Male novine

БРОЈ 85

ПОНЕДЕЉАК 26 МАРТА ШбО.

ГОДИНА Ш

ИЗЛАЗИ СВАКИ &№

БРОЈ ЖО.П.Д.

ДЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ > годину .... ...... аО динари 5а ио године I' 1 * динара

г :) ис .оеца

9 Јвнчра

1Е РЕТ1Т Ј0ТОЕД1

ДИЕВНИ ЛИСТ 8А ОВАКОГА Прзтплата «з унутр. велаше се само иод рошта За Бвоград негаа претплате — Лист Сб прбдаје на број

писмл и рукодиси шаљу св Власникг „Малих Новина" Гооличнн венац бр, 17., на г#р *ем влрату Лратилата се прима код овију пошта у Србиј» ЦЕНЕ 0ГЛДСИ1А П» првој отрани од петит. редл '20. пр. дик на чотвртој од нетит реда 10 пр. дии ;рипослано втаје 50 пр. д. од петит реда шшв штшш

Оглаом Јевтино, по потреби и са слииама.

Зв овако оглашен>8 пдаЂе се држ. таксе 20 пр. д.

вкки огласи по погадви

ново Стављамо до знања пошгованим Госпођама и Госиођицама , да смо овог часа добили огроман избор Француских и Оечких најмодернијих Женских сунцобрана и нродајемо их по врло јефтиној цени. М. МиловановиЂ и БожиЋ 261 1 — 3 кљ. Мих. удица

НАРОДИО ПОЗОРИШТЕ

у Иоиедеоник 26. концерат са повишеним денама-

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТ^ Ззнимљиве вести. По пдавна се зуцка, Д а је „Кав^љеру у дугачким чизмама" досадила његова драгана и да је он више иута иокушавао да је се отресе. Али евојадл, неће мечка с крушке Снд чујемо да је нежни л>убазник најпосле апеловао на париску нолицију и умолио једагаоиа ослободи од јучерањег „злата" његовог. Узрок овоме неочекппшом обрту у осећајима речепога „Капаљера" веле да је некаква млада ђаволасга Италијанка. „Љубав није шала • ке1> је болест права," — одавпо јеречено.

Српско-бугарски односи. „П. ЈЈојд" у спом 77. вечерњем броју на нрвом месту говори о томе, како је сва прилика да ће доћи до прекидања односа између Србије п Бугарске; како може доћи до рата и т д. У опште „ЈГојд," као и досада, тако се и у ов ј црилици понаша. Ми за сад ово бележимо само, а, као шт > смо већ обећалв, вратићемо се па ону ствар опширно још пдући нут. Овом ириликом не можемо а да не пзјавимо, да се наша политика може кретати ма у ком правцу, али да ће нас спољни непрпјатељ, па макојп он био, затећи све као једну душу и једно тело.

Двманти. ГГо страним листовима проиета јевест да ће се срнска дииломагска агечција из СоФије опозвати. Услед тога је бугарска влида преко „балканске агенције" ј.азаслала странчм листовима ова; деманти: „Измишл.еиа је весг да ће се српска дипломагск!) агеација у Софији и одселити. Неистинита је и веста о прекидању одпоса шмеђу Србије и Вуглрске. За сад нема ни једног питаша које би могло довести до прекида одпоса. Мпнчевићева пФера је на пајбо љем путу да се уреди, ма да ће се коначно решење о овој ствари дшети тек носле Ускрсм. У службеним круговпмл нреов адао јн помирљпв дух у овој ствари." Пред изборе држ. питомаца за медецину. По вароши се провосе гласови, како ће гг. кроФесори Велике Школе бирати за и и т о м » е само

великошколце, а медецинаре, који су поднели молбу, одб;цити. Нас се ни најмање не тиче, које ће ђаке академски савет бирати, али хоћемо да му скренемо нажшу на једну околност, коју сматрамо за врло важну ири једном таквом чипу. Ва разлог се наводи. да медецг.нари, који су отишли о свом трошкуЈ, могу и даље продужити о свом троптку науке; но има их п таквих, који апсолутно не могу учити о епом тропгку дал>е науке. Да лп би било праведно, да се таквим ђацкма не да дал>е продулгење наука?! Има још једна околност, коју прп бирању пвтомаца треба вмати на уму, Сваки медецинар је већ вздржао једну врло тешко пробу, » т,> је што мон;е већ да издржи сецира п>е на легаевима, јср је иознато, ди већ неколицина младвх људи, који су с намером отишли на страну да пзучавају медециау, нису могли да издрлге сецирање лешева. Тако се пре 5 г >д. вратило натраг до 4 нитомца државна н по том се одали аа друге струке. Д*ље ми свраћамо пажњу гг. про Фееорима да су при ирошло-годишњем избору питомаца у министарству просвете побрали двојицу, који су већ били иа странп о свом трошку доказавшинеиогућност даљег продужења паука о свом трошку. Ми само желимо, да гг. проФесо ри буду правични и конзеквентнр као што су прошле године и дока зали.

Испргвка. Јављајући у једпом од прошлпх бројева о листвома, који су нреоали мзлазити погрешно смо јавили да је нрестала изланити и „Народна Мвсао." Овај лист ћ;. и даље излазита и то два пута, недељно као и до сада. * Пашга без разносача. Управпик централне п ште ухватпо је једног чинсвника поштанског и диа писмо\;азносача у крађи новаца, који се добпја нанлаћивањем пенлаћених нисама иностранпх. Оа је над чин одмах отво-чер истрагу а оба разн сача истерао. Остали разноеачп кнд су чулп да су ова двојица истерави, напусте одмах своја местапево већ три дана нема ко да разноси писма. Читава хрпа писама сгоји иесређена 1! неразпесена. Зашто су осталв разносачи нацустнли својч места, да нису и опи суделовали у крађи, ј ш се не зна. * Опроштајни концерат. Јучо после подве приредио је г. Славјнеки концерат Зч народ с обичним ценама, а вечерас јопроштајпи концерат с повишепим ценама. * Пожар. Јуче око 2 часа по подпо јавио се пожар у шупи г. К.иве овд. трг. к ја II-стоји н I Дунаву. Влагодарећи ватрогасцима ко.јн су се и овом приликОм показали брзи, шупа је изгогелз. * Расп>адаја билата Дочвали емо да рас ртдају билета за ковцерат

подл

НРВАВА Г0ДИ1А (Дневник једнога роба) Побележио 1ТКРА ТОДОРОВИЋ (46) Једпа једина промена, која се можда на њему могла оназити, била је та — наш дичпи Београд изгледао је сутра дан после тога догађаја унлашенији но обично. * Све ово, што смо до сад рекли може се сматрати само као увод у онис самих догађаја. Увод је можда био и сувише дуг, али то је изискивала сама суштина ствари.

Пашићево бегство У пизу догађаја. који су непосредно претходили хапшењу главног радикалног одбора, на нрвом месту и но важностп и

по иитересности долази г. Пашићев нагли и неочекивани одлазак из Србије. 0 њему ћемо дакле прво и говорити. * Пред тимочку буиу г. Н. Пашић био је у највећом јеку заузет снремом камена за савски мост, пошто је та набавка на њему била о, тала. У тончидерским каменим мајдаиима у велико се радило, саграђепа је била чак и мала железница за превоз камена. Природно је дакле да су сви ови нослови често привезивали г. Пашића за Тончидер. Но док су биле редовпе прилике , он је тамо нроводио само дане, а свако вече враћао се у Београд. Али кад се политичко небо натушги, кад у Београду паста пазадњачка занара и загушљиност, кад изађе закон о опсадном стању и дођоше појави из којих се јасно видело да влада смера на хапшење главнога одбора, г. Н. Иашић иовуче. се сасвим у свој топчидерски мајдан и скиони се с очију нолиције. Од 21 октобра он је тамо и ноћивао, те ја остадох сам у стану, у коме смо дотле заједнички жпвели. 23. октобра добијем од њега поруку где ме зове у Топчидер да се састанемо

у његовој бараци. Ту норуку послао ми је н.) г. Б. Милојевићу „Ћоси." Г. Мило.јевић био је тада најприснији поверених г. Пашићев; важио је као поуздан човек, који уме ћутати и г. Пашић му је поверавао многе ств >ри, често и такве које иије казивао ни једноме од својих ранијих и старијих другова. 23. октобра, у педел.у, дан је био му ■ тан и облачан. У јутру је пропрскало и мало кише. 0,т 9 часова у југру, ја, с још три пријатеља, седнем у затворена кола и одем у Топчидер. Г. Пашића нађосмо пред бараком; био је брижан и певесео, вли се об радова нашем доласку. — Где си, ако Бога знаш, да излу. дим овде од тешких мисли, рече ми он, нружајући ми руку. — А где си ти, што ие дођеш мало у варош? — Баш не могу. Знаш ли ла ми је 1 тако огадио тај Београд, да не могу да га ! гледам. Сад вал.да кинти све од гапијуна. Ја у две три речи ногврдих његово мишљење. (Наставиће се)