Male novine
БРОЈ 96
СУБОТА 7 АПРИЛА 1890.
ГОДМНА !Н
ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН
БРОЈ10.
ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ а годину 80 динара ЕЈа по године . 15 дивара 6 3 иесеца 9 живара 1В Р2Т1Т
ДПЕВНИ ЛМСТ ВА СВАЕОГА
Орет »1лата из унутр. полаже се само код пошта За Београд негаа претплатв — Лист С8 продаје на број
(IИ СМА И Р7К0ПИСИ ШАЉУ СВ ВлАСНИКУ „М алих Н овина" Тлпличин венац бр. 17., на орљем опрату.
Пдвтллата ов прима код свиЈу пошта у Србијк ЦЕНЕ ОГЛАСША Ва првој отрани од петит. реда '20. пр. даа а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. ЛРИПОСЛАНО отаје 50 пр. д. од петит реда тт 2Е1ТП15
Огласи јевтинв, по потреби и са сликама.
За свако оглашење плаћа ое држ. таксе 20 лр. д.
ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДВИ
1
е
Нашем добр м и пеирежаљеном Михаилу Н. Русидесу бив. инжињеру мин. грађевина даваћемо годишњи помен у понедељчк 9. о. м. у 9. чаеова пре подне у црква палилулскоЈ, Молимо нрајатеље и другове покојникове да овом тужном помену ириеуствоватв изволе. ОжалгжКеии : Константин Русидес 287 1—3 с» синовпма.
о®01о®оаоаоао[11!о§о1ошоао1©ар: к \Ј? А\
I 1 ж к
Препоручујемо велики избор
8 к\
о свилених женских у свима модер- | | ним бојама и разним какво-ћама. к " I
248, 4-10
Терзибашић и Ђорђевић БЕОГРАД
шошошошоштоттшошошошошошо
Милован Јанкевић продаје кућу у варогаи и вииоград више БајФерта — за готово и на почек. 282 1-3
Потребна ми је вешта рад^ни ца за шивеше белог рубља која може одмах стуиити. Јелена Т. ЖивановиЂ Кнез Мнхаила улица у кући г, Спасојевића адвоката. 290 1_6
НАРОДНО П080РИШТЕ У еуботу 7. Штедионица шаљива вгра у пет чинова, од Е, Лабита. У недељу 8. Сеоока Ло <а, по8оришна игра у три чина с лввањем, од Тота.
Нов црнвени занон Од ономад народна Скупштнна претреса нов црквенм вакон. Ми смо у једној бе-
лешци већ проговорили о томе и нагласили, да скупшгина оваким поступањем двојако гази уставна наређења, прво тиме, што црквени закон не спада у делокруг ове изванредне скупштинске сесије, и друго тиме, што устав изреком тражи „договор с архијерејским сабором" за доношење закона којим се уређују црквене власти, а тога договора овде није било, нити га има. Но и ако ствар овако стоји, скупштина је опет узела у претрес црквени закон и већ свршили. Задржавајући право да о овој ствари доцнијепроговоримо, ми ћемо овде изнети шта о томе пишеједан наш стручни црквени лист. Чланак заступа гледиште које и ми потпуно делимо, с тога ћемо овде навести најважније одељке нз њега.
Чланак је у априлској свесци ; „Хришћанског Весника' и глав-! нија начелна места у њему гласе ј овако: Овим новим законом црквеним ностављени су духовни судови у већу потчиаеност Архијереја, но што су досада бали, а правда и законитост код духовних судова није ујемчена ни у колико. 0 незавпсности духовних судова у закону овом нема ни помена. Тако: По чл. 105. епархијеки Архијереј (у место збор епархијског свештенства) бира н т едлаже председнокч н члапове духовног епархијског суда као и до сада. Свештенство зна наЈбоље из каквих се лица ти судови сас ављају. А са свим је појмљиво да се и у напред одуобвчајеног правила неће оступати у корист независвостп дух 'вни судова. Шта нише, Архијереји ћс. у напред још боље '.тварати очп кога ће у духовни суд за председника, а кога за чланове бврати и цредлнгати. До сада се могло то и олико уздмата, алп од сада ће се четворе оча отваритв;јер ово удружење свештеничко, па опозицпјони листови, па јавна критика и т. д. ј све ће то Архијерејима препо-ј ручивати још већу о.:резност при изборима судпЈа за дух. судове И духовни судовп бпће унапред састављани из опробанох верних и послушних, који ће у евакој придици од орве разумеги „команду." Но има још нешто, што је опаспије од тога. Зна се, да је Велики духовни суд, (сада апел. конзисторија) последња иншгннција духовна. Његова пресуда веподлсжи на чвјем даљем разматрању — она је дакле одмах извршна До сада су у највишем суду духовном преседавали епархијски Архијереји редом. Мптрополиг није нигда бивао председнпк ннједног суда Духовног. Сада, по овом новом закоау црквеном (чл. 82.) Митрополит је стални председник увеликом суду духовном. Чланови тога суда иосгављају се краљевии указом „на три годиве" по предлогу сабора Архијерејског у коме је мвтрополит такође председник. Као што се види, овоме је захону главна смер, да сву и административну и судску власт преда у руке Мвтрополиту. Колико ће бити правде, законитости и гарантије за свештенс гво у духовним судовиима, »д сада ће завмсвти једнно од
вол,е и расположења Митрополитовог. Са три протојереја, које изабере из целог свештенства Краљевине, одјако ће Митрополит у Великом духовном Суду, судити и правду делити. И противу те пресуде даље апелате неће бити. Није ли ово ввше но јасно и очигледно, да се законом овим у једче руке пред«|е власт над целим свештенством — п судска и административна. Овим не мислимо споритп и најмање правдољубивост и беспристрасност садањем поглавицн цркве у краљевини Србији. Ми говор ; .мо о сгвари начелно. Кад је реч о сучовима духовнпм и о гарантијама за правду, онда се то не треба и не може тражити у једној личности, па ма она каквн бала; већ у самој установи и у зако»у. Из оних истих рдзлога, из којих се противи начело неаависности судске, да епископи буду председници епархијских духовних судова; и( истих и јол јвчих и оправданијих разлога противи се то исто начело. да Митрополит буде сталан мредседник Велпкога суда духовпог, па п тада кад не би он са епископима бирао чланове за Велики суд. Јер само његовч лично присуство у Велнком суду духовном без и најмнња учешћа у суђењу и нрава гласа, уплиљисало би на судије и њихово држање. А кад је ои још томе суду глава, п кад има он да руководи суђењем, он ће несумњпво у сваком предмету имати уза се већину. Јер се не да на замислити, да ће овим путем (кад Сабор бира) пасти избор на|самосталнија лица из реда свештеничког, који би без икакви обзира правду заступали. Но ако би се могло и тако што дееитп по изнимку, тај ба брат бво вазда у мањини, а кад би ислужио свој рок (после три године) — дошао би на његово место какав послушнији братац, коЈисенеби много знојио да себи „Формулише мњење" према стању ствари; но који бн с врата повикао: „тако је В Високопреосвештенство, као шта ћете изво ети казати." Митрополвт као поглавар цркве и свсштенства у Криљевини вашој према светиња своје мисвје и достојанству своме треба да стоји нависави своје свете службе и да бодри* оком мудро руковод« бр»дом ерпске цркве, да прати и руководи р 1Д. њу свога свешгенства у преша^ хној сл жби г-асткрској. А рас_