Male novine

Па су с тога цисдајтански слободни ипд ри с ону ст^ ану гранпде, у Пожуну, у Најдерфду на Лајти и у Марморнидв нодвгли своје зидарске радионице, и ставилн их под заштиту Великедоже у Мађарској, чиме је, у веколико, наша земља ностада нека врста њине усвојене домовине. МађарскаВелика Унрава, посећена пзаславицнма свију дожа, глажви скуп спмволске Велпке ложе у Мађарској добаја сваке годнне облвк импозантне свечаности. Слободно-зидарски храм на Вајцнер-Булвару сине у светлостном сјају и одјекује маниФестаЦијама оног човекољубља, што цео свет обузнма, и чиЈе аршење сачиааг >а садржипу слободног-зидарства. Вел.Мајстор управља током већања, вега окружавају вел. мајстмри заступницв, часнвци Велике л< же, чланови сајузног савета а огромни простор храма испуњују у густим оделењ. браћа, снибдевена с амблемима, што сачањавају сдободно-зид^рски украс. Уз такве спољишзе свечаности вршн се рад символске велиле ложе, алп спољнеукрасе даиеко надмашује сјајн шћу светао искрен тош, којим се свп чинови врше. Ту нема ватрених препирака, нема борбе речи, ту не ирсве никакво непријатељство, туда не бруји никаква разуздана бура. Благост „ржи у овим пр -сторијама свиптар, трпељиво братство пзмирује ту све нротивносги, које би се свакако могле појавити, миомлр нежно смирене трпељивости провејпва кроз цео скуп. Јер на прагу храма слободни зидар скида са себе све што у обичном свету човека од човека одваја; сплни оставља нипољу своју моћ, убоги и јаднн своју с<ромну понпзвост, племић свој племићки понос, плебејац сазнање свога ниског норекла, члан једног наро/;а, једне цркве, осећаје народне суревњпвости и верске искључиностн. Овде пма само човек приступа, човек као човек, божанствени човек, ослобођен земаљскпх слабоста Мисао чисто човечанска лебди над олтаром храма слободно-зидарског, узајамност целокуиног човештва у радуза постигнуће идеалне пмовкне, чини догму тога светског савеза. Нзродне, црквене, друштвене протввности, та начела разједињења која растројавају човечанство, ишчез вају у слободном зидарству у јединетву мпсли, у осећају једног све аштег чозекољубља. У ложи Фравцуз иружа руку Немцу, у ложи кнез прдтискује убога на своје брат. груди. У ложи, уверење најузвашенпјега достојанства, које се ничим нв може сузнти, али још мање узвисити, уверење човековог достојанства, гони из ложе стидљиву бојажљивост нејаког и убогог, исто као и надувану еујету моћног и богатог. Тако раде слободни зодари, а упражњавању чевечијег достојанства, начелу солидврносги сввју људи, вршењу најчистијег човекољубља посвећују онв своје делање У њиховим затворепим храмоввма, у којима чекић одјекује а шестар своје тајанствене кругове повлачи, раде они у том правцу. Напредак и обавештење њихово је оружје, ндеално добро човечанства њихова је мета; њихове борбе, њихове дужности наспрам себе, јесу савлађавање сопствених слабостн, усавршење њиховог сопственог Ја. Њини дротиввицп немогуда разуму зашто они у затвореним храмовима _ врше своје обреде, а у тајанствености слободног зидарства они внде свакојаке махинације, Богу н држави неугодне. Оргије безбоштва и револуционарне завере принисују 4е томе савезу. Обе ове сптужбе су смешне. Вожанствена мисао најпдеалније се (гледа у „Великом Творцу свију Светова" н могу ли бити богу неугодни смерови

једног савеза, коме прапада — да се ограничим с»мо на Мађарсчу - један Мија и један X -рват Хпјацинт Ронај ? г ) (Слободно-зндарство овог п >следњег довод^ло сетуск>ро у сумњу, и у овом листу га је Франц Пуљски одсудн.> негиро; међутим Пуљски је само спорио да је Ронај у Енглеској у слободне зидаре увршћен; алу супрот томе позитпвно тврди ^енерал Клапка да је оп у Женеви примљен у савез) А да тп смерови нису противнн држави гајбољи је доказ тај, што :у цар Виљем I и Фридрих II бнли вође немачког слободзог зидарства, и што п данас још кнез Уелски, краљ Хокандскн, краљ Шведскв и Норвешке прип*дају томе снвезу ? Црква и држава, којпма је основ наравственост, наћп ће у слободннм зидарима, не противнике већ верне и неизмерпе сараднике, којн су на својој аставв ставили нарпвствено усавртпење Што се пак тиче тајанственосги слободвог зидарства, Она просто ие постоји. Тајнису њзхова знаци познавања, а не њихове науке. А што ложе ипак своја врата затварају пред људима к >ји не припадају томе савезу. — има својих узрок^. Мирно н поуздано гори сад у њвховкм храмовима на олтару пламен часге човечпости, а ако би ! се та врата отворила тада би п <>ветар страсти п простачког нагона сведневног жииота ту свеслост угасио. Па зар није боље, да се иламен у добро затвореној светињи нег\је, у којој се само неколпциаа његовој свзтлости радују, него кад би се угасио взвор зрака човечностп за навек усануо ? Зар да не буде ни једног места ва земном шару где ће сретни у својој радости, а јаднпк у свОјој невољи пасти на братеке груди ? Зар да ое поруше места, где сс човек, ослобођен елемената неслоге сек осетити сме као човек, рођен за љубав То је поедедње скдовиште У коме човекољубље, слободно п одушевљено, може да проповеда узајмностп рода човечијег. И то све да бв се уверида прогивницп, који се никад и нпчим неће уверити; јер је њихова Фанатпчка мржња свима поштенпм разлозпма неприступачна. Не осврћући се на то гоњење његових противника, слободно-зодаротво греде неуморно напред на путу напретка, нросвете и племените наравствености. Н>егова је девиза „Ехсе1г1ог! И све то више у вис узлећу његове победоносне пожуде. Ре8<;ег Поус1 30 Марта. Сл.\ Здр.-. 1) Обојица су владаке, (Бискупи) мађарске. Народна Скупштина 120 РЕДОВНИ САСТАНАК ДРЖАН 22. МАРТА Преседавао Катић. Од г.г. министара: Грујић и Таушановић. Секретар М^лијашевић чита модбе в жалбе и ннтерпелацију Ђ. Анђелковића, М. Поповића и Љ. Јоксимовића на министра грађевине, што је српска држ. дирекција смањпла транзитну тариФу од кплометра на пренос жита, што долаза нз Бугарске и Источне Румелнје п тиме оштетила државну касу. За тим прочиташе неколико указа краљевскпх намесника, којим се овлашћује мин. народне привреде да поднесе скунштини предлоге о урасходовању неколико стотина хиљада динара, што је утрошено у год. 1886, 87 и 88. на плчте чиновника поштааскеструке и остале потребе монпстарства привреде.

Груји% саопгатава скупштини да се решио да иовучв пројект закона о уређ њу војск?. Вели да ће кроз која дан донети пзменеи допуне закона о војсцв. Главна јеизмена, повраћај народне војске., Прелази се на дневни ред. Изв^штај одбора за пзмену § 364. кривнчног закона. Таушанови.% веди да је влада у договору са митрополнтом поднела предлог, који се налази код држав. савета п у коме су поименце поређани празници, у ко/нма се дућани затварају цео дан а кад опет за време службе. С тога мнсли да треба сачек^ти док тај предлог дође пз савета па тек онда да се решава. Счупшгнна одложи решење овог преддога док не дође министров иј савега. Даље је па реду извештај одбора но ирелдогу Т. Радовановића и другова да се рок грађења механа у новоослобЈђеним крајевпма продужи до 1. јануара 1893 год. Скупштпна прими у начелу предлог одборски. За тим изваштај Фпнансиског одбора о предлозима поеланичким. Предлоге, о извозу отпадака, о управи државеих дугова, да се задруза пчелнрско-воћарекој у Веограду може уступити до четири хектара земиЈБШта топчидерске економиј, на бесплитну употребу, одбор је нашао да све те^предлоге као корасве треба примити. Скупштина примисве те предлоге. (Наставиће се.)

0ДГ0В0РИ - РАЗГ0В0РИ ДОКТОРСКА СТРАДАНИЈА (.Истинити домђај из живота) Вече је, 17. Март, 8 часова. Свих' 12 прозора на Грађанској Касиаи сјајно осветљени. С разних страна, из свију нобочних улица избију час мање, час веће гомилице; јавља се и по који усамл.ен нар, а и оделити појединци, и све то хита, жури и струји. Грађанској Касмш. Београд је лвчио те вечери на суд течности, нагнут на ону страну где је Касина, вли још боље на суд млека, по коме је пловио скоруп нрестоничког друштва и стицао се у Касину. У позадној соби, за дугачким столом, застртим белим чаршавом, се/ и јунак ове свечаиости, сам г. доктор Владан „с мислима и персоном", и, да. простите, све повелике комаде мека сомуна, подмвзана а.јваром, савија и трпа у уста. Пре но што почне хранити публику душевн ом храном, г. доктор се постарао да се, баш у интересу те публике прво сам нахрани телесно. (Да г. доктор не бп рекао да му бројимо залогаје, оградићемо се да је ту дужност још раније извршио сам гостионичар, ОЈшераЈући штедљив > порцију ајвара.) Та нису ли још пре три хиљаде година стари Грци претци г. докторови, рекли да само у здравом телу станује здрава душ& а према томе и сита душевна храна може изаћп сшо из сита тела. Па ипак преварво би се сваки, који бв, гледајући г. доктора како ревносно конаби ајвар, номислио да је у том тренутку био нредан само тедесним и матервјалним пнтересима свога благоутробвја. Боже сачуваИ То се најбоље могло оиазити на „лучезарном" лицу дОкторовом. Г. доктор заузео је био тако место за. столом, да је кроз прозор према себи рахат могао видети све госте којп д- лазе у Касину. И сад можете мпслити по какв\ј је радости бућкала душа докторова, гледајућв

како уз касинсве степенице гура чптава река најотменије публике. И све се то тиска, гура п нанире, и једнако тече, тече без краја и конца, мисдиш никада престати пеће. А г. доктор све то посматра и само сеири. Овда, онда пусти и п> коју оштроумну примедбу: — Гле, ево нам и г. саветника с пола туцета својпх госпођица кћери !... Шта ? Дакле имаћемо част да видимо у нашој малој средина и велике Јредставнике српскога парламента ! ... Брависимо!. .. Шта видим ! Чатава група госпођа из највиших аритстократски'" кругова! . .. Гле! и г. кодега доктор ннје жално труда да дође чак с Енглезовца! Таким је нримедебзма пропраћо г, доктор публику која је у густим редовима куљала иоред прозора. И овоје све дошдо једино мене ради — мислио је г. доктор у себи, и ова помисао пунила му је и душу и срце неком чудном милином. Шта је био сав најсвежији ајвар кладовскп, према овом духовном ајвару којимсеутом тренутку хранила душа докторова. Правде ради рећићемо да се на овом ведром небу докторове среће јављао овда очда и по који мутан облачак. — Ох хо! Шта впдим — рече г. доктор, мрштећи се — читава редакцаја „Малих Печуракл.". Нанред сам „редактор по милости божијој", а за њим цело остало стадо. Добро нису повели још и своје разносаче! Но, ти ће се вечерас лепо провести Ади шта је ово? Да ди ме очи варају! Шта? Чак и уредчик „Дрека"! Но, то је већ преко... Доктор не доврши Своју мисао. Један одборник Касине упаде у собу усплахирен, прискочи доктору и пришанута му па ухо: — Уредник „Јека".'. Бојпмо се демонстрације. Шта да радимо? -- Пустите! — рече г. доктор велвкодушно и смаза и носледњи залогај ајвара. * Дворана дупке пуна. Прве клуие начичкане дамама. Остраг ненрегле • дни редови мушкиња. Двораном лебди лак жубор; беседник се појављује на трибуни и све жпво премире — комарац да прозуји и он ба се чуо. Госпођице, госпође и господо! одјекује пун, јасан глас беседников и козерија отночиње. (Стигоше Мара и сватови; ето их у броју од уторника). -»в <«»&*> ТЕЛЕГРАМИ 23. марта Петроград Велике маневре, на којима ће прпсуствовати цар Виљем, започеће почетком Августа месеца у околини Петрограда. У овим маневрама суделоваће виши број војске но обично правиће се покушај са барутом без дима. Цар ,је јуче примио у аудијенцију Амбасадера Швајница, који се враћа на своје место. Петроград. Царска породнца остаће преко ускршњих празника у Престоници Царевић ће скоро путовати по уну трашњости Царевине руске. Тврди се да ће царска иороднца присуствовати венчању гроФа Павла Шувалова, сина амбасадера берлинског; свадба биће 20. Априда. 24 марта Темишвар На изборима за српски црквенз сабор, у Темишвару и Пакрацу победиЈп су кандидати умерене странке. С офија. Минчевић ће по свој прилицп бити премештен.