Male novine

грвму, тим пре, гато се она приређује у корист друштвене благајнчце којој предстоје знатни издаци за уређен.е тога краја. Долазак је у обичном оделу. Улазпа је дена од самца 2 динара, а од породице 1 динар од особе. Добровољни ирилози се примају. * Аеп призор. У среду цре подне у II 1 /? часова Њ Височанство принц /•еапуљски. Виктор Еманујло, изаитао је у цратњп својих частнс-ка и намесника ђенерала Протића, на лауданов шанац, на друм смедеревски, да разгледају истишанаи,. гдејепре толико година и његов један предкк јуначки бор'уводио. —У овоме походу слзчајно је наишла 0 чети подоФицирске школе која се враћала из дадеког упражњења. — Његово Височанство изненадидо је држање ове трупе, крај које је два пута пролазио. — Трећи пут је нрошлатруна у маршу и пепала под командом иоручика г. Стевана Станковића што је још више изненадило РБ. Вис.чанство са таччоЈпћу и дивним мелодијпма српски мотива, те је полако крај трупе на колима — ишао Честитамо настивницима по^оФицирске школе. ^ Њег> во Ве/њчамство Краљ Александар посетио је јуче пре подне своју узвишену матер Њ. В. Краљицу Наталију да јој пољубл руку пре но што пође да прими св. причешће. * Бакљада. ТалиЈанека колонија у Београду и договору сч академскчм певачким друштвом „Обилић", приредила је бакл>аду Његовом Краљевском Височанству италнјанском престолонаследнику Виктору Емануилу. Бакљада се кренула тачво у 8 и во часова од В. Школе, васином улиц м на талијанско послапство. Факље су носили Италијанска овд. колоеију с једне и друге стране, а у средини бало је друттво „Обилић." Уз бакљаду придружио се многобројн: ' свет, Око 8% стоже бакљада м ед овд. краљевско италијанско пославство. Музнка је свирала „Италијанску : имну." У томе се појави Његово Височанство италијански Краљевић на балк)Ну. Друштво „Обилић" певало је врло /швву иесму италијакску „Слободау Италији," За тим три изасланика друштва „Обшшћ" одоше у посланство ди. поздраве од стране друштва Његово Краљевско Височанство Нрестолонаслсдника италијанског. Италпјански посланик нримио је изасланике врло срдачно. Затим уђе у салон и Његово Височанство Краљеввћ са свитом и пошто се руковао са изаслаипцима, један од изасланика поздоави га овим кратким говором: Ваше Краљевско Височанство! Високи Госте! Певачко друштво срп. великошколске омладине, срећно ,}е, што може у вами поздравити унука славнога, краља Виктора Емануила, снна опште љубљенога краља Хумберга; што може у Вами поздравити будућега Браља оне земље, која је била учитељица целе Европе, и, у којој је поникло све оно што је у данашњем образованом свету лепо узшшено и ллеменито, што молге у Вами повдравити будућег Краља оие земље, ко]а ће српскоме народу увек служити као прпмер у његовим националним тежњама. Живело Његово Височанство, будући краљ италијански!! Секретмр овд. италијансхог посланства преведе његовом краљ. Височанству овај говор на талијански, а

његово Височанство Краљевић пта 1 лијански и јавл Да ,16 веома благодарно што су га удостојили те почасти и замоли изасланике да поздраве и све своједругове у име његово. Уједно рече да ће из Србије однети најпрвјатније успомене са свога пута. Рукова се 1 пет са изасланкцима и обе се стране удалише ис силе. Друштво „Обилић" отпевало је „српску химну" и бакл.ада се крену Великој Школи зу бурне усклике „Живео К р а љ е в и ћ италијанскп", „Живела Итали.ја" „Живео Краљ Александар I", „Живсла СрбиЈа." После ових бурних усклика стиже бакљида пред Велику 111колу где беше нагрнуо силан свет. Ту друштво „Обилић" отпевајош једномону днвну италијанску несму „Сло^ода у Италији", ц бављада се сврши. После овога овдашња кол ни.:а талијански. прнретла је банкет у сваву и част рођен-дана Његовог Величанства Краља Талијанск<>г Хумберта, на који је позвила и друштно „ Обнлић." Банкет је траја до 11 и по часова у гостионици код „X. Вељка." * Пскушај убиства. Јуче н сле подне био је у суду в»р. Београда претрес г. Малчвану Марушићу медецинару, оптуженом за нокушај убиства д-ра Павла П >иокића, санитет ског капетана. Суднли су преседнпк г. Илија Мојсиловић, судије гг. Мох. ЈовавОиић и Ђ. Ганпћ Браипоц оптјжепогл је г. Ј. Авакумовић а застунник прив. тужител.а г. М. Мостић. Прво је добпо реч приватни тужитељ др. Поаовпћ, који рече кчко оптужено:а није познавио; како је овај дошао у мпнистарство по документа, јер је тражио стмледију па одбијен; како се из акт впдело да је он примио натраг днкумента. Како га је оптужени напао погрлним речама; како га је тужптељ услед тога пзгурао напоље. Како је доцни.је у хс.дни^у потрзао револве;, на њега и он га том приликом лако рапи шпадом по челу; како га је оптуженп, ишавши у полпцију, иапао и оборио на земљу иокушавајући да га закоље, али 1а је он — тужитељ —- ухватпо руком п није дао да изврша намеру п тмме је толико успео да га је оптуженн е»мо ранио. Бранилац г. Авакумовић тражио је према овоме да се и тужптељ стави под суд јер је оитуженоме панео лаку новреду опда кад су оптуженоме присутни држали руке (!) Али како је оптужени сиромах то неможе платити таксу за чужбу. Оитужени усваја реч бранпчеву. Застунник г. Мостић чуди се г. Авакумовићу да п?лазп у исти мах и у улози браниоца и у улози заступнпка. Што се тпче таксе за оптуженога он ће је платптп ако се држп да ће имати уепех. Наномиње како је г. Авакумовић неверно схватио ствар, јер је др. Поповић одпста у нужној одбрани нанео лаку повреду оптуженоме, кога је тек један покушавао да задржи а нпсу га више њих држали за руку, и којп је у тај мах баш би> наперио револве ром па тужатеља Пошто јејош пре тога и држ. тужител, рекао да из истих разлога нема места захтеву г. АвакумОвићевом суд се повукуо и решио, да се суд може упуштати у суђењс само онпх дела, које погоље полициска идледна власт: да нрема томе овде нема места да се и тужитељ стави под суд и иретрес нрекида, јер ако суд нађе у току ислеђења да је и тужитељ крив, он ће га и осудитп. Према томе одбија се захтев г. Авакумовпћев, претрес се нрекида а

идући завазује ч» почедел^к пре подне. * Извоз сувих шљива код београдске Ц'ринарнице. Од 16. до 28. Фебр. извежено је: 1, За Аустро-угарску 147.750 килог. 2, „ Немачку . . 74.960 кил> г. 3, „ Америку . 30 510 килог Свега 253.220 килог. * Стање воде код Београда аа 2 и 3 Март 1890 годипе. Код глав. царин. 209 м ~ 2'95 метра. Пролаз исподмоежел. 11-31 м. ~ 11-05 м. Придошла вода еат. 12 еант. — 26 ^ 38. сантиметра. Народна Сиупштина 98. РЕДОВНИ САСТАНАК ДРЖАН ЧЕТВРТАК 1. МАРТА Преседавао Катић. Од г г. министара: Таушатжић и Поновић. Секретер ЋчриЛ чита протокол 95. састанк и молбе и жалбе. М. БарјактаровиЛ пита преседништво, кад ће мнн. војми да чддоворн на његову ивтерпалацију, односно Јл. Марковаћа. управника у крагујевачкој Фабрици, који впло рђаво посгупа са радницима и раденицама те Фабрике. Подпред. вели д п треба одре'днти један дан, кад ће сви министерц да одговарају на пнтерпелације. МостиИ предложа и скупштина прн ми, да преседништво одреди дан. Прелази се на дневпи ред. Прво чигање законског предлога 0 уређењу округа п срезова, НесторовиА је прптиван овак*ом пре^логу, ношто је то нов намет*на народ. А. Пчколип. доказује важност ов г предлог. С реИковиК је противан оваквом „гломазном" пројекту. Известилац је у н а ч е л у за овај предлог. М. ПетровиА је у начелу за иредлог. ТаушаноииЛ вели да се из говора г.г. Срећковвћд н Несторовића види да нпсу прочптали ов-.,ј предлог јер баш оно што траже, то е т о ј и у предлогу. Р. ПочовиЛ Ћа]а и М. ПоиовиЛ су у начелу за иредлогРиборац вели да је пзлишна дебата о окоме, пошто је самим установом гарантована та установа С тога мисли да треба у начелу примити овај предлог. Скупштина ирвми у начелу вредл^г законскп о уређењу округа п срезови, Приступа се претресу у појединостима. Чл, 1—8 пр»:мљени. Код чл. 9. М. Летровиб предлаже да се избрише огранпчење у овом члану, по коме само онај може бити окружни начелник, који је свршио какав Факултет већ да може битп и онај који је својпм радом плп чпме другим заслужио да заузме тај положај Р. Тајси% гов ри протпв предлога поп Марковог, па пели, да је ко други го?'орио. мислио би да се кандидира за началника., а овако ми је чудновато. ВајичиЛ је за нредлог поп Марка. ТаушаповиК предлаже допуну овом члану, да окружии начелнпци могу бити и они срески начелвидп, који су провели 15 год. у држ. служби. П. НиколиЛ предл^же да само онај, који је свршпо нравни Факултет монге бити окружнн начелнпк. ТаугиановиЛ нели да је гемогућан предлог П. Николића, пошто нема

дорољчо прчввика зч еудску стргку, а кам | ли з нолицасву. АвакумовиК и С реКковиб су противпп п предлогу 1;оп Марка в мич. ун. дела. М МаринковиК. вели, да бп жалосно било код Србија не би пмала 15 спосооних људи за окружне начелнпке. Предлаже да се последња ; лпнеа овог члапа избрише. МашиЛ иотпомаже преалог П. Нпколића п М. Маринковића М. Кр ЂорђевиЛ наводи, како се у свпма европским државама за тдква места, као што су окружни начелвици, трзже људи, којк су не само свршилп Факултет, већ и > оложили државнн исипт. С тога је ои за предлог одборски. ТаушановиИ као разлог своме нредлогу наводи то, што нема довољно правника. Скупштина прпмп чл. 9 но нредлогу одборском. Седница трајала до 12 и по часова по но4 не. ИЗ Б6.ЛА СВЕТА — Ужасаи случај. У једпом енглеском лису нрича се о ужасном случају, који се десио нанараброду „Викторија", који је ишао из Коломба за Аден. Један путни« у наступу лудила скочио је у море. Одмах су задржади иараброд и иочну у море снуштати велики чамац с тринајест људи. Али кононац се на један нут прекиве и сви људи из чамца падну у море. Одмах иочну спуштати други чамац, алп док су га сиуштали, акуле, којих је бнло сијасет > ко параброда, ухвате и иоједу тр јицу од оних матроза који су пали у море. Море се на велнкОм простору обојило крвљу несрећних погинулих мнтроза. Остали су сви снасеви. — Умрлз. Ту скоро учрла је у у Варвику нека Кет Кери у 107-ој години. ''"дал I се први пут 1814-те годиве, проживела је с мужем 58 година и 1874. удала се по други пут. Кслера У Лондон су етигле вестц да се у Туану (Тонккну) нојавила колера. — Војзода Орлеански занима се у затвору у Клервоу скулптурои. Човекомрсци. Кнко један Фраицуски лист јавља, у оаолини Дијепа жнви читава породиц-1 човекомрзаца (мпзантропа),Та нородпца живи у кућн која је ограђена високи«! звдовнма; у кућу нпкад још није ушао ни један странац, ма да је старешина те нородице добро познат и од свакога ноштовап радник Његова пиродица састоји се нз жене п петоро деце, коју нпкад нико није впђао али чаји се весели гласови често чују иза зидова баште која Је око куће. Многн тв;;де, да деца тога чудноватог човека трче по башти као младп дивљац« без икаква идела; а судећи по њиховим весезим гласоиима није им досадно нити пм је тежкк Овај њпхов затвор. Шта нагони тога човека да тако поступа са својом породнцом, пе зна се. Ниаада ни с једним туђуном није проговорно ни једне речи о томе а сем тога у њег >ву понашању пме нечег, што вам пе дозвољава да му се обраћате никаквим узалудним питан.има. — Џек трбосек у К!оскви. Како јавља параски „XIX Век", ту скор > нађене су у Москви, у „Донскаја улица" у јутру две вреће, у којпма је бало женско тедо. Главе пије било. Сутра дан дошао је у канцеларију главнога ]увернера кнезг Долкорукога неки пепознат човек и