Male novine

време све, тто би уштедали кад би исту градила војска. А ддуго изложили би се оиасности, да останемо неко време без угља. Лешјанин наводн разлоге, са којих је противан да желелницу гради војска Предлаже да ту железницу града окОлни народ на наднвцу. ЂуриК вели да је наша војскајош веснособна, да самостално гради железницу. Она би само могла припомоћи аеном грађаљу. ^МитровиК цредкаже да се чл. 3 и 4. враге у одбор. Рибарац вели, да се мишљењем одборске мањине, не тражи да војека само нрисуствује грађењу железнице него баш да учествује у њему. То би за нашу војску, акоје војскашкокао што вели г. мин. војни, било од велике користи, /,а нрактично покаже, шта је у стању да научи у тој школи. А. РадосављевиК вели да није иосао војска да гради железнацу, већ да брани част отаџбиае. КатиК му врло умесно примећује, да дужност војске није само дабрани част отаџбине, него и да народу олакша, где може, јер су и војници грађани ове земље, па су дужни да народу помогну. а не само да парадирају. М. ПетровиК, брани мишљење одборске већине. Ћирић се слаже с Катићем. II. Смиљанић је противан предлогу одборске мањине. Скуиштина прими предлог одборске већине. Чл. 4, 5 и 6 примљени. Извесстилац прочита закопска предлог о монополу соли и скупштина га прими у начелу. Седница је трајала до I I и по часова пре подне. ДОМАЂЕ ВЕСТИ Изложба домаћих кобила и ждребади. Трећег дана света Тројица 1890 год. пре подне биће у Шапцу у иочаст стогодишњици Господара Јеврема Т. Обреновића взложба домаћих кобпла и ждребади. Изложба се дели у два одељења: одељење за награде и одењење ван награда. Прво одељење (за награде) дели се у два одсека: ,, I. Кобиле у опште од 4—12 година старостп и од 150 сантиметара висине на на више. Овај одсек дели се такође у два пододсека: 1. Кобиле са овогодишњим ждребадима и 2. „ без ждребади; и II. Ждребад. И овајЈ одсек дели се у пододсеке и то: 3 У једногодишњу муш. жен. ждреб 4 „ двогодвшњу „ л „ 5 „ трогодишњу „ „ „ Сума новчаних награда изноеи 640 динара у злату, и то 500 дг.нара од министарства народне привреде а 140 дизара од српскОг пољопривредног друштва из Београда. Награде ће се делити овако: 1. За кобиле са ждребадижа Прва паграда ... 80 дин. Друга „ ... 60 дин. Трећа „ ... 40 п Четврта „ ... 29 „ 2. За кобиле без ждребадгс. Ирва награда ... 50 див. Друга „ • . . .30 „ Трећа „ ... 20 „ Ждребад једногодишњаи,и\ (мушка и шееска), Прва награда ... 40 дин. ДРУга „ ... 30 „ Трећа „ ... 20 „

4 Ждребад двогодишњаци\ (мутка и женска) Прва ваграда . . .50 дин. ДРУга „ . , . 40 „ Трећа „ ... 20 „ 5 Ждребад двогоцишњаци: (мушка и женска) Прва награда ... 60 дин. Друга „ ... 50 „ Трећа „ ... 30 „ Оделења ван Награда. Пристуоио за сва она грла (без разлике спола, старости, висине и боје длакине), чији притажаоци не траже новчану награду. И ова ће грла подлежати струлној оцени и биги награђивана са похвалницама. /7апомене: Пријављивање и уписивање за изложбу, траје до 1. Маја. За грла к ја се пријављуЈу за прво оделење нолаже се уписна такса од 2 дипара, За она пак грла која ће доћи у друго оделење 1 динар. Бри уписивању немора се доводиги дотично грло али се мора донети уверење из кога треба да се види тачан опис грла (године, висина, ког је спола, б»ја длаке) а тако и да је најмање једну годину у притјежању код садашњег сопственика. Она грла која нису до гореспоменутог рока пријављена и уписана, немогу се доцније уписати пити на изложбу примити, зато што ће се одмах после првог Маја предузети штампање свију Оних којп су дотле пријавила. Пријаве примају и уписивање врше чланови управе Кола Јахача „Књаз Михаило" господа: Марко Дерок марвени лекар, Милош Радојковић, Душан Тодоровић и ЂорђеП. Куртовић. Пријавиоци из удаљенијих места могу иослати пријаве са вужном сведџбом и преко писма. Сем напред поменутих новчаних награда за прво оделење даваће се такмичарима као награде и лрибор за чишћење коња. Сем тога даће се у оба оделења свима излагачима слпке ГосподаЈ.а Јеврема. Утакмице по брзини (трке) обавпће се истог дана ио подне. Распоред услови и нчградез« исте обзнанићс се у брзо. На/учтивије се умољавају сва гоепода: чиновници, свештеницн учитељн и учитељице, а тако и сви остали родољуби који с народом у додир долазе да му садржине ових обзнана (ирогласа) објасњавају. А Сва у/.едништва сриеких листова да ове обзнане прештампати изволе. <о> Рударство и примена рударскго законика у Србији. (Наставак) У закону рударекОм чисто и јасно пише: „све руде и копови, биди они на површнни или у земљи, јесу државно добро: осим тога § 50 каже: „да повластичар није нпшта друго но закупац". Писац од „неколико речп" и иоред тога што и сам цитира прву одредбу, с,пет се на дугачко и широко труди да докаже разноврсним страним цитатика и сувременсшћу својих назора, да то није тако, као што у закону пшле, или бар не треба тако да се разуме. Ми га на томе путу пуном муке за њега нећемо пратити; јер б; ! онда и сувише злоупотребили гост-.примество овога листа. А није ни нужио, јер пасац, видећи и сам, да је немогуће, тако чисту и јасну злнонсЕу одредбу уииштити, пошто се је узалудео знојио трчећа ио Енглеској и Русији и по свима могућим речницима, пошто је узалудао ћоцепао државу на суверену и на привредно Финансијску чињеницу, и п што је најпосле сасвим

узалудно потрчао и кроз монопол ду^ана, излази сав задуван и признаје, да у закону заиста пише да су руде и коиови државно добро, али да кад се каже „државно" треба разумети „опште народно", т. ј. „опште" добро. Да „општенародно" није оно што је државно то на жалост у нас зна и знало је одавна свако чобанче у селу. То је она Фатална реч која је учинила више штете Србији но и највеће глупостп које је она у своме животу починила од како се је ослободила. Ова реч или појам или боље рећи онајкојијује прзи сковао у наше законодавство увео, узрок је, те је Србија не само бескорисно, но и са грдним и непоправишим штета ма у лудо пзгубила све своје лепе и простране шуме и утрине. У нас утечају децелија, „оиштенародно" постао је споним за оно што газде нема, где евачија снкира може да »асече, где се саачији котар може да. огради и свачији плуг да заоре. Оно што није добило то пме, но што се је назвало државно и по закону ■ и јео пракси, још није хвала богу ни у шумарству ни у пољопривреди ' почело да се подводи под општенародно, и ако има већ на све стране покушаја за о, Вишс је дакле но смешно уноспти овај Фатални појам у рударстро, а жалосно је нате„ати све жице да се „државно" степа у у „општенародио", те да се створи паучзнаста основа, на којој се може комотније нападати на оне, којд годаверпма и по знању и по капиталу недаду на нросту шпекулацнју без икакве га^антије за рад и без икакве користи за земљу оне објекте које 1е држава испитивала и за се резервисала, кад им немогу да спрече оно што је слободно. Чудновато је да писац од неколико речи, пошто је оптрчао сву Европу, тражећи доказе за своју теори]у противу позитивних и јасних законсках прописа, ннје мало застао да види и чује, како се данас не само највећи државници европски но и публака почињу сзбиљно да баве питањем, да ли неби. зарад радикалнијег Ј .ечења социјалних каламитета државе требале да и већ створене руднике приватне узму у своју режију, као што су из економсквх и војених разлога узеле жељезнице. Тада би се уверио, да је олакшање мирног решења социјалног питања средством откупа п прелаза свију рудника у државне руке, далеко лакше у земљима, где влада онај исти основнн принцип у рударском законодавству: „да су руде државно добро," који код нас данас вреди а који је такође постојао и за време и на старе српске држчве. Уверио би се за његово гледиште није ни сувремено ни корисно, и да обзири и потребе здраве рударске имдустрије и здравога социјалног стања, више данас вреде за паметне људе но све иразне теорије, које су плашљиви нриврженпци лнчне својине кроз векове истесавали п натезалп бсзуспешно чак и на рудишта. Наш.чо'би поред да се баш тамо, где за неке коиове вреди цравило чија земља онога и руда, рударство бори са ваиредним те :.коћама које овој радиноста ееобавештенп поседници,чине св-јим претераеим захтевима и да се у таким приликама са малим узузетц'ша дизало и развијало. Само на теретнма држакнвм опттфским илп интелегентнијвх великопоееднпка. (Наставиће се) -Ш*.ИЗ БЕЈ5& СВЕТА — Одступање Бизмаркова изазваЛО је у свима ПОЛИТИЧКВМ круГ,)ВИМ;Ј|

велпко узбуђење, које је са сеим оправдано кад се зна с колпко ]је снаге Бисмарк задржавао катакласам јевропски. Одступање његово мора, се узети као знак да ће у Јевропи у скоро настата велики и судбоносни догађаји, и на нас вмати велика п јака утицаја. Претрес Јаши Томи^у (наставак) Онда сам ја и Вулетмћ изјавили, да уговоримо у ногледу задовољштине. Жо већ се при првом кораку запело, пошто су она Јоспода проговорили, да ту нема никакве увреде у погледу Томићка. Неколико часова трајала је распра о томе, да ли има увреде шш не. Дотична господа су тврдила, да увреде не може бити, јер је писмо мени и Вулетићу ијош некама показано, ником другом. Но ми се нисмо тпм задовољили, јер су говорили, да је писмо у јавном листу истакнуто, и тако га као хонетнп људи, мораЈу свакоме показати, који год жеди. Прееедник. Шта разумете под тим, да је писмо у јаваом лосту било истакнуто? Др. Божески. У јавном ласту било је изречено, да иисмо свакоме на расположење стоји у редакцији. — На ово су се господа трудила доказагн, да писмо никоме другоме није показано осим мени и Вулетићу, на које смо ја и мој двуг одговорили, д» нае то не може задовољити, јер нпје баш вероватно, ношто је свакоме на диспозицији стајало, шта више видели смо, да су Илавшић и Јовановић читали писмо. Ја се из расправљања још тога сећам, да је Димитријевпћ тврдио, како је писмо тога ради показао, да докаже, којим се ^путем и начином могло доћи до уредништва „Заставе." На што сам ја приметио, да је Димитријев»ћ могао то другим начином учинити. Шга више, Јоксимовић је и то казао, да се писмо могло и |]тако испунктирати, да се изоставе они делови, који се на Томићку односе. Иошто противничка господа не хтедоше увидети, да овде постоји увреда и према томе има места сатисФакцији, ми смо предложили суд части, на што они не могоше одговорити док се претходно са Димптријевићем не поразговоре. У недељу за шест сахата би заказан састанак код Јојкићеве куће. Господа су изјавила да ае примају часни суд (Ећген^епсМ) п почем нема увреде нема ни места тражењу задовољења. Они знају напред да би се и часни суд тако изјаснио и тим су сматрала ствар завршеном. Кратак записник, о расправљању узет, предали смо Томићу. Ми смо задали поштену реч, да ствар неће изаћи на јавност и носле овогјанисам све до катастроФе ништа знао о ствари. 4. јануара сам чуо за догађај, кад је капетан затворио уред. „Заставе." Заиисник је у „Застави Томић изнео на јавност. 0 томе, да смо ми дали своју поштеиу реч, да ништа неће изаћи на јаваост није б,.ло у лнсту спомеауто. Знам и о томе да је после тога с- општења „Заставана* растуривано меко писмо, јер сам чуо од Сиве Стојковића, еонзиа, да га је апотекар Г. Плавшић показивао у ду&аиу 0. Гаврвловића. ПредседНик. Јесте ,ли чули, од Диматријевића да је писмо растуривано? Сведок Божевсии. С њнме ниеам говорио о том. (Наставиће се) ИММННН0МНИВ9НВВНВНВН1