексинцу, којије такође ииао несречу даподели злу судбу Јагодине. Кад нисмо могла ни одбранати на одмолити ова |два поносна гнезда радикална , онда да их бар братрки ожалимо. * Са скупа Ма годвшњем скупу, београдског певачког друштва држатом 11 о. м. изабрата је нова управа и то: за преседника г. Ђока М. Станојевпћ проФесор, за потпреседника г. Драгутин К. Петровић чин гл. контр »ле, за благајника г. Васа Костић благајник еквитебла, за пословођу г. Милан Николић чинов. кредитаог Завода, за архивара г. Петар Хиблер чиновнпк задруге, а за одборнике Гг. Тодор Станковпћ чин. Ђока Драгутиноваћ. чинов Дпмитрије М ТВорић трговац п Фађејев Голумбовеки благајник Фабрике дувапа. На истом скупу на предлог управе устаповљене су још две врсте чланова и то добротвора и утемељача. Добротворп биће она лица, која подаре друштву најмање 200 двнара а утемељачи 100 динара. Од улога добротвора п утемељача установиће се сгалан фонд , од к < >јег ће се само приход трошити на текуће друштвене потребе. Пошто се показала потреба за измену друштвених правила, то ће се ради тога у скоро држатп в нредни збор па|!којем ће се утврдити прав:1 добр твор I и утемељача.

Београдско певачко друштв -1 , Еајстарије пев. друштво у Србаји „колевка" осталпх певачких дружина, — већ 38 година врши успешно св ј културни задатак, дало је д< вољно докзза, да заслужује, да у св-^је добротворе и утемељаче може у скоро бројата многе пријатаље ове лепе установе. * Забава Под високом заштатом Његов >г Величанстса Краља Српског Александра I. академиско друшгво „Обилаћ" ириређује на даа прогласа краљеване 22. Фебруара о. год. свечано обалићевз вече у двораан велаке школе. Почетак у 6 часова у вече свршетак у 8 час у вече. Програм: свечаног Обплаћевог вечера: I Химпа Краља српског, пева „Обилић" 2. Геч Омладина. 3. Поглед на пр шлост а садашњост српског народа. Поклич Омладини, 4. Закликпите, вева „Обилић" б.Обич^јп а песме Срба у Старој Србаји и Македонији. 6 Од Батољ стана на Сол^н дојдох, дует 7. Срнска мајка декламацсја. 8. Где је ср .ска војводива нева „друштво учатељске школе." 9. Народни збор пева „Обилић." Слободан приступ. Добровољни арплоза примају се са захеалношћу. * Забава. Мод покроватељстиом скуиа црк.-школске јеврејске општиве сргско-јеврејско музикално друштво „Давид" уз при;атељско суделовање г. ЈоспФа Свободе прпређује у суботу 24. ов. мес. у дворанама „Грнђанске Касине" свој нрва Концерат са Игранком у кораст своје касе. Почетак у бчасова. Праступа имају само иозвати. Програм: I. део: концераг. 1. Срнска химна од Д. Јенка. 2. говор друштвеног преседника. 3. Синф 'нија из опере „Ба 8сот1шг§-а и од Солера. 4 ОгоббтШегсћеп од Ј1ангера, квиптет за 3 вполпне, виолу и чело. 5. Персиска ноћна стража Од Михај/еса. 6. Фантазиј« за виолпну по В-ердиевој оаери „Н. ТгоуаЈоге" свара јсдан члан друштва, прати га па глас >вару г. Јоса® Свобода. 7. Давад марш од А Капса (први пут). II игранка. * На изјаву Глигоријеву у 32. бр. „Српске Независности" амамо да прпметимо ово: Глагсрвје правдајући се што је изузео 2121 данар из диспозационог Фонда ваше, вели квко је он то издао људима која [су му служили као тајна иолиција. Међу тим, он Је иследаој комасији изјавао да је суму од 1700 дииара изузео 15 маја пр. г. на угушавање нереда и да је 421 днаар издао људима којп ће шпајуиисати г. Гарашанана у Земуву и нашег^ власника г. Перу Тодоровића овде. Пре свега за угушење нереда од 14, и 15. маја није му треОало никаквих новаца, јер је за то пмао на расположењу жандармерију. Али баш и да је узео тај нов»ц на то, ппак је он тај новац, како чујемо, узео из депозвтне касе и то без одобрења надлежног министра. који мора знати коме се н на таквецели пздаје новац из диспозициовог Фондаикоја и сам мора узети потребну суму од г. министра спољних послова, који и рукује тим фондом. Даље, немогуће је да је он 15-ог маја пр. г. узео ту суму на то да шпајунпше нашег власавка и г. Гарашаиина у Земуну, кад се зна да је г. Гарашаииа тада још бао у граду п да је тгк у јуну месацу прешао у Земун Сем тога, ваља нмата на уму и то да је преподобнп ГлагориЈе пензионован 16 септембра а он баш тадн и узима за „тајпу полицију"

плату у напред и то до краја октобра, дакле за месец и по дана унапред и то онога дана кад је пензионован. У ствари Светозара Бетевића, бакалског каЛФе, кога је он незаконо литпо слободе иа после протерао у Ивањицу, сазиали смо јв ■. Светозар је дошао из Ивањаае и погодио се -аод неког Ђорђа бакалипа из Палалуле. ТВорђе је добар и угледан газда, а Светозар му био ваљан, аоуздан н п^штен момак Али преаодобап Глпгорије <4 некуд сазна, да су гг. Тајсић и Шолајаћ по^лало Светознра да уб;-је бив. краља^Мишна те за то н реди тадашњем старетини кварта палалулског да га претгесе. Старешинн то и учана и не вађ^ код њега ившта друго сем неках писама његових другова. из Ивањаце, у којима еу биле најобичније ствар*. Глпгорије наређује президи|алом ст решини, да протера Светозара. Старешиаа му о^говара да за протеривање пема зачонсках основа, јер Светозар има уредну буквицу и доброг је владања. Глип рије му и по други пут паређује то исто предазајалво и старешина му тако нсто одговнра. Кад је Глигораје н по трећи иут нар?дио сгарешина да иротера Светозара, он се онда морао покората тој наредби, Iсудио Светозара на пет дава затвора и протерао г<*. Кад је Светозар поднео протав Глигорија тужбу иследној к маг.ији он се азговарао да то нпје његовн ствар во ствар тадашњег старешипе кварта иалилулског. Притешњен овај је показао презадијале Глагоријеве којима му незак нато наређује да Светозара протера. Кто тако стоја ствар нашег преподобног Глигорија, бив. управника вар: Београда, а не онако како се он брани у „С, Нез-висноста". Сем овога против Глигорвја вма још маса тужаба, и ма се не можемо начу/;ити што вх г. министар унутр. дела не спроводп иследној комнсији, нарочито тужбу Павла Петровића пз Неготива да му ^е Глиша узузео 50 дуката. Ми знамв многа недела Глигоријева и чудимо се дрскости његово! да може и помислити још да се брани. Ми знчмо на аример како је дошао до кола и коња, за које је узимао и узима 25 дуката кирије што се њама служа Фрацуски посланик. Па најзад, могли бп упит«та ГлигоРпја је ли платио коње Мдадену кочијашу од кога ах је „куаао" као управник, пошто ах је погодио а колико „глатио" Недела Глигоријева очита су, њих нико не може збрасата п уништити и иравда их мора по заслузп казнитв. Глиг^ рије се не може ни на који начин извући, њега мора и Ј постићи ће заслужена казна, па мт, га, и по' ред свих јасних законских прописа, цуштади на јемство. Тако стоји с преподобним Глигоријем. * Осуђен. Јучесе у суду вар. Београда био накнадпп ирегрес уреднику нашега листа за члннак „Шта је озо?" у 256 бр., за две домаће вести у 261 и 262 бр., за чланак „Да, л је нолиција илп Гоманија?" у 264, за чданак „Гаднкална влала п штампа" у 286 и чланак „Две пркче" у 272 броју нашега листа. Суд 1 *е нашао да постоји дело увреде Глишв бив. управнику и ако је доказано да је истина што је против њега изнето; да постоји дело увреде Краља да су дела у продужењу и осудио га 1П. месец дана затвора за прво, друг ■, четврто и нето дело, а за друго н троће на сто динард ровчане ка-