Male novine

1

БРОЈ 60

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДДН

ЧЕТВРТАК I МАРТА 18ћ0.

ГОДИНА III

БРОЈ 10. П. Д.

ДЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ а годину У0 динара Ца по годин« 15 динара а Г< иеееца 9 лваат

1В РБТ1Т ЈОПКНЛ!

Зглас ](> вт »Н" ј , по погрвби « еа слмкаиа

ДНЕВИИ ЛИСТ ВА СВАКОГА

Претплата из унутр. полаже се само код пошта За Бе.оград иета првтплатв — Диет т продајв на број

см а и руко писи шаљу СЕ ВлАСНИКУ „Малпх Новина" Тспличин венац 6р. 17., на гврњем спрвту Претплвта се прима нсд овмју пошта у Срћк.и

ЦЕНЕ 0Г/1АСИМА Ва нрвој страви од петит. реда '20. пр. дир а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. ПРИП0СЛАН0 отаје 50 пр. д, од петит реда ште 2Е1Ш1

За свако опашење пла*а ое држ. таксе 20 пр. д.

веђи огласи ио аог^ви

Мојој доброј жени

Ј О К И

даваћу пологодпшњи парастос у суботу 3 марта у 9 часова пре подне у црквч свет. Марка Јављам пријатељнма и познарицмма. Београд. Ожалолвћени супруг Анта .Јовановић ^80 телсграФ комесар у иенавЈЈ

Светислав Ј. Станојевнћ АДВ Ј КАТ Београд, Господска ул, бр.

о.

183

-3

Дасака орахових и липових имам повећу колпчину на проднју. Дас е се могу видети а и цен■< д<>знати ко \ мене овде п,1 и код X џи Томипе р дњ; у Београ, ду Међ\'луж1>. 81 7 —10 Ћ. Н. Стојишиб. Потребујемо једног старијег спомоћника — који може одма стуиити. Филијал књижаре Браће М. ПоповиЋа, Београд 185 2—6

Добро нам дошао! Стародревии поносни Беогрмд забележиће последљи дан месеца Фебруара у овој 1890. години међу сгетле и радосне дане своје. Тога дана он је имао срећу да у своју средину прими једнога и ретка и драга госта. Повосни огранак прослављ не вла далачке породице сардинско тосканске, п од 1876 год. кр љевске породице тал -јанске - млади талијански на ледник нрес ола, Његово Височанство Внктор Емануел, кнез од Неапуља бави јсе од јуче у иагаој средини, окружен свима ночастима дворским које доликују тако високом г сту, и иредусретан на сваком кораку искреним одушевљењед! целога грађанства, од\-

шевљењем које је само слаби одјек оних топлих осећања, које ! је српски народ вазда неговао |спрам племенитог и великог на ј рода талијанског. I Сусед по геограФСком размештају, везано многим историским и трговачким везама с бо; гатом и бл-»гословеном Италијо", српско племе уткало је кроз векове многе свој? животне конце са животом народа талијаиског. Наше племе дуж свију својих ј} жно — занадних приморс 1 ких међа стоји од векова у живом саобраћају с талијанскпм жи1 вљем. Тај саобраћај створио је

међу ова два племена и тесне и многоструке везе. И нагаа историја, и нагаа трговина и наш иолитички живот, ! и нага другатвеии културпн развитак присно је уткан са суд' бом и животом талијанс ог народч. Талијанска култура врншла је огроман утицај иа нага развитак и оставила дубо е траговеу целом нагаем напредовању. Т . су залоге из прогалости, које условљавају и зајамчамају братске односе између ова два народа. Али ми имамо и нових тековина, Сам дуго потлачен, сам окупам у крви у безбројним борбама, сам мученик за своје народно јединство и слободу нлеменити талијапски народ био је међу првима, који су разу мели и братски нрихватили и нагау херојску борбу за < слобођење. Кадгод је амо на овим нашим странама, ночињући од Јадран-

|, ског приморја, па до далеких и јстсших балканских огранака | кад год је, велимо, на томе оп| ширном простору, које засејава | српско плеке, пукла нушка, оI пашујући какав народ! и устаI нак, разда се на први .јекизв к | српскога оружја, одазвало и јуначко, илеиенито срце талијаиско. Од почетка овога веча, па до данашњега дана, није било још ни јед':е борбе народне, у којој ! пе би учествовали и добровољни ратпици из далеке талијанске зеиље. И у борбама противу Турака, и у борбама противу Аустријанаца — у Бока Кот рском устанку, у српским редовима борила су се и наша таI лијанска браћа Нема ни једнога бојнога пол>а 'на коме је одјекивао звек срп1 скога оружја и које је ^богато ! натоиљено јуначком српском крвљу, а да на њему није одјекнуо макар један једини талијански узвикЛ 7 1уа 1а БИ»ег1а! И да | није тоила талијанска крв помешана са мученичком нашом | кврљу! Нвши бограђани јамачно ће ' се још живо сећати оних дана 1876 године, кад су се у Бео град поеле крваве петомесечне борбе, повратиле наше дринске че ге. Међу тим ратницима, међу оним од убојног праха и ратничких трудова ноцрнелим и узбуђеним линима, Београђани су тада ночесто виђали и но какво живо; енергично талијанско лице ' чија очи нламте оним асаром, каквим топло јужно сунце греје срећну постојбину њину; међу тим борцима виђала се чесго и нч која црвена талијанска кошуље — знамење неустрашимих бораца Гарибалдије их! Лекари, нравници, универзититетска младеж свију стру> а, ограпци нај лавнијпх племићских породица талијанских, као и незнани синови из народне масе, служили су тада ветикој идеји ослобођења, као ирости редови и борци, у српс.ким редовима. Она иста с<ета идеја, која је кретала талијанску омладииу да гине за своју заветну „Гп1Ш

Ј[аПн." довела ]е преставипке и ратиике тал -јанске, да и у далекој

Ср ији својом крвљу запечате своју свету службу тој великој идејн. Светла улога талијанскога Пијемонт г душевљавала је и загревала и сргг-ка срца; Талијани су нам били достојни учитељи | у б 'рби за народн . ослобођење | и јединство. С тога је и лако било талијанском срцу ! да разуме нашу народну борбу и да јој се делима одачове. У име тих светлих успомана из далеке и из блиске прошлости, гајећи наду на лепгау будућност и још ириснију братс^у везу с великом талпјанском нацијом, — у име оне српеке и ташјанске крви која се ном^шана пушила на жртвенику слободе, — ми тонло и срдачно поздрављамо нашега великог и драгог госта искреном добродоцтлицом: Добро нам дошао! 6Е0ГРДДСНЕ ВЕСТ1 Шамар. Добила шамар. —Шгмар Добила! Која ли је црница, коју ч^к и шам?рају? — Која је, |имачно је знате На Ш1 дичла Академија Наука — Оиа! Па ко дн то љој удари шамар — Кога ми Андра Таорђев^ћ, пр>Фесор В. Школе. Ево како је т кла ствар Дошао Академија рад нашега, младога доктора г, Веснића (оцена цриогорс^ог имовног закона). Акндемија упутила тај ^.ад г. Авдри Ђорђевићу да га ирегледа, оценм и нап' ше извештај о њему. Г. А. Ђоревић споразуме се с вмте својах другова, проФесора В. Школе и одбчје ову понуду Академије. Т>. одбпјање г. Борћевић је < браз»ожиоу главноме овако: Снојим и.-следњчм избором дописиих чл.;нова, Аклдемија Наука у! вредила је проФесчре В. Школ - « многе друге ол.личпе правнике и кра ! впе писце наше. Академија је о5ишла, једнога г. др. Н. Крстића, једнога М. Пироћааца, једнога Ацу Јонановића, је^нога Јована Вогаковаћа | и толике друге у1ледне раднике на' ше на свимч нкучним иољииа, претиоставлЈајућм свима њима два Љубомнра: Стојеновића и Јовановића!! После такога посгупкм Академија ! п<-ма право да < е обраћа више проФесорима В Шк .ле да јој оцењују ј књижевне прилоге, који Академији ! долазе Један проФесор В. П1.;оле јсматрао би иснод досгојвнства дч му његов реФерат оаењују после г.г. Љубомира ^учерашњи ђа чићи тога истог