Male novine

Убио евоју жону. У јучерашњем броју јавили смо како је варошки суд одобрио решење полициске власти да се у притвор стави Мата Штимац, сараФ на железничкој станици, за убиство своје жене Регине, Околности, са којих се сумња да је Мата извршио ово убиство ове су: У Матину радњу Регина је уложила капитал; од дуже времена жпвели су рђаво и у распри ; непрестана свађа; свађа на дан убиства. Али најглавнија околност, која терети Мату ова је : У истом стану, где је становао Мата са женом, становала је и једна женска која је бзла као неко њихово подсвојче и послуживала их. Та Женска живела је у блуду с једним железничким чиновником. Баш те вечерв, кад ће се убиство извршити, бво је тај чиновник код те женске. Око 9 часова чу се врисак из Регониае собе. Чиновник натера женску да внди шта је то—сна изађе, погледа кроз кључаницу собе Региниее и видела јк како она лежи јако рчући (кркљајући с.д крви) а Мата шета крупним корацима преко < обе. Баш у т > доба десио се неки неред напољу сједним војником, услед чега се и иуц»ло. Чим се чуо пуцањ, и чиновник и она женска осетили су како је неко изашао брзо из Регинине собе и сишао у авлију а не на сокак. То је Мата изашао и отишао на станицу. Женска, по наваљивању чиновннка, изађе, опет да види шта је, отворп врата од собе Регинине, уђе унутра и нађе Регину где се е дугаом бори. Одмах је јављено полицији и Мати која су одм!<х и дошли. Регпна је\бијена једним ђулетом, насађеним на кратку нову држаљу, окованим новом карпком и обвпјеним жицама. У опшге, цела ова направа личи на ђулад, којима се ситни со. Занимљпва је и ова окодност. Деле ноћа мувала се подиција и мноштво грађана заједно с Матом по целом стану, тражили су оруђе којим је Регина убијена и нису га могли наћи. Кад су сви осгали отигали у споредну собу да се одморе, Мата је остао у соби убијене, мало за тим позвао остале из споредне собе и показао им у ходнику наслоњено уза зид насађено ђуле на дрво, којим је Регина убијена и на коме а познавали трагови свеже крви и бидо залепљено неколико сдаси косе. Ходни-

ком тим пролазили су сви, загледала да није ту где год оруђе и нисуга видели, те тиме јаче и теже п&да околност да је Мата извршпо убиство, што је он као из земље извадио то ђуле и показао га присутнима. Значи, дакде, да је он сам ђуле наместио у ходнику. Мата је наредио да се Регина пристојно сахрани о његовом трошку. Мати је око 45 година, као и Ре _ гини, смеђе је боје, средња раста^ нуначак, очију жавах и немирних> носи наочари. Кад му је саопштено и решење судско да се ставља у прмтвор, био је веома узнемарен. Ствар је савесне и 'обазриве истраге, да се потврди да ли је Мата одиста убилац, јер ма да су све горе поменуте околности протав њега, ипак ствар још није на чисто јер то могу све бити случајне околности, а гато је главно, Мага непризнаје ништа. Само савесна и брижљива истрага погврдиће да ли је Мата прави убклац а надати се је да ће људи, којима је ова истрага пилн у део. употребити све да п:,онађу права злочинца па да Мату ослободе ако ннје крив, или да му похватају све конце, којима бп се доказало, али апсолутно доказало да је кјив . Видићемо. * Бегство. Ономад, гаест војника, који су нздржавали затвор у гарнизонском затвору, пробили су чекићем зид. Двојица су се вратили. * Убијени. Димитрије и Мвјајло шураци Јанићпја Удовичпћа овд. ситнпчара, ношли су по беогредском округу да_купују коже. Тако су дошли и у село Сибницу, где нх наиадну непознати зликовци и гкбију. Власт је одмах наредила иотеру за здиковцима, ади им се до сад нвје утло у траг, нити, бар за сада ностоје знакови по којима би се зликовци могли тражити. "^бпство је јамачно учињено због нљачке, пошто су обојица имали новаца код себе за куповину кожа. * 0 војсци. „Глас војске" донео је леп чданак, којим критикује поднесени пројект војпог преустројства, осуђујући наравно у начелу већ свако преустројство у ово доба. Ми ће мо ускоро донети извод из овога ваљанога чланка.

Тако исто умознаћемо тше читатеље и с чувеаом Тјеровом беседом 0 војсци, коју нам је за к<>ји дан обећао донети у преводу један наш пријатељ. За радикалне посланике неће битп излигано, да се упознаду с мишљењем једнога таквог родољуба и великог државника Француског као што је био Тјер, многогодишњи председнпк репубдике Француске. За њих, који хоће сада да уводеједногодигањи рок службе, биће ноучно да виде, како председник Француске републике брани и тражи шест година службе и прети оставком, ако се усвоји само трогодишњи рок. А Французпма војска зацедо није потребнија но што је нама. * Побегао. Чујемо да је благајник соларе из В. Градишта побегао с великом сумом новаца. Долази. Паја Јоваповић лаш сдављен живописац, налази се у Вргацу код својих родатеља, а ово дана долази у Београд, * Иутријски добитак На вучењу које је бидо 2. марта т. год. добио је 10.000 дпн. Таса Илић прговац из Јагодине. Нека му је срећно. Бог није заб1) Р авио Јагодину. Стање воде код Београда аа 9 и 10 Март 1890 године. Код глав. царин. 4 - 89 м. — 4'74 метра. Пролав испод.моо жел. 9-61 м. 9'2б м, Придошла вода 27 огнт. — 35 ^ 62 еаитиметра.

Народна Скупштмна 107. редовни састанак. 10. МАРТА.

Преседаеао Паи;ић. Од г.г. министара: Грујић, Поповвћ, Ђурић, Велимироваћ и Милосављевић. Секретар Лазаревић чпта протокол 104. састанка, Вукосављеввћ 105. Ђирић 106. а Динић молбе и жалбе. Динић прочита указ краљ. намес. ника, којим се овлашћује мин. нар. привреде, да поднесе предлог, да се лист „Тежак" штампа беспдатно у дрга. штампарији. Прелазн се на дневни ред. Извештај Финансиског одбора о

трговачком уговору између Краљевине Србије и БрмтаниЈе. ГрујШ објашњава значај овог уговора и зашто није приступио деФинитивном уговору са Енглеском. Скупштина нрими овај уговор и у начелу и у појединостима. СреКковиб (известилац) чита извештај фин . одбора о предлогу грађења сењске железнице. Објашњава нужност железнице због самог мајдана, јер је врло богат угљеном, те ће за неколико година исплатити сав трошак око грађења те жедезнице. ВелимировиА. вели, како сад тр нспорт сваке тоне кошта од мајдана до станице ћунријске 10 дин. а кад се награди железница само 2 дин. и вађење 4, свега 6 динара. Према томе види се колика је угатеда, те се може угаљ и на страну извозитп. Скуцгатина прпми предлог у начелу. Известилац црочсиа чл. 1. и скупгатина га прими. Код ч.1. 2. М. Миловановић протнван је грађењу „уске" железнице. Износи њене незгоде. Предлаже да се направи онаква, каква је наша држ. желе^ница. МилиЈа Ристи% потпомаже га. КатиЛ је нротиван грађењу железнице са широкпм колосеком, јер су и-пренос угља из малих. вагона у велике и „уска" железница јеФТинији од железнице са широким колосеком. Сем тога сењска се железница не може нродужити ни на једну страну, него се градп искључиво за сенски мајдан, с тога је не потребан широк колосек. Велимировић вели да је интерееод новца, који се потроши за широк колосек већи, него чрошак око претоваривања из вагонд у вагон. 06јашњава М. Миловановпћу да се претоварпвање не вршп како он мисли већ се цео вагон од један пут преРУЧЈЈе. КундовиК је за предлог одборски. Скупштина прими предлог одбор. Код чл. 3. Катић предлаже да се усвоји мигаљење одборске мањине и да железноцу гради наша воЈСка. Рибарац потиомаже Катића. ВелимировиК вели да војска не би могла наградити ту железницу ни за две године, а овако ће битп готова још овог лета. За годвну и по дана разлике, морали би плаћати пренос, те би на тај начин потрошили за то

П(

? 47^ \ \А\ 8Г

(Дневник једнога роба) Побележио II ЕРАУГ ОДОРОВИЋ

(33) Пре но што су се разишли из Београда виђенији чланови скунштински и чланови радик. главног одбора, успели су да се још једном скупе на заједничко саветовање. Састанак је бпо у приватној кући и управо био је тајан. (Чича Николинаполицијавећ је њушкала на све стране). На том знаменитои сасганку измењане су ми-Јди о положају ствари у земљи. За све је било очевидно ово једно: Овим аутел1, којим је пошла ХристиИева влада одмах на свом ирвом кораку, — тим иутем нема се куда даље, мањ једино у неу ставност.

Да чича Никола не може владати уставно, вршити изборе, односитп изборне мегдане и добијати скупштинске већине то је било очигледно и за слепца. С тога је била и блиска и природна номисао: „па кад краљ Милан ипак узима г. Христића — оида се јамачно решио да укине и ово мало устава што је још остало, да ипо Форми огласи Србију за аисолутну монархију, и да покуша тако владати." Саветовали смо се дакле шта би ми радилиу таком слу^ају. Одговор је био кратак и једнодушан. Сви говорници завршивали су да би у том случају нзша дужност била да бранимо устав како ко могне, па ако затреба и оружјем у руци, Јес, на томе та-јпом скупу палесу те тегаке речи. Али само за тај један јбДШИ Случај, ако би краљ Формално нрогласио укидање устава и ироглас апсолутизма. То је било наше последње саветовање! Било је већ превалило ио ноћи кад смо се у малим гомилицама по двп, по два три почели разилазити.... Многима је ово био за навек последњи састанак с друговима. Љуба Дидић, иоп Маринко. чича Риста Ђусић и многи други, месец дана

доцније испустили су под Краљевицом своје мученичке патриотске душе. * * * Народни носланици разишли су се кућама, а иа мртвој стражи радикалној остала је само „Самоуправа 11 да бди над даљим развојем догађаја. Чича Никола штамиао је распис, укоме објављује чиновништву као неки свој „про грам", у коме је била и прва и последња тачка: чиновничка аослушност. Краљ Милан се поносио својим јунаштвом и енергијом показаним снрам скупштине; радосно је причао сграним носланицима како су радикали изненађеии и престрављени чича Николиним доласком и затварањем скунштине. Као помодна дневна лозинка понављала се краљева изрека о обучеиим чизмама. „Бидело", наоружаноједиом скицом радикалног устава, који му је тешком муком био набовио г. Браловић, отварало је против радикала своје најтеже батерије, на које је и „Самоуправа" полако почела одговарати. —. Тиме је завршен знаменити месец септембар ове кобне године; месец у коме су се десили толики судбоносни догађаји. (Наставиће се)