Male novine

уЈе евоју воЈску тек са Једном маленом треиииом. Да! и сад ћете можда ви помислити да Ј*е Наполеон — чим Ј 'е видео још и у овој изврнутој сразмери: видео — онај ваш „оружан народ", да је он одмах и потрчао да мегдане дели. Не, господо, и на против. Он држи, он веџба, он теше, он креше, ту свој'у подмлађену в јску у Булоњи: ТЈЈИ ГОДИН0 ДНКа! Он ју излиже најтеж«м нробам;) и огледима напорпма и уморима, од ј *утра до мрака и кали ју и челичи ју, дотле, док се неуве ри да је то војскч која има и мушке снаге и мушка срца да, под ватром инглеских ескадра, а иред њиме самим, право игордо деФилује! Ето, госнодо, как ) је и тво рена и створена она војска коЈ *а је целу Јеврону побелила — : војска од Ауетар /шца! (Наставиће се.)

На оиии је глумци\н, к„ји ни т бали учесници у оаој сиекулацпји, да с» ограде а дч црЗТом укзжу на своје колеге, који су се одила на ово гадно преиродавање, за шга ми опет у првом реду крпвимо управника ^ благајаика. . * Чланови касације Како чујемо, у радикилном клубу утврђена је ова листа за чланове касационог суда: г г. Васа Манојловпћ адвоката из Ниша, Коста Гребенчр )вић адв. из Алексинца, Пера Драговић нач. окр. ужичког, Ђока Н ваконић члана апелацпје, Милутин Марковпћ овд. адвокат, Стева Петковић судија из Јагодине, Пера Максимовић адв. оз Смедерева, Аца Радулокић адв. из Псжаревца, Јеврем Ан,.,оновпћ нач. окр. Еаљевског, Срета Делић ирес. трг. суда, А. Бабовић члан Гл. Коптро.1 ■, Аца Јовановаћ члана Касацпје, Мита Миловановић члан касацнје, Арон Нинчића или Јоцу Стевановића члаиове касацпје. А за пресеД1-ика су у изгле.ду или г. Дим.

пре тога траж 1лн од стар и да им на одређе10 месго одаесе 200 дуката, па кад то он није учпнио, они убили ињта :! њзг >ву породицу. * Нактдна ншпј белегпцијаввамо, да је у управни одбор „Јахачког удружеп>а" изабран и г. Ми.к Јов. Ристић, правник 0«им д шуњу.јвмо нашу пређашњу белешау. *

БЕОГРАДСКЕ ВЕСГШ Опет спекулант-«. Мп смо у пек.о^ вко бројевч говорали о томе, как: 1 на каси н«р. позоришта спекулисало с продајом улаз ица за конц • рат г. Сла",јанскога. М» смо у првлог нашег тарђзња изнели неколико Факата, а са^ сио у стању јавити, да су и глумци куповалп масу улазиица аа претродавали. Зли језици говоре да су глумцп, аемајући. новаца, давади благајпаку признаиице за аконто, за што су добијали од говарајући број улазаица. Најзад, како било да било, фчкт је да су и глумци куповали од благајника масу улазница, иа их продавали, што благајник ни у к м случају ннје смео дозволити. Ми смо ради веровагп, да је међу глумцима било и таквих људи, који су чпнили изузетак у овој прљнвој спекулацији, алп ми не можемо нити имамо времена да се рнепитујемо, који је у 0 "ој ПЈЈЉапој сиекулацаји и.чузетак а који нпје.

Са III. обилићевог аачер ; Нрекси-; ноћ је одржано треће обплићево вече у салп ведике школе пред публиком так > многобројном, какве можда овај сал'1 још не памти. Озај веома крнсни одзив нашега света. мушког п женског, младог и старог, бога^ога и сиромашног,!, — цчкавује јасао, да је обвлићево вече «ећ задобио право грађанств! у нашем друштвевом жив ту — п да је- ово једна чињеаица ц потреба . о кој >,ј се рачуна водити мора. — Прекпчоћне мече беше још изузегно таксирано са ' лазницом д 7з Давара, у кориет сиром ^пвпх ђ ' а вел. школе, чега до сада не бегае. На овом вичеру беше говора, песама, свиркз и декламаци,е Говора беху два и то ирви Вожића „о устанку 1815 годпне и његових" носледицама", а други бог-слова Др. Ковачеви^а „о утицају православне верена патрпотиз ам српског народа" К'!лпко је год прва тема благодарвај п неисцрпљава заарекјучеравадан још ј иарочит > прилагођека, — то ипак о | садржини т г говора не умемо ништа ' споменути, и то просто зч то, ш>о је предавач шапутао а, не говорно | тако, да га ни у трећој клупи већ; ае могосм > разумети. Држимо, да није! довољио говор једач саставити, не о п пасно и са осећаје.ч и приказа-

Радовић сада лњн преседн к кас»цпје, или г. Ђока Павловић члан држ. савета на расположењу. * Спекулант. Има један члан апе„»ацпје, којп је веома поанат са евоје нови гљивости. Он је ту своју пов .тЉПВ)С!: већ доказао. Био је у св--.је време најватреноји лаберал и вуиао масне дијурне. Кад је 1880 год. дунуо други ветар „покајао се" п постао вагрен напредњик, п опет вукао масае дијурае. Како се сад гсвори међу њег 'вим пријатељима, кроз који дан ће изаћи „најновија" његова пзја ,а, у којој како једни веле, тврде да не припада ни једној политичк >ј странци, а како д : угп веле, ■ хи. На против, други говорнак бого-

ирипада радикалиој странци. Свакојак;, взле, смер је овој његов ј „нчј^овијој" изјава да сад но-

слов и председпик друштна „Братства" беше у сваком Јбзиру дора- | стдо за држ ње тога говора и по | ј стчне члаа радикалне странке, да ј садржннп и по начаиу ириказивања. остане бар чдаа апелације ако не у добу материјализма, у добу прев-■ могне би гн члан Касацнје, а у сва- | рага социјалннх прилнка, и у добу ком случају да опет вуче масае ди- лу гањапо политичаим страапутица-1 Ј у ! ,н0; ма — ми Срба треба нре него ик >' Шта ћеш, спекулант рођен под срећ другп, д.. ее наслањамо на моћне : ној ;'ве<ди! јсгубове паше православне вере, акој * ; желимо, да и у будуће онстанемо| Убиство. Ире неки дан су непо- к«о народ, јер је та вера дигла дрзнати зликовци убилп у сел Цр-! жаву Неманпћку, п та, вера је чувала ' љепцама, селу окр. пожаревачком, 1500 година сриски народ нротив 1 И8 једне куће: ст.фпа, бабу, снаху м/хамеданац, та вера је са девазом удовицу, две девојке, једау од 17 а „за крст часпн и слоб' ду злагну" ј другу од 12 година. "Зликовци су створила I и II устапак српски и ово

! мало златн^ слободице и огља шга. Ми се попосичо, шг>>. се у крилу сриеке омладине рађају и §данас о{ ваки ђетпћп, којп ће вером у Б га ширвти у српсгву арави истинпти патриотизам, који ће једино бити у стању, да нашу политичку заједницу убрза. Овај нрекр с>-и говор ио Форми, а и по садржини одаећ родо&убпвн требало би да лруштво „Св. Саве" у стотине хиљада комада ааштампа и свикој жнвој српској души поклони, д'1 у томе уживања и лушевае повластице нал«зи, место многе доуге, отровне лектире, која се па жалост данае 1ако овуда распрОсгрла, У половпни говора беше међу публиком пека комешања а у тој гунгули вадесмо како, г .ВасаИелагић оставља двор -,ну. Зашто? То не зн1мо. Држимо, да се и њ-^му ка>> натриотп гов )р требло донасти, када се целој публицв тако, допао, Дч ,је гов ^рник ,.са урнебесним клицчњем поздрављен при свршетку. Декл мација беше гри (Сииђелићев гр б — Араађеловић, Матерњи језиа — Гсиг>рић, Јадна мајка Гавриловчћ) Најлепш! ,је нрпказ бпо ђака учпт. школе Глигорића, који је са уметно ћу и осећајем декламовно спев К. Абоана „Матерњп језик" у преводу Змчј Јов. Јоваиовпћа. Иза:јван бурно приказао је још неш го кратко, шаљиво од ЈБуб. Ненадовпћа, што не могосмо раабрати од силна смеха у публици. Песче беху три, и то од трп друштва: Обилића, друштва учитељске школе !1 дружиае „Братства " Нова Косов ка хпмна од Ј. Мариакоиића је леиа композпција; оиа је тугованка и осветница наша, која има своју важау улогу у репертоарима нашг'Х пев. дружина. Композитор је изааван. — Друж чна ђака уч. школе је певала песму Др. Дазе Ко стпћа посвећену српској омладини у врло бурном темиу и силпој хармонија, ма да не знамо чнја 'е ком..озацпја. Пев!чи п учитељ пи Борјановић изазвани су бурни« нљескањем. Дружнна „Братство" је певало под управ м г. Тоше Аадрејевића — Аустралпјанца, композ. Корнела Сганковића: Ево деснице верне! Ова ааспесма нија задовољила, што је нешто тешко, развучено певана, ма аа у дружини и аче има вр;10 леп х глас ва. Можда је томе допрпнела нешто н нгхтрпељив -. публпка, која иоче онда баш ичлнзпти.

V

1РВАВ4 ГбДИ (Дневник једнега роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

4

(47)

што

сте. оа што

Шалећи се, мој млади пријатељ, беше са мном дошао, рече му: Ј — Е, мој г. Никола, остарили Ево брада вам већ почела седети. Папшћ иа то узе унрсднтн једп свим седу дугачку длаку из браде, се некако бејаше издвојила на страну и рече: — Ево, ово је ноћас оседело ! После се окрете мени и рече ми да доиста целе прошле ноћи није ока склоиио. Жалио се на умор и главобољу. Он нас позва у бараку и попуди нас да што Ј *едемо или пијемо. Ја сам одбијао, ио он рече: ,,Да узмемо што год, м-кар ггрп фој \: о ради, да механџији не пада у очи

! ваш долазак. Мислим да већ и овде има ; њушкала " То је био разлог, ми норучимо к ј| гане и Флашу вина. Док је маханџија снремао доручак, ми иоседамо за сто, и, утутнув главу у главу, отпочнемо поверљив разговор. Ту смо били Пашић, ја, Јаша Томић, Влада Милојевић („Иоса") и још једаи од мојих мла1)их пријатеља, али смо разговарали погл вито Ј*а и Пашић; остали су ћутећки слушали, само што се Јаша по каткад мешао у говор но каквом примедбом. Разговор је отопчео Пашић питањем: — Шта мислиш, хоће ли народ дч се бије? — Зар мислиш да ће до тога доћи? — нриметим ј "а. Па зар не видиш да је већ дошло ! Чим они проглашују » нсадно стање у црноречком окр\гу, види се да се тамо већ занувало, а чим букне на једном крају, може планути као слама но целој земљи; огорчење је свуда једнако, и свуда је достигло врхунац — рече Пашић. — А знаш л ! 4 шта ја мислим? Моје је уверење, да је све ово још иекаква вла дина иптрпга, Још не нровидпм смер т.е

I интриге, не знам шта се хоће њоме, али ј *а држим, да у целој овој ствари влада гради навлаш од комарца магарца и навлаш сама истиче ствар, као тежу и оз ј биљнију но што је у истини- Пграјућн се ватром, она може збиља и упалити прави ножар, али Ј*а све држим, да сад озбиљнога иокрета још нигде нема — рекнем ја. — Какав би интерес имала влада, да сама подстиче переде или да их иред свет м гради веће но што су, доказуј ћи тиме само своју омрзнутост у народу, кад пре сгавља нчродно незадовољство у ширем размеру? — упита — Пашић. — Па ето на прилику између м огих других, могла би имати тај интерес да јој послужи као повод да ухапси главни одбор а можда и да нрибере и друге угледније људе у уиутришњости — приметим ја. Пашић се намршти замисли ее мало, после махпу главом и рече: Не, | не! Тамо у тим крајевима има неки ђав<>. — Мањ ако ти што знаш ? — ре! кнем ја. . (Наставиће се)