Male novine

шеет стипендија по 300 Фор. за ученике ратарских занатлијсках и трговачких школа. Осим тога оставио је још разве дегате. Заостало имања састоја се које у јотовом које у државним папирвма око 64.000 Фор. Слава и вечап спомеп иародном добротвору Васи ЈашзовиАу. ЧОК ОДГОВОРИ — РАЗГ0В0РИ Сливиичком момчету на дар — Једна слика из Американчевог „адбума!" На доум ће, море, да седим Дервон ће, море, да чувам И таки делији да тепам Отпев нишкој „Слободи" (Наставак) Дакле, ево шта још имв, илв бар, на шта још вреди одговарати, у нишкој „Слободи." Она — односно душа њена Сава Кукић — у .17 броју тога листа, најнре, замера некаквом „ратоборном" уреднику „Беогр. Општинс-их Новина", што је „писао поздраве и прпиремао дочеке високим рагници!иа"; а после прелази на пптање:.да лп се могла Сливница одмах освет?1ТиУ — па вели: „Патање о томе да ли се могла Слинница осветити, и да ли је та прилика била баш онда, веома је крупно — крупно је толпко, колико Американац ни појмити не може. (Сиромах „Американац!") Према општем политичком стању сркског народа, према нашем ондашњем Финансијском стању, и стању оружних и убојних арсенала, — Сливница се није могла тада еветити...." Хе, хајде, Саво, да узмемо и тако. Аргумента ради — али сам% упамти, аргумента раду — да пођемо сд те твоје поставке или иредпоставке: да се Сливница није могла о,»мах осветити. И онда, питам те Саво : 1 ,-анва је дужност тада бнла српских штриота у опште, српске штамне на по се? Да ли да признаје, као ово тл данас, победу непријате.љу? или да му је спори и одриче? — да ли да храбри и куражи свој народ, или да га плаши и убија? — Једном речју — да ли да својим гласом, и радом, управо, диже једиог Батенберга, или да подупире једв< г Обреновића? Али ти ћеш рећи (и рекао си Сано) да је тај Обреновић за Сливницу крив. Па нека је и крпв, Саво. Волим опег вите ја њега, и крива, него ли Батенберга права. Јест, и крив и пОбеђен, и дужан и ружан, опет је Саво, „Милан" мени и ближи и дража него ли и најсретнвји и најславиији војвода бугарски, — но и сви „победиоци" туђински укуино\ А да бих ти овакав један осећај и најопипљивије иредставич,, ево, Саво, баш ћу твбе за пример да узмем. На пример, Сиво, ја знам — и по ономе што сам сам из твојахуста чуо, а и што си ти другима причао, — да ти, као војник, ниси низамалић једног Бендерева, једног Грујева, г или ма ког другог јунака бугарског. Даље, као новинар, ти си, Саво, меве колико јуче јавно увредио, и, као пико до свд, по сниско ујео. И опет, Саво, и преко свега тога Саво, више волим ја тебе — и с туђом те иушком у команди вигие волим — него ли оног Бугарина (Бендерева) са брнтком ЈЈу сабл>ом у Пироту. Разумеш ли сраски? Ако разумеш, онда ти — ако си Србин т. ј. а не шрод кога треба клети — викад више не сме на ум пасти да се бацаш блатом ил'камењем на оне и онаке „поздраве и до-

чеке." Дзлеко од тбга да су тиљуди — писцч таквих „поздрава" и цриредиоци таквих „дочека" — ту и тада и у колико погрешили, ови су, на против, тада нешго и најмудрије за своју земљу, и најчас шје за образ и заставу свога народв, урадили А да би ее н ти, јадниче, и твоја радикалска „Слобода" о истинитости оваке тврдње што пре уверила, ево ћу ти још само додати: да су и „Амсриканац" и Светомир Николајевић онда—само, путем штампе и среетвом депутација, — радили оно исто што је цела радикална странка (не изузевни казаматлпје њене) радила и урадила на збору у Нишу*) и што је на послетку и цео народ српски делом показивао и патњом својом доказивао, стојећи и зебући на граници пуна два месеца!!! Понављам, Саво, дал ко да је то о дабила каква слабост ил' погрешка, на против, то је била и најчаснија и најмудрија ул >га за свак >г Србина. 0дбиј јући од себе сваке личне заслуге за овако Iириродап корак и поступак грађански и држављански, ја смем да кажем, не пред тобом, Саво, него пред историјом и српском и туђом. да је држање српскога народа после Сливнице — да је држање, нарочито, страдалника једне Краљеваце држање српских радихала после те несреће — један од најсветлијих листова у књизи данашње Србнје. Ваистину, то мудро и иитриотско држање је доказ: да од нас још нешто мсже бити! У колу, нак, или ако хоћеш и у „албуму" нација то нас држање, Саво, диже на висину једног од највећих народа на свету, у његову најславниЈу добу — јер нас, морално, изравњава са оним Римља нима, који су иобеђене војводе — разуми Саво иобеђене војводе своје дочекивали баш као да су им они најсјајније победе доне^и. Јеот, Саво, земљаци једног Н,инцината, сувременици једног Сципијона прпбегавали су овој — назови ју како хоћеш — мсри ил' врлини, тактици или нолитици — у часу кад је Ханибад дошао под капије Рима; а ти тражиш ваЛ)Да одмене да внчем . доле и српском Краљу у часу кад би над његов с ирестола значио пад Србпје као зараћене стране и повукао за собом један колико штетан толико и сраман мир с непријатељем. Не, доистг! ја никада то не само да нећу учинити, Саво, него нећу, док сам жив, дати на другима даучане. Што се правог, ил' даљег значаја оваког једног држања српских патриота, а у онаком једном моменту за земљу — тиче, ја се, доиста Саво, не позивам само на изјаве „Општ. Новина", па ни на оне депутацаје из целе СрбиЈе, него се, као што рекох, позив м на политичко државе твојих радикала у Нишу, на свесно држање целога народа Краљевине Србије, кад кажем, да је то држаље, на прост српски језик преведено, значило ово : „Ми знамо ко је крив, али не дамо теб«, Бугарине, да му судиш. Па неке би тај Милан Обреповић и заслу. живао да се уклони са српског престола, ево не дамо да га ти обориш — не дамо да га твоја Сливница обори. А да те уверимо да се нн у Пироту з» побеђене не призинјемо —• и да смо чак и вољни и кадрч ^да с тобом р.,т ионовимо — ево ти првд очпма „иобедиоца", пред живим Батенбергом твојим, гласно подвикујемо: „Живио Обреиовић!" Толик) Саво, аргумента ради. А сад', хајдемо даље. (Наставиће се) *) Вн>!,и једчогласну одлуку збора радикалае странке у II ишу јануара 1886 водино лојалност ..ратоборност" које јој само на чает служити може.

Претрес Јаши Тоти1»у (наставак) Иредседник. Да ли сте знала, пли сте иретпостављала да је оптуженп Јаша Томић имао намеру Димитрпјезићу што учинити? Јоксвм >вић* Држао сам, да ама намеру иизултпрата га, алида ће се тако што догодити, нисам мисило. Председник. Да;!ди сте с Димитријевићем често ишли у Тошину пивару ? Јокснмоввћ. Јесам. Председнпк. Али сте у један мах пзосталм. Јоксимовић. Нисмо хтели наћа ее са Томићем. Председнвк. Дакле сте мвслвли илп држали, да Томпћ тамо додази. Јоксимовић. Јест, јер сам чуо, да је у уторак тамо бао, а претога ! ннјеич о обпчај тамо долазита. Предсеиник. Азнате ли, да је ДамитриЈевићу грозио? Јоксимовпћ. Не знам. Председник. Да ла сте били рањени па железаичкој етаиици? Јоксимовић. Јесам. Председник. На који начин ? Јоксимоваћ. Кад је Томаћ нож подагао, да по други пут Даматрвјеваћа удари. Председник. Јесте ли ва дигли руку? Јоксимовкћ. Ја сам рукама одгур <уо Томића и том прилпком лако сам рањен на прсту. Председник. Јесте ли ви онда видели да сте рањена ? Ј ксимовнћ Је ам. Јездамировић, судац. Ви сте уредник „Бранпка" ? Јоксимоввћ. Тако је. Јездиморовић. У каквом сте^.одношају били са Димотрпјевићем? Јоксамовић, Као уреднпк према вдаснику п прајагељ према пријатељу. Јездимироваћ. Је ли цео првход вами приладао, и д& ли сте без давања рачуна с њиме расподагали. Јоксимовић. Не. Јездимировић. Из т >га сљедуј-а да сте плату добпјали. Од кога ? Председник. Модим то не спада овамо. Јездимировић. Ви кежете, да је ударац хтео поковити, по каквом сге моменту познали то. Јокс. Јер је подигао руку Јездимировић. Је лп нзвукао нож! Јоксимовић. Јесте. Јездим. Кад је руку иодагао, јесте ли вндели, да је покренуо ил управио руву, к другом ударцу кад сте га ухватили.? Јокс. Јегам и ухатио сам га. Предс. Колико сам разумео, сведок вели, да је подигио руку, и из тога изводи, да је по ново хтео ударити па га је због тога ухватно п спречво другп убоа. Јездим. ВаЦвелате да се у „Бранвку споменуло једно писмо, које за Томића има политичве важности. Можете ли чланак показати? Председник. То ће се пз новина и тако прочвЈати. Замбори. Ко је бао пасац реченог чланка ? Јок:имовић. Димптријевић. Зомброри- Ношто је „Браник" сам објнвио, да нпсмо комнромитује Томића, какво сте то могли сложити с поступком, зашто насте хтели да дате задовољштину Томићу кад је пскао. Јоксимцвић. Јер у том „Бранаков >м" чла ку само је нолитички компр митоваи он, односио лист. Председник. (браноцу). 0 писму ћемо касније говорити. Зомбори. Дакле онда нећу гововорити о њему. Предеедник. (Томићу). Је лп истана што је сведок изревао о догађају ?

Томаћ- Мепи се чани да је то чудвовато шта више пемогуће. Рекао сам, да поједини м >ји утасци нису ми довољно јаснв, вли тврлњи поузданог сведока верујем. Сведок не говорп као што је у записнику. Тамо вели, да сеустремио на мене, и тако је дочекао ударац. Овде ^само вели, да је лако обрањен, међу тим ааО ј - е истина, да се устрелао на меие. онда бих му бао одсекао прсте или ба задОбио тежу рану. Јоксимоваћ. |Мени ; ије опасност грозила, ја нисам био у положају да светим пријатља, него сам га само хтео одбранвти од другог ударца и зграбао сам вападача, ала нисам ухватио непосредно за нож, него му је у покрету тек окрзнуо. (Наставиће се)

ТЕЛЕГРА1 5. марта Берлин. (Увече) оронео се глас да је Кнез Бизмарк поднео оставку. -— Министарски савет имао је једиу седницу од 3 — 5 сата по подне. Весг је потврђена уред. Кели. „Келншле цајтунг 1 ' јавља да се је Министарски савет у својој данашњој седници бавио се оставком Кнеза Бизмарка. Беч. „Н. Фр. Пресе" доноси један брзојав из Берлина у којем се јавља, да је и ГроФ Херберт Бизмарк поднео оставку, али да је цар примио само оставку канцлера. Држи се да се неће одма решити и да ће ,Дп1егит" бит дуг. Париз. Ново министарство састављено је овако: Фресине пресеник и војени министар, Констан унутрашњи иослова, Рибо инострани, Рувје Финансије, Рош трговине и насеобине, Буржоа просвета; Девел пољопривреда; Ријо грађевине; Фалјер нравде; Барбеј марине, Етјеп подсекретар насеобина. Париз. Изјава нов г Министарства комори биће кратка. Изјавиће да ће влада иоставити стожер своје акције у већини ренубликанској, а у исто време држаће рачун о општим интересима целе земље, не само с гледишта моралног, већ и оног, индрустрије, трговине и екоиомије. Три питања бнће најпре расправљана. Закон о школама, предлог буџета и уговор трговачки Француска турска. 0 закону о школама влада ће да изјави, да будући зако, и треба да буде поштован, али ће се уводити постепено да се не би увредила чуства религиозна народна. Буџет састављен Рувјем биће усвојен у свој целини, по главито иак тач е које се тичу облигација бОгодишњих, новепорезе на алкоходична иића, и увађања накнадног буџета у редовни буџет. У питању уговора са Турском, изјава министарства рећи ће да ће министарство тражити да Француска осгане слободна да годину 1892. Изјавиће и то да уводећи иов војничка закон, имаће обзира да не буде сметње за више науке свештенства .