Male novine

срећа није дошла од једне погрешке него од четири , и то од велике. Од тих погрешака једна је политичка, а три су војничке. Ја сам уверен да ће њих иисторија забележити — чак — и речма које ће се мало разликовати од оних, којима ћу се ја данас овде пред вама послужити. Дакле, па неколико дана пре шестога Јула 1870 год. мисмо, као што ћете се сетити, били у потцуном миру. Нико на свету ни у земљи ни на страни — није тада помишљао на рат, — чак — нн они који су. мало за тпм, у Француској тај рат ватрено тражпли. И баш у то време. а једнога од тих јулских дана, мене је — опростите шт > ћу пред вас и једпу личну ситницу изнети — мене је почаствовао својом носетом Француски министар војени, маршал ЈГебеФ, — човек — ! ога сам ја донде позиавао не више него колако и о тала Фраицуска — ка^ храбра и интелигента ОФипира артил ерије. Наслањајући се на једн > писмо царево, маршал ми тада рече: „да Његово Величанство зна ла ја нисам његов (царев)пријатељ; али, да, кад се тиче интереса војеке, да он може на ме да рачуна." Ј. сам на то одговорио: да Његово Величанство чини менн тиме велику част, али да погреншо схвита моја лична р1сположења. Ја нисам ни оријат^љ ни ненријатељ ц^рс :ој влади, •— ја од ње лично ниги што тражим нит' се чему надам али слободно смем да ју уверим: да ћу ју и помагати, да ћу за н>у и гласати, без икакве нлате ил' награде, ако ће он I само то лико пристати: да нам »ризна оне скромпе грађанске слободе, које ја сматрам па које и зовем пеоиходном иотребом народном!' 1 Ја сам још додао: да ћу то исто бити кадар да учиним и према свакој другој влади, за ту исту милу љубав — за мало слободе! налазећи , наравно, да је таква влада на правоме путу. Маршал ме је на то умолио: да (као опозиционар) подупрем владу у питању војног (годишњег) контингента. Ова помоћ је била потребна за то, што је буџетска комисија хтелн да смањи дотмчни број војника са 100.000. на УО.ОООпачак и на 80.000. Ја сам то, и без молбе, обећао, као што сам, одвајајући се од мојих другова у скупштинз, реч одржао. Али има нешто што сам том приликом и сам научио. Проучавајући поднесени буџет. ја сам, и по њему самом — и без тражења нужних обавештења у министарству нојном - - јасно увидео : колико је ФјЈапцуска несиремна ! То осведочење, то позитивно уверење — да ништа у нас готово није — и диктирало ми је онај, до узбуне, крупни пот^з — који јегласио: Шта? оружан мир\ да се ша-

|лилц нисте тако да зборите, у часу кад је код нас разоружан мир!" Оа свога места маршал ЛебеФ давао ми је, и видно, за право; а ја сам тада још додао: „да ми не само да нисмо на ратној нози, него да нисмо чак ни на мирној нози, кчко треба." Ја вам, дабогме, »ричам данас оваке стварп за то што хоћу, и на тај начин, да вам покажем: ко ■ лик » је изненађење донео сам оглас рата. Јест, на бамо неколико дана носле овог случаја а то је било 1 б-ог Јула јаулазим у СКупШТИНу (С0Гр8 1^^181 аШ) да чујем са свију > трана реч : „рат" „рат!" „Какав рат? ако бога знате?" „Ништа мање" одговорише ми, и испричаше историју кандидатуре Хохенцолернове за шпански престо .... Верујте да не иамтим да сам икада таки Г >ол осетио. Иотрчим министрима да се жив изјадам. У име Француске, у име д<шастије, у име отаџбине и њене будућности нреклињао сам их: да добро очи отварају шта ра де. Неки од тих министара биће м< жда данас и у овом дому; и, ако ме чују, нека ми буду сведоци, како сам им онда, кроз сузе зборио: „ овај рат — на вашу лушу грех\ " (Чује се „тако је)." Да, господо, и то је све било у очи оне исге седнице у којој сам ја био изложен позкату вам гневу једпе моћнескупштипске већине. Али мени је главно било овде да изнесем вама огромност једне политичке штрешке. Знајте, дакле да у историји свега нема примера, да је један рат за цнгло осам дана: и решен, и оглашеи и отпочет био. Наш славни Лувоа био је за цело ирви као организатор војене нам снаге — то је био наш највећи министар војени — али ја бих рад видети и тога Лувоа , који би за рат био готов за недељу дана! Још не што. Пруси, ови исти Немци, чије нас „устројство" војено толико пљени — и које се, збшва, и одликује ванредном брзином моиилиаације и концентрације, — знате ли како је код њих ишло? Оно, чуло се, доиста да су они већ били концентрисани у великим масама на Треву, са намером да нам рат објаве Али, то није истина, Истина је само у толико: да су се они рату надали, и да су за тај случај били спремии. Да, господо! ти Нруси који су за рат били тако сиремни, ипак су се рата толико бојали: да су иред лицем целога света нама попуштали, — с пута се склањали! Ми на иротив, ми који за исти рат нисмо били ни у кол'ко снремни — ми и смедосмо и умедосмо да га објавимо. („Тако је! ц ) Молим, госнодо, немојте ме криво разумети. Од мене је далеко свака намера да о рату са горчином зборим. Ја се ових Факата ис-

ториских хоћу да дотакмем овде само у толико, у коли:;о ми јје потребно да ствар расветлим. Ја вам о њима говорим само за то, што хоћу да се уверите: како нас је ова несрећа снашла, што хоћу да дознате прави узрок злу — шат од а-мла и лека нађете! Дакле, молим да гласом ударим: да ]е и том ненријатељу нагием — и тим Прусима и тим Немцима па и тој њиховој чувеној „организацији" војеној — требало двадесет и неколгто дана, да изађу нред наше т >пове! Ми смо већ знате — били вреднији, јер смо за недел>у дапа сви готови били. На нокту је било и оних 250 000 наше впјске, коју смо на врат на нос онда и скупл.али' Ја, доиста, немам вол>е ни сснова, да са ондашњом мо билизацијом и концентрацијом дугау грешим. Ја чак иризиајем да је према ондаптњим мукама и тегобама била о а и вешта и брза; али шта се — за бога може да ур>ди за недељу дана?! Може — може, — ево да видите још шта може. М же да се војска и онреми са потнуним убојним прибором?! Ви сте слушали, и то доста с ушали, о красоти наших шасповљача. И доиста шасповљача је једна дивна јпун/ка. Ал шта вреди и најбо•ља иушка ако нема добре ни довољне муниције? Рекло вам се: „имамо топова!" И имали см >, и имамо и сад иреко свију отетих комада, али од иеких иет најест стотина пољских батерија (јер је 12.000 било, и сад је, опсадних тоиова) колико је било. К1 >лико је и могло бити, у бој уведеио? Ни половина! јер се једва пакупило 4000 (пољских комада.) Па и тих 4000 мислите да је имало довољне послуге? Било је, али само за 930 топова! То је сва жива артилериј ска сила која се могла, и скупити, па која је сразмери оног жалосног броја (од 250.000) и од говарала. Дакле, сви извори, све убојне снаге наше Француске, не дадоше у ономе судбоносном часу више од 25О .ОО0 људи. И сад питам вас: да ли је за то кргсв закон од 1832 ? (Наставиће се) <о> БЕ0ГРАДСКЕ ВЕСТМ Против ревматизма. К > је јуче бво на великој ппјаци , мога > је видети гомилу света како се начечила око једнога човека, који је свету разлавао н е к у штамнану хартију. Многи су питала „какве ли су то нове новине" на су хитали да виде. Кад су се приближили тој гомнли, добили су једно штамнано парче хартије , на којој је крупним словима било написано „Против магнетизма" а даље се говори како се само за три гроша човек може ослободити ревме, а то ће постићи ако 0д растурача ових штампаних плаката купн за три гроша прстенчић н носи гн на руц 11 - И одиста многп су ку-

иовчли && три грлиа лек од а!изма. Није никакво чудо штолаковерви Сћег верује овој лагарвји , јер он хоће да се опрости Једне бољке, али >1нм је за чудо "да се овака јавна лагарија тера пред н<>сем наше полиције. на великој п <ј .ци, а никога нема д мамипари стане на пут и сћет сачува од штеге. * Сукоб. 11о вароши се говори, да је г. министар војви дошао уЈјак и обиљан сукоб с радииилним клубом. Сгвар је у овоме. У радикалном клубу нретресан је закон о иреустројстку војске. Кад се дошло на тачау каео ће се и где држ>ти и чувати оружј^ и му ниција, већина рабикаллног клуба тражила је Д1 се пушке газдаду во.јницима те да их оии држе ц чувају, а муниција да се дрлси и чува код оплтинсвих кућа. Г. министар војни н .како није хтео ни могао прастати на овај захтев, наводећи како се има искуства да се "ружје нијо чувало ка*о треба, док је бп о раздато, но се так,« забатаљивало, дч ја скоро постојало несаособно 3". унотребу. Овчква два са свим противна гледишта изазвали су јјк сукоб, који ће по свој ирилици бити зрок да г. уинистар во;ни поднесе оставку. * Снуп. Сриско учено друштва држаће у недељу 18 марта о. г. у дворани велике школе скуп. који ће почетн тачно у 10 часова пре подне. Дневни ред је: Поздрав нредседникои; Обзчањују се промене предсе.1ника нојединих одбора; Извештај уирав:ш о го^ишњем раду и новчавом стању Друштва: Извештај о рачунима за годнну 18:>8 и 1849. Секретару као полагачу рачуна да се изда на њпх разрешница. - Избор тројчце чланова за прегледање потоњих рачуна; Избор ЧЛановл који ће потнисати заиисник овога скупа ш сваког одбора по један; 0 државиој номоћп, Предлог улравни: Избор председникг.; Нови предлози у самоме гкуцу учињени, ако их буде (§ 40 нословника, правнло 2.) ' * Потврђен згкон Јучерашњч број службених новпна до .осиуказ, којим се потврђује закон о изменама и~допунама у закону о „аграриом'зајму" од 22 јуна 1882 годане. * Укази. Јучерашњи број службених новина доноси указе, којима се Отевану ЖивоЈ'иновићу из Крушевца, Милошу Ј. Мижовићу из СмрдљикОвца, учитељима, рачуна превод у плату од 1882. год. учитељима Свет. Бучоваћу из Бсограда, Алекси ? II. Милојковићу из Грошнице, Љубоми ру Рамандановићу, и 1 Крушевца признају се године службе. * ±1 Постављења. Г. Стева Т. Јакшић супленат В. Школе, постављен је за проФесора В. Школе. Супленат Андрија Гавриловнћ у Крагујевцу; и предавачи: Ахило Калман у Сме >ереву, Милош Марковић у Крагујевцу, Стеван Фотић у|1Папцу и Јован В. Несторовић у Зајечару, постављени су за проФесоре. * Премештена канцеларија. Штаб VII (београдске) пуковске окружне команде преиештен је у горњи град. * Пети концерат. Београдски квартет уз пријатељско суделовање госпођице Сидоније Илпћеве прпређује концерат у недељу 18 ов. м. у З т /, сах. по подне. Концерат овај са веома одабраним програмом биће као и дссадашњв у локалу грађанске касине. *