Male novine

ност и трајност уређења није потребна, као у војсци. На нјјимер, нама је требало неких шес десет година дака лупимо Французе у данашњи закон рекрута" ције, а колико ли ће нам требати дасеуживимо, јер то треба, у „ново устројство?" Ја само бога молим, да иас 'ачува вечитог пробања, али, кад ви то хоћете, кад хоћете данас нарочито Прусе да копирате, онда ми дозволите да нроговорим коју и о том чувеном ориђиналу ■— о прускоме војеном систему. Дакле. молим вас, шта је то, пруски војени систем? Основно ! начело тога система, кажу, да је „народна војска" — оружан народ\ " То значи, сваки је војник, свако кора да служи, и ни ко не може да се извуче — ни иутем откупа на среством замене. Ако је то прускн систем, онда, верујем, да ћемо и ми и мати један „оружан народ", и да нас оида, на броју, свакако. неће бити мало. Но Ј ије то све. Вели се да ће нестати оне неправде коју неједнакост вршења грађанских дужности вечно рађа, примена новог палела, омнте

знам, да су стари класични Римљани били највећи војнички народ на свету, као што су били цивилизатори рода људског, али и то знам: да ни они нису били оно што ми данас разумемо под „оружаним народом" („1а паИоп агтаее"). Пардон! били су Римљани и то, у једно вре ме, али то је било у оно време кад су они придизали својим комшијама не само стоку него и — жене! (Грохотан смех) У оно време, иак, кад су Римљани били држава, били царевина, и кад владали целим светом знате ли — колико је онда био колико броја, тај њихов „оружан народ? и Ево колико : 26 легијоиа ио 12000 људи , или, евега, триста хиљада људи! То вам је био цео тај ^цго сввт вој

победе а не пор«зе у рат >вима, да, према томе и онај нов мо* сви су они поклнњали војсци дерни нроналазак — она маса своје најбоље снаге, мушке своје бројна — није проналазак него најодабраније синове. Више и од басна, утопија, илузија! Али да тога, такви су иароди ту децу се вратимо данашњим Прусима. своју тесали, веџбали, и челичили у сваковрсним напорима и подвизима, они су ју, и силом труда и реда и навике, и строГ--СТИ у војничком занату уса-: вршавали. као што су ју на

(Наставпће се)

нн%и У Риму, Да! па как > су

сии, ни они. нису ништа ново измислили ни остварили, јер у опи долазилл и до те и толикејрату и нема, нгачега новог, —

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Личне вести. Г, Аћим Чумић приратне муке и жртве, на гледање | снео је прекјуче у Веоград и одсео у очи и смрти и опасности, сли -|у Гранд Хотелу. кама и приликама великих ра-; ^ * това и рнтника учили. То је, Притворена. 1оспођа Станка Ада1 1 0 ' I мовићка, због ко)е 1е др. Никола X. господо права и цела истина о | Николаћ стављ ^ ^ 7/ рнтвор; и 0 војсци. Све је друго илузија чему је у кашем листу било говора, — само обмана! А да је тако 1 стављенн је од полизоске власти у нека су ми сведок и овп Пру- притвор. Суд варошп Боограда, кад си и ови Немци па моје се ви 1 М У дел0 с - г фоведеж>, ставио је т I г-ђу Станку иад суд и у иритвор данас позивате. Јест, госиодо, и за аасидно побацивањ;.

своје снаге војене? Као год и ми некада, — стезали у војску силом! Власти њихове, консули, проконсули, и квестори њихови — у (својеним земљама, нарочито — бирали су момке који су им изгледали за војску ногодни, и везивали их за орлове

| Наш Наполеон, тај ђеније вој-

Осуђени. У четвртчк је у суду вар. Беогрчда бво претрес Ђорђу ^ иуЈ ,- . Максимоваћу угосгптељу и Евици „ »' ' Витот Коловнћ. аа насвлну изнуду нички ову је ^стину (да у. ра-1 оЛв(Ч1в „ д с Ј ту ничега иовог нема) такојас

но уочио — или боље рећи она је њему тако ја .о у очи падала

да је он т у изреку само допу- јграда претрес Леону Коену,

нио рекав га новог

војне обавезе, улиће у душу ј римске још и обећањим?.: датуј ружје (ново)

1 вакога Француза војмо-грађан ски ионо«, и, и војска и народ наш ће се нда по ново родити... Молим вас, докле ћемо се ми, | Французи, у озбиљним стварима, Фраз ?ма, речима. хранити? Верујте таква је једна Фраза и та т ;ша „народна војска" и тај ваш „оружаи народ", и тај ваш „сваки—војник!" Пре свега гди су ти „оружани народи?" Има ли их данас и да ли их је кад I год на свету билс? Ако говори ни кадар ТТ '

, . '' Ј .1 .„ I \"/ ««• има ћара за бећара!... Дакле хо-[и I? ке промене у војеној

ћу да кажем, свуда у свету један закон влада р зумем за-

Ј »1 ,Ј П , ДЈ обвезе г, А. Бранковану овд. адвокату. Суд јје осудио Таоку и Евицу на три месецз, затвора. У нетак је био у Суду вар Бе еону Коену , овд. трговцу, за крађу г. Мијаилу Стева. |а г *р јновићу суди]и, извртењу у па рном сем оружЈа. купатилу у Душановој улици. Суд је осудио Леона на три мссеца затвора. Нов кабинет. Јучерашњи број слулсбених новина доносп указ, крјпм

„У рату нема нмчс

доноси, наравно,

тактици. и избору положаја према непритатељу, али за о^гало, за

дицуии уШШЗ) КОЈ9М • • „ „,. л : се уважава гставка .иосадањем к..бикон реалности , закон људске • к^к-н-о, шиајп 1 ^ нету и постављау нови члаиови .чаприроде, а не закон Фантазије ј дриха Великог, ако хоћете 1 и- • бииета онакој, како смо доиели у И Рвапто -\т пг>ат гт1«апо ИТлтт-А«— - — 11 *"

' јучерааем броју.

те о варварима, и варварским народима, ј ш вас могу и разумети, али нећете се ваљда ви данас на њихву срећу угледати? Друге, пак. „оружане народе" ја не знам Из историје само

— и свуда је и свагда у свету рена , Монтекукула, Монлика, саш Један део народа, био нод или и опис по налогу Фридриха * заставом Па и ти Пруси, и тијВеликог израђен онис оне моћ- ; Стављенн на распол >шзн >8. Јучеуједињени Немци, који су за нас јне војпичке Фигуре, Гус таФа рашши број службених иовпна долик „оружана народа", знате ли! А долфи ! Хоћете ли да идете у Н;,си У ка3 ' ко ' им се разрешавају од ' . • ј • ! дужноста н стављап- на иасположеколика Је њихова воЈСка у ка- класичну старину, чита ;] те мону- ^ ЧД8Н0ВИ држ * вета V. сарнама, колики је њихов стал- мепталне Коментаре Цеза- три ј е Мајринковић, Живојин Блазнаадар? Свега: 400.000 људи!! рове, читајте у Тит-Ливу му- вап Архијереј Мојсије, ЂорђеПавлознављам, нигде нема тога ј дре савете римским консулима вић пукокт,к Драгутин Франас вић « „ — 1 од стране правога нобедиоцаХа- ! Д л сек Р ета Р ^рж савета Никола

„оружаног народа", и свуда се тек један део народа,— с&мо на разне начине — одваја на војску. Да! и још то. Код"свију народа који су хтели да имају

иибала, од стране Фабија, па ћете, и тамо исту истину наћи: да у рату нема ничег новог — сем оног Наполеоновог „оружја", те

ЦОДЛИСТАК

По себи се

Смаћић. * Пестављени саввтници. Јучеран>им укгиом у службеним новинама постављени су за чланове државвог

људима, друштва.

разуме да је овде реч о ј сасвим је занеменио; остали су само неми 11ТТТРГ гтп/ЈшлтттЈПпт^г н АТ^ТГЛТГГГ . .. *

држању нашег престоничког

ЕРВАВАГ0ДЕ14 (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА уТОДОРОВИЋ

(43)

НашјеБеоград веома брбљив. Да нам опрости наша лепа престоиица, али то је њена одлика — она много говори. и говори свашта Тешко је наћи на целој земљиној

иогледи, којима су т се иредусретали не само иолитички прогивници и непријатељи, но и сами аријатељи. Но ја сам тада већ био под земљом, те и не знам, как је Београд изгледао иосле '26. октобра, зато ћемо се веатити да видимо његов изглед одмах после по-

III

Како је изгледао Бееград Било би од жива интереса, кад би се ко латио да нацрта вс -рну слику Београда, како је изгледао оно неколико дана пред буну в хапшење радикалног главног одбора. Но то је тегобан и деликатан задатак, који остаје будућности. Ја ћу се постарати да овде набацам само неколико најглавнијих црта и општих потеза, који ће оцртати макар само и главпије контуре натпе престонице у тим данима.

. ^.«1. »о1лсд идмах иосле - Ј ! • кугли и један једини угао, где би се на | јаве ирвог указа о ванредном стању. мањем простору више торокало, но што Ј° ш °Д четвртка ио Београду се зује то у нашем дичном Београду. Али 22. | цкало о неким нередима на источним кра. октобра 1883. год. Београд је наједаред јевима Србије. ТелеграФистс су прве иззаћутао. То је било после појаве првога неле тај глас. „Неда народ оружје" — то указа о прогласу ванреднога стања у цр : се шанутало од уста до уста. Но то су норечком округу. Сутра дан јавили су се била само празна иагађања. Али 22. ок други укази о нреком суду, о нрогласу 1 тобра ево излази краљев указ о вандред— " ■ 1 НПМ лтаи-лт Г Рг. -!л

—_ *)'■»>' А ~ «Ј опсаднога стања, о мобилисаној војсци ит.д. и наш „дични Београд" одмах је похитао те је ударио и други чвор на језик. Тако је то после расло све даље. Београд је сваким даном бивао све безгласнији. Да је било неке мере, којом би се могло по степенима забележити ућуткавање Београда, опазило би се ово: 22. октобра Београд је понизио свој глас; 23. октобра почео је шапутати; 24. само је мрдао усницама; 25. говорио јс само прсчша и знацима, а 20 октобра

х Ј «<»1» V/ ЈЈСШДр^Д" ном стању. То је нотврда да нронесени гласови ниоу нразне измишљотине. Напредњаци су изгледали важни и дубокомислени. А! а! То ви знате! Дакле буеа: Не дате оружје. Тако, тако. Озеленила гора и већ се показује радикалпа хајдучка природа. Его, ко саставља „елементе нереде." (Наставиће се)