Male novine
освећеае, ттрочатан је запиг, који је. Постављени. Јучерашњи број слуметвут у кшен темељац. У запвсу ј жбених новина доноси указ, којим се постављају: за председника Касације
се напомнње како се дом подиже да буде скромни жижак српске просвете, ј г. Димитрије Радовић, досадашњи к&ко је то први дом који се у Србаји ј преседник истог суда, с платом од нарочито подиже за штампару. За- ј 8500 дин. годишње. А за судије: г.г. пас су потписади најпре власник, за ј Јеврем Андоновић, нач. окр. виљевтим уредник и алмннистратор, па ског; Јован Д. СтеФаиовић, суднја онда г, г свештеници, архитект г. касацаоног суда; Диматрије Ђ. МиСтепић и сви присутни тости. После ј ловановић, судија тасационог суда; ове свечаности, приступило се спрем- Ђорђе Н. Ђорђевић, нроФ. В. Школе; љењ ј закусци, при којој се провело ј Ђорђв Новакошић, судија апелациоу пријатном и веселом разговору. ног суда; Сретен Делић, председник * ! суда београ^ско-трговачког; Ђорђе Г. Славјански :а својом певачком | Сими ^ "реседник суда окр. шабачдружином дошао је синоћ понова ког ' Коста I ребенаровпћ, нач. окр. у Београд, где ће давати два кон-1 алексиначког; Павле Јанковић судвда церта: један у корист друштва Св.! с У* а ва Р- Београда; Стеван ПеткоСаве, а други у корист беогр. пе- в ' с У^ и ' а с У^ а окр. 1агодинског; вачког друштна. Длекса Радуловаћ, ,авнп правозас-гунник за окр. пожаревачки; Петар Мактг т> тт « :свиов«ћ*јавни правозаступник за Вишњичка аФера. Како »В Н." до- смеД еревски; Милутин Ј. МарИН.ЈУ, на захтев министра спољних ковић јавни правозаступник за рк послпва, министар унутрашњих дела -- одредио је комисију, која је имала да вспита : јесу ли аустро-угарскп Финавци одвста прелазнли на српско земљиште, или ппсу? Комисија је свр-
вославље и да га не потпом !же,"но на против, она још већма помаже кат личку и протестантску проааганду, само да се овај нар >д што више одроди од својих обичаја и светиља, и да се првљуби блгаризиу. Катол. пропаганда, којој стоји на челу монсињор Бонети, папиа пунцијус у Цариграду, са својим фили]алом у Солуну и Битољу, користи се таковим појавама; а раснол жући и материјалним и моралним средствима, ужввајући пак велики тплив код турских власти, па и у самој палати султанској, не жали ни трудни новаца, и лаћа се дозвољених и недозвољених средстав », да привуче к себи прво нас, незадовољне Србе, од дчнашње бугарске екирхије, а за остаЛЈ је лако — јер су Цинцари романско плече, и као таково, више њила при.,адају. Тако бар они сами говоре. Х"ће ли, и може ли успеги монсињор Бонети — време ће побеоградски и Васа Манојловпћ, јавни , к«зати. Црквено нитање у Македонп ји мостаI лоје врло акутно —реши ли се то јед! ном, онда се може смаграта да је е поДнтичко питање, односеће се иа
гц авозаступник за окр. нишки, *
Српскк угаљ. Јуче је стигао у Београд један бугарски е жењер, изашила свој рад и сведоџбама сведока | слат од бугарске жел езничке управе сазнала, да су аустро-угарски Фвнан -ј с нарочитом мИСИЈ0М да се „Г. т ^ к , ци одиста ирелазили на српско зем-, извести 0 у СЛОВВМа ПО д којима би се љиште, и то у ^ва маха. Сем тога | иогао И з В03ИТ1] пз С рбије у Бугарсведоци су доказали, да Јв Стеван , ск наш тшт ^ " 0 * погинуо од танета аустро-угарских, је наш аљ мпог0 боЉи за ае пограничких органа, којп су једино и криви за убнство тог српског гра ђанина. Шта ће после овога предузети г. министар спољних послова, идемо да видино.
на железницама, но буглрска, јср да је већу топлоту п мање га се троши. ' Желета је да ови иокушаја буду
Наоружвње, Дознајемо, да ће се Премештани. Г Милан Петрони- наш дру , п ' п0: ' кв в "-' ске »аоружати јевић, досад шњи ванредни посланик РУ СК « М ^ерд.повом пушком малога и пуном ћни министар Србије I кл. калиб Р а ' К0 Ј 0М Т Ј е "аоружана и сва код бечкога двора, премештен је у РУ ска В0Јска ' П У шке ће ^бавити
крунисзни успехом. *
Петроград; а г Ђорђе Симић, до_а. дашњи изванредни н слапик и пуномоћнп кинистар II кл. код петроградс-ког двора, унапређен је с једном класом и премештен у Беч. * Ствљени на расположвње Стављени су на расположење досадашњи
у Русији и, како дознајемо, већ је одређена п комисија која ће пушке примати. * Иолажу заклетву, Данас полажу заклетву и уводе се у дужност новопостављени чланови Касације, које је преседнвк г. Радовић позвао засебним писмима. После оаклетве
чланови к^сације: г.г. Марко Ж. Ла-; В ући ће се коцка у којеће одељење зареввћ, Милош П. Прокић, Мидан! ко ј и судија доћи Д амњановић, Коста Н Бориоављевић, ' ^ ој Петар Селић, Мплош Трпезић, Петнр 1гелић, Алекса С. Јовановић, Арон Н инчић, Миливоје Прајзовић и Кос та Петровић. *
ИЗ СРП9К0Г СВЕТА Бугарска пропаганда. Бугарска пропаганДа не само да не брани пра-
панге земље, _у прла решено. Овим ! начином и православни Срби у Ммћедонији п Старој Србији добили би њина црквена нрава, упиштена од пре 125 година, и која праза данас држи узурпаторски блгарски екзарх у Царпграду — који гњави ј Србе како је њему воља, и вако му блгарски политичкп интереси диктују п захтев ју. Да не би пак ништа ! остало, којим би се могло показаги па ј српство (се};бизал! , 1 у Маћедовији, нл | «ко би могуће бидо уништитн и по следњег Срба и угушити у њему плсменска осећања на славно прастаро доба и његове обичаје то се решило, да се затиру све српске старине, светкње и обичаји било свлом или милом. „Србобран" 3»ПРОГРАМ ЗОЛИН А РАДА Један саредвик „Жил Блаза" имао је ие давчо прилике да желехницом путује са Золом, з;ојп је ишао на своје пољско добро Медан. Том прилпком славни рОм ^нсјер скрете говор о дариском општинском зајму 1 чијем се ресултату дивљаше. — И још се говори, аовика Зола, да у Француској нема, новаца. За сумшиве и подозриве аајмове свакако
не. Фр^пцуз нећс више да будеплеп сграча на берзч!Жалосна иекуства опаметила су га. Ат, кад је ту у натању народни зајам, одмах он даје новаца. Ах, новац! Каква је чаробна моћ у његовој бруталностн! — Ако се не варам, новац је сиже пребацивања вашег идућег ромаза ? запита новинар — Да како. а даје ми доста и да мислии. Нрдо је твшко о новцу писата рома«. Прегиет јеледен, без икаква интереса Познајем самоједан интересан роман коме Ј'е сћже вовац а то је Балзаков: „Срећа и свршетак Цезара Бпротоа." Сви суосталн натопљени д садом То је лако појмљаво. Предметн су новчани сувопарни и у њчховом рафегаењу врло ипстрактни. Нншта не уиорчвгч века као циФре. Оле вахтевају неко оштрење духа, непрестан(1 напрезање ума. Огуда клону чигаоци д^хом, непзбежно се ум >ре, одмах при првој стр ни књиге. И апаи се морач тога дела подухватити, јер оно долази у сернју: „Ругон-Макарта." Још не знам, шта да унесем у роман, али ћу се ипак труднти, да избзрем нешто живо, зачимљиво. Има двч пли трн предмета. Изабраћу онај к >ји ће бити у стању, да се успешно бори против сувопарности ове сту дпје. Мене ве узнемиривају на акција ни личиости, већ само оквир, кога још не видим. Потребан мп је грдан, управо џпновски носао, којп човека намамљује а који га у току неколико годииа чани господарем берзе, и новчшог трга. Изненадни ск< к у ојајне впсине ираћен, тако исто изненадним падом потпуна уништења. Неколицина мојох пријатеља већ љи с упљају ма теријал за тај роман. Још не знам, коју бих струку сгудирао. Минова а®ера намамила ме је; она је велика, нозната и доста важна, али није интересна. Одлучићу се за аФеру Бонтуову, ђенералне -униЈе пли баш за а*еру о металнпм ценама. Полптика ће у овоме роману над §6инансијом играти ролу, АФера од 24 маја доиада ми се а гледаћу да ли бпх је могао пренети на кр&ј царске владавине. Шта ме још узгред забавља, то је, да ћу битн нриморан, да учаним неке ан^хроннзме; да новије догађаје пре рата од 1870 пренесем у епоху где сервја „Ругон - Макарта" п,.естаје. Штудираћу социјалну ролу новца у наше« друштву.
КРВАВАГ0ДЕ1 (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ
(53) 23. Октобра у вече седели см ј нас неколико за столом у једној од соба позадних у пивници „Коларца." Са нама за столом био је један човек из унутрашњости. То је био наш политички пријатељ, један од виђених радикада у целој земљи, један од првака крушевачких — то је био сада већ давно иокојни, СераФим Неготинац, човек, кога је крвава Краљевица последњег прогутала. СераФим је седео даље од Таушановића; Коста га упита: кад полази У СераФим одговори: „Кад буде потре-
бно" и погледа Косту значајно Тада му Коста махну главом да седне ближе и СераФим се примаче. Примакоше главу уз главу и ночеше говорити. —- Ја сам био управо спроћу њих и нагнув се нреко стола, чуо сам сваку њихну реч. — Најпосле, ви можете како хоћете — рече Коста, пошто су прво измењали неколико мисли, шта да се ради — ви можете како хоћете, али ми чланови главнога одбора немамо избора. За нас четворицу, Пашића, Перу, Рашу и мене, решено је да нас помлате, ми се, дакле, морамо бранити. Да бежимо из земље, срамота је; да изгинемо у лудо овде у Београду, лудо је; шта можемо дакле друго, него да се склонимо у народ, па отуд да се бранимо. Ако нам ви номогнете у тој одбрани, дивно. ; Не хтеднете ли то, ми ћемо пропасти, а ви ћете остати да живите у срамоти. . СераФИм шкргутну зубима и закрвављеним очима погледа ирво Косту, на онда око стола, све нас редом. То је и иначе био веома бујан и ванредно жив и енергичан човек. Ја ногледам Таушлновића зачуђено; изненадила ме она одлучпост, којом је Таушановић говорио. Мени није било познато
да је влада баш тако одсечно биларешила, да смакне нас четворицу и чудио сам се од куда то зна Таушановић. С тога га очима упитам од куда он то зна, и за што гако одсечио говори. Покретом главе, уста и очију, он ми дадезнак: „ћути", „глај си му иосла, знам ја шта гов^рим." Како је на СераФИма дојствовало ово ирестављање Таушановићево и шга је била ј последица свега тога — ја ћу о томе доцI није говорити. Оиде пак наводим речи Та! ушановићеве само с тога, да се види како I се Коста понашао тако, да је сваки морао мислити еје он тврдо решен да иде у народ и покуша устаиак, па сад само још и друге припрема да иаиђу на то земл>иште. Тако сам и ја мислио. С тога још те вечери новедем с Костом озбиљан разговор о поласку: кад да пођемо и којим путем он управо мисли. Он ми те вечери рече да ће о свему промислити ноћас, па да се рано сутра дан (24. окт.) састанемо и о свему споразумемо, како би се још истога дана могли крепути. (Наставиће се)