Male novine
да се народ на што очигледнији начи .1 увер !1 о користи изложенах спиава. Од колчке је вредиости овакова вкложба по наш економ^ки нан г едак говорићемо други пут. А сада напомињемо још да ће се .исга отворити ирвог дана светих Тројица и бити отворена сва три данл тога нразника, те да се нлрод са свима изложенич преметима упозн^ти м 0 ж е. Изложенп иредмети моћи ће да се купе по цени коштања. * ^зложба државних сточних грла. „Ш. Г." пише При свлма пољонривредним и сточним изложбама које се ма у којој земљи приређују, заступљене су увек каО иаагачи и Обичне државе а тако и њпхова дкорови. Рануме се да се та државна и дворчка грла накад не подвргавп;'у тлкмичењу за награде; она се излажу на углед дчшавшем народу само ради тога да ба одгајивачи 1малп прилике да впде боља грла, но што су она кој-1. ови одгашв ју а то је врл ј корисно и врло нотребпо, јер док се «ком не види, неће се ни пробудити тежња, да се гаје бсља грла од озих која се свеки дан у свом или кочшиском коњарнику виђају. Наша је жеља да се п к >д насједном већ тако отночне п надамо се да ће држава наша похптати да користи велпка стицај света о прославп госаодара Јеврема и да ће том цјшликом нослати у Шабац на углед она грла, која народ иначе не видп пошто стачио ®по заводским коњариицима прсбивају. Упућена грла могу се сматрати или ка осаставач део пн"труктивне полЈОпривредне пзложбе или као оделење коња п ждрсбади коју приређује К >ло Јахача. Ми пледирано за изложбу речених угледних грла, па ма то с коликим т.гретама скопчано било, потнто је корист од тога врло велик * и ретка управ јед:шствена, пошто подоб шх ирилика инач * нема да народ види оллично приплодно грло. НАРОДНО 110 50РИШТЕ У Суботу 3 Марта : Грб гња драма у шест чпнова о десет слика. Написали Аписе Буржоа и Пол Февал. ИЗ БЕЛД СВЕТА — Музикално ношуље. Неки белгиски трговац измислио је да у проД а ;јУ нусти музикалне вошуље, на чијим су манжетама напечатапе читаве партитуреонда за све могућеинструменте, тако да сваки музиканат може понети жељену партију на рукавима своје кошуље. — Спаевни. У једном американском листу прича се, да јету скоро једна американска лађа, иролазећи мимо необитаваногострва Св Александра у Тихом океану, опазила сиг ■ нале на обали. Каиетан американске лађе спусти чамац и о/;е на острво где на обали нађе три Енглеза, скоро без одела, који су му рекли да се они налазе већ четири годпне на том острву, где • су били избачени досле бродолома једне јапанске"лађе, ■ на којој су ишла из Хакодане" Иесрећиици су трпили ужасне оскудице и за све то време ни јед^а лађа н *је пролазила тако близу да би се опазили спгнали, и онн су сасвим дошли до очајања кад им најзад дође жељена номоћ. Ако ово није амерпканска нзмишљотина, онда је одиста било грозва судбина њихова.
— Немачки цар Вилхелм спр»ма се и ове године да путује. Он ће сад посетити шведског краља Оскара II, с којам, како јавља „Јтн1ер. Ве1§е", неће се састати у престониии Штохлому већ у Христијааији. Уверавају да је о овој посети шведскн кра већ службево извештен. КЊИЖЕВНОСТ Отаџбина у свесци ва Фвбруар доноси ове садржину; Ратни догађаји ив првог и другог српсЈог устанка од ђенерала К. С. Протића. — Јутро на Хисару код Лесковца песма од Војислава — Моје министроваље уеиомене и белешке Владана Ђорђовића Иерикло, песма Вл. М. Јовановића. — Са Јавора подаци за ратну историју из нашег рата са Турцима 1876. год. од пок. пуковника Бориеављевика ^чаетавак). — Две песме од М. П, Ш. — Преображеља, припојетка Сима Матавуља (наставак). — Са еела II, У сватовима, пеема Милутина Ј. Илића — Кривична дела у старој царевини и новој краљевини српској, од Алексе Радуловића (наставак). — Ана Карељина, роман Лава 'Голетова (наставак). — Полка и галоп, иа приповедака „еоп(;еа гар!(1е9" Франеоа Копеа. —- Књижевни преглед. — Новоришни прегле?. — Из друштва. Претрес Јаши Томићу (наетавак) Ј. Тимпћ. Имао бих једну прпмедбу. Истини је, да сам Димитријевића пробо и да међу вама није било никакве препирке. Но како поједини моменти ннсу довољио осветљени волео бих нзнети моје расположење у онај пар, те да се не реггне да лажем Ако се дооро сећам, нож сам први пут у колама отворио. Председник. Куд.сте пошлп, кад сте из кола изашли? Ј Томпћ. Одмах сам појурио напоље у ходник, за тим у чек>'0нпцу где сам сп&зио Јокспмовића, кчко је заклањао Димитријевпћа Ја сам Јоксимовића одгурнуо па Димитрпјевића ударио ножем. Председник. Колико пути? Ј. Томпћ. Један пут. Рредседннк. Па шта |је било изн првог ударца,? Ј, Томић. Чуо сам страховпт врисак и у след тога вриска, чиви мц се, да сам био дошао себп. Председннк. Насте хтели ударпти још једаред? Ј. Томић. Колико се сећам: нисам. Председппк. А шта је радио Јоксимовпћ, којп је уз Димитријевића стајао? Зар вас није отисну ? Ј. Томпћ. Сећам се да је стајао међу нама двојпцом и чини ми се, да су му ово биле речи: Прободи мене! . . . а ја да сам се на то окренуо, повикав му: С тобом немам рачуна!.. Председник, (Показујући ножеве који су |кокФисковани согрив (ЈеНсИ.) Који је од ових н жева бпо, којим сте извршили злочикст»о? Ј Томић. Тај друпиЈ. Председник. Узмите га у руку. Ево овде има 3 ножа, по.шајете ли сае? Ј. Томић. Позна,јем. (Показује нож, који је мрке боје и има коштано држаље и извојац за занушаче) Ово је био мој обачнв џеппи нож. Показујући прстом на други). Онвај други не познајем. Председни?. Молим да кзжете коју о том, шта је бало пре тога. Кажите, како сте и до тих ножева дошли? Ј. Томић. Ако ба ми се допустило, ја бих радо изнео целу ствар у кратко. Председник. Молим.
Ј. Томаћ. Пре снега хоћу да се мој по штички положај на чисто сазна. По мом мњењу -ова читава крвава драма пнје имала политичке боје Но како је ипак ова неполитнчка ствар добила полигички вид, у «ратко ћу се и п на полптичку осврнути. Мишу Дпмитријевића упознао сам 1884. г. у Н, Саду, у доба кад је један \део Милетићеве странке, вођеи Ником Максимовнћем шочео попуштати, махнувши се Оп ширања и взишавши на с у : р е т владиној страпци. Против овога борио сам и ја и Димитријевић п т > је трајало годапу дана. Ја сам за то време радио као новинар, уређујући лист. „Српско Коло„, а после „Заставу". За то доба бд једпе године било је времена, кад сам с Димитријевипем дневно пмао додира и могу рићп, дч смо се међусоОао поштоаала, а л п ирнјатељи нисмо били, 1885 г. сазове се српски црквенп сабор. На једној конФеренцпј !, која је приватно код Димитрпјевића одржим па захтевао је др. Вучегић, да у наше листове т.ј. „Српско Коло" и „^аставу" примао у сарадништво Н. Макеимовића. Ја саи на то као уредник „Заставе" одговорио, да нисам вољап чинпти пропаганду за Максимовића, у коме н<'ма:.1 доста поверења и да нећу наоисатп члааак, као што се тражило. На Т9 је Мпша Дчмитријевпћ зашггао: бих лц примио, ако он напише јеган члапак у т< м смислу. „Не бих", бпо је мој одговор, п то „Не бих" пореметил » је нашу свезу Занетост наша још је већма порасла на копгресу. Писали смо оа*а једну адресу Њггову Величансгву, да патрп јар а не нризнајемо за законита. Окисасмо патријарха најрњпм бојама, па рекосмо, да с таквам човеком који ни земаљске за*оне пеп >штује ве можемо радити даље. Н > патрпјарх је био прпродни председник сабора, п ми смо за то, св«м раду д »следни, желели, да сабор одложи своје седнице, док црави натрпјарх не седне на патријаршку сто/.ицу. (Нкставиће се.) с> <&■*ТЕЛЕТРАМ 1. марта Б ерлин. У берлинској радничкој конФеренцији биће престављене следеће државе : Белгија, Данска, Немачка, Енглеека, Франдуска, Италија. Луксенбрш: а, Холандија, Аусго угарска, Португалска, Шведска и Норвешка, Швајдарска и Шнанска — укупно бићз нрегео 60 носланика. КонФеренција отвориће се у суботу иосле подне. Држи се да ће министар трговине Берлепш бити најменован за пресвдника. Цар ће »оздравити конФеренцију. . Манчестар. КонФеренцнја рудника решила је да тражи повећање наднице, а ако тражење не буде прмљено одлучила је да започпе у суботу један општи штрајк. Б удимаешта (у вече). У комори Тиса изјавио је да је данас поднео краљ . своју оставку, молећи га да је нрими. Услед тога комора прекида седнице до састапка новог министарства Тиса поднео је разлоге своје оставке, која је проузрокована само његовим држањем у питању закоп ч о држављанству. Звани^ни лиот донеће у суботу да је оставка примљена, а у недељу ново ми-
нистарство. У понедеопик ново министарство преставиће се ко"■ори. — У конФеренцији либералне стрннке, Тиса захвалио се је напомоћикоју мује странка давала у течају од 15 гддина и моли да га сад прими као простог борца. Париз. — Комора. Шпилер поднео је предлог о уређењу трговачких одношаја међу Француском и Туни ом. Није то никаква трговачка конвенција већ само једап акт суверенски Француског протектората. — У сенату, исти минпстар изјавио је, трговачки уговор који данас свршаг:а међу Француском и Турском нови уговор, којим Француска долази у ред привилегираних држава , почеће кад се сврше сви грговачки уговори Како неии чланови сеиата исказали су да се боје да ће увоз сувог грожђа нанети штете виногрндству, сенат је одбацио нрост дневни р^д тражен од Ти рара, и гласао за дневни ред којим се од владе захтева да уреди са Турскомједин „Мос1ш лтуеисИ" док се сврше уговори. Софија Како се трговачки угов ;ри међу Турском и другим силама свршују 10|23 Маја. бугарска влада јавила је агентима Француске и Грчке, да она задржава своју слободу решење до коначиог р шења тргов чки конвенција директних са Бугарском. — Кнез је одликовао Ста,мбулова златнм колајпом за врлину, а Муткурова са сребрном један чланак ..Свободе" каже да ако Бугари не извојују законитим п у т е м нризиање њиовог кнеза, ништа им не смета да се сами нрогласе за незашк не. Б еч. Из Берлина ј а в љ а ј у „Френденблату" да је неисти нита вест о промена у амбасади руској у Берлину и наименовању гроФа Шувалова за главног губернатора у Кавказу, Ђерлпн. „Рајхскореснонденц" која стоји у додиру са политичким круговима, јавља, да ће српски министар у Петрограду г. Симић огићи у Беч у исто звање, а садашњи министар у Бечу г. Петронијевић биће наиме^ован за П' е т р о г р а д. „Пост" јавља да ће се Пољска артиљерија иовећати са још 74. батерија. 2. марта Лондон. У вомори војни министар Стаихоп изјввио је да први обранбеии иозив биће састављен из редовие војске од 1! 0.000 војника, подел>ена у 3 корпуса. Надати се да у течају вежбања биће могућпо оружати целу војску репетиркама. Покушаји с баиутом без дима испали оу веома повољни. Пармз. Министар пре.седник Тирар јутрос је нредао преседнику републике оставку кабинета. Преседник примио оставку. -сз.*