Male novine

6Р0Ј 90

СУБОТА 31 МАРТА Ш80.

ГОДКНА 1!Е

ИЗЛДЗИ ДАН

БРО-Ј 10. П. Д.

ДЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ годииу ... . 30 дикара

ДПЕВНИ Д11СТ ЗА СВАЕОГА

Првтплата мз унутр. налажа се сакш код пешта

а ио содана « кеоеца

. . . 5.5 дикарз 9 Ј.инава

II РЕТ1Т Ј0ПКМ1.

За Баоград недаа гзрвтплате — Лиат св продаје ка брсј

писма н рукописк шаљу се власннкј' „М а.тих Н овина" Гопдичин ввка1! <зр. !7., ка гврн.им спрату. (фетплата ое лрима код езију пошта у Ср6к:» ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На ирвој ктрани од петит. реда 20. ир. дин. а ка четвртој од петпт реда 10 пџ. дин. ;рИ1лС(СЛАК0 стаје 50 пр. д. од петит реда. шше штда

Сглаои јввтино, и» потреби и ва сликам«.

За овако огл&шење п«а1>а ое двж. такое 20 пр. д.

ВКЂИ ОГЛАСИ ИО ПОГОДБИ

О1О1ОШО1ОШ®в011ВОШШО*О1©1ОаО! К л

Препоручујемо велики избор

ЕС У Јр с Беч, 30. марта

ж ц о свилених ч женских у свима иодерј| нии бојама и разним канвомма.

м

248, 2-10

Терзибашић н Ђорђевић БЕОГРАД

Новац Здрав дукат Дукат с чаркои Наполеон 2) марака Турека дира Руски полуимперијал Папирва рубља Фунта етерлинга Папири Српсжи лутриеки лозо,вп „ Срислси дуванеки лозови Кредитне акдвје Ауетриска злат. рента „ Мађарска „ „ Менице: Париз 47 25, Берлин Лондон 119. Сребро 100 Фор.

Фор. 5 64 - 5-63 г 9 44 „ 11.67 „ 10-73 " 129,, 11.89 „ 36'25 „ 5-50 302-15 „ 110 50 ,, 102 65 5840,

«В01010101010:!1!01©101010В010

кост, вавредно добар, може се добити у гостиоинци код „Моекве" са умерепом ценом, како у кући тако и ван ове_ Михзјло Тодоровић 236 3—10 гостионичар ! Ш Е Ш И Р И! добро нризнате каквоће најновајих фасона разнобојних са ценом умереном и утврђеном нриспели су трговини Томе С. Орешковића ул. кпез Мих. бр. 3 врви локад до гостионе „ Руски Цар"

енглеског платна беспдатно, Претплату треба слатм књижари А Пурића у Беогпаду,

ПРЕТИЛ АТНИЦИМ А Сутраистиче прва четврт. Свима нашим претнлатницима, који су платили само за прва три месеца сутра исгиче рок претплате. Да им се не би обустављао лист, нека похитају с иретплатом, а претплаћује се само код попгге. СИЛШВ 0 ПР1СТ0ЛД Свраћамо пажњу штороман из живота бамансиих народа ваних читатеља на подлиСВЕСК1 11 |стак „Ервава Година", у

'234,

3—5

НАРОДНО ПОЗОРШПТЕ

У недељу 1. Пут око земље, позоришна игра у прт чиновч, с певањем, од д' Енерија и Ж. Верна. У поведеоник За веру и слободу, трагедија у пет чимова, од Драг. Ј. Идића. У уторак 3. Сељак као мклионар, чаробна игра у три чина, с певањем, од Рајмунда. У четвртак 5. Штедиокица, шала у пет чинова, од Лабиша. У субату 7 Гаковсчк устаиак драма у пет чинова, с певаљем, од М. Бана. У недељу 8. Мара Варадинка, историјека рама у четпри чинн, с певањем, од И. Округлика. -со>

! Ми Аустро -Угарској продамо нашу шеницу, коже, вуну, лој, ; стоку, дрва, неурађене метале и јосталу сировину, па за новац, који отуда добијамо, купујемо аустро-угарску чоху, штоФове, платно, урађену кожу и готове кожне еспапе, шешире, све гвоздене алатке, намегптаје, дрвено и метално посуђе, свеће, сапун и све остале крерађевине. Нама дакле Аустро-Угарска треба двојако: да нам откуни наше сировине и да нам прода своје нрерађевине ј Истина, ми извозимо нешто јнаших сировина и у друге земл>е, а тако исто набављамо ФаI брикате и из других држава сем Аустро-Угарске. Али све то тек је мајушни део наше спољне трговине и једва ако саставља десети део онога промета у куповини и прода,ји, ко.ји имамо с Ау стро-У гарском. Унућени овако искључно на аустро-угарске тргове, ми смо у големој економској зависности од Аустро-Угарске. Оиа одређује цену нашим производима — пење је и спушта лрема својим интересима; она прави сметње на шем извозу и, под разним изговорима, поиекад и сасвим забрањује довоз по неким нашим сировинама на њене тргове; једном речи она ради еве оно, што је радила и с Румунијом, што је Румунију најпосле и нагнало те је морала ступити с Аустро-Угарском у отвореи економски рат, који води и издржава°већ неколико година. Али оно што је могла да учини енергичкЈа Румунија, са шест милијуиа својих становника, то још не може да учини наша мала Србија. С тога смо и приморани да трнимо од АустроУгарске многе неправде па ш гету наших животних привредних интереса. А како би све то друкчије изгледало да ми имамо своју рођену, јаку индустрију! Тада нити би имаш потребе да у Аустро-Угарску извозимо сировине, нн да из Аустро-Угарске увозимо њене Фабрикате. НадоО; Ја корице за исто. у лаету због отштампава • : П0Т Р вбне и за Д невне и Р 0ТИВ ' наше СИ Р 0ВИНе ми би

Наша иидустрнја Највећа онасиост, која прети Србији и њеној економској независности, то је освајачка економска политика аустро-угарска. Србија мора дуго нанрезати и последњу капљу своје снаге да се спасе и одбрани од овога привред. ронства. које неминовно вуче за собом и политичку иотчињеност. А шта може бити наше оружје у тој мучној и неједнакој економској борби; који су то путеви и која су то средства ко.ја

готова Је и може се до-

коме Су описани интере- иае могу спастк од ове економ-

бити у" каижарвици" г, они Д ога ђ 3 Ј и и8 вајечареквј Оцговор је лак — то је аоА. Пурића, и КОД свију ^ Не * \дизање и сиажење наше роЏне књижара у Србији ' ј Сем тога сад ће се на-ј ~ економ110 I ГрОШ СВ8СМЕ. ставити и редевно изла- :ски нривезани и прикоичани за Ко О • ЗИТИ у ПОДЛИСВУ заним- Аусгро Угарску V Зато што поЛО сепретпллги, а на • * п . главито тамо морамо извозити Прво КОЛО, 25 свезака И : ЉИШ Р°;' [аН »^* лазак с наше сировине, и поглавито ок ' Престола , КОЈИ Је за не- туда морамо набављати све Фабрип()л,,1 н , о дин у напред к0 ^рвме морао престати катеи л и Р е Р а ђ евине ј к °Ј е нам ;орице за исто у ласту због отшт дело израђене од финог ња првих свезака.

намирнице. Слика од прилике изгледа овако:

сами ирерађивали у Фабрикате, а корист би отуда била огромна,