Male novine

6Р0Ј 98

ПОНЕДЕЉАК 9АПРИДА 1ВбО.

ГОдИНА !Н

ИЗЛДЗИ СВАКИ ДАН

ВРОЈ ХО. П. Ц

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ .% годину НО диварв Ча по године ..... 15 дивара •» 3 иеоеиа 9 иинапн II РШТ ЈОШИ Оглаои Јевтино, ло потреби и оа олнкама.

ДПЕВНМ ЛМСТ ЗА СВАЕОГА Првтплатз из унутр. нолаже св каме к©д пештз За 6«оград неша претплатв С8 продајв на број

писма и рукиииси шаљу се В ласнику „М алих Н овина" Тапличмн еенац 6р, !7., на зраем онрату. Јритллата ое прима код свију пошта у Србф - ЧУ- ЦЕНЕ ОГЛАСИИА На првој страни од петит. реда 20. пр. дан а ва четвртој од потит реда 10 пр. дин. ГЕРИП0СМНО отаје 50 пр. д. од петит рвдђ К1ЕШ2 1ТЛГЖ

За (?гако оглашвње нлака ое држ. таксе 20 ир. д.

ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДВИ

Радњу Линерџисну продајем сад одма или од нрвог млја еа иовољвим условима. \ Мндош Д. МилошввиЂ 294,1—3 ликерџија код народие банке. Потребна ми је вешта радени ца за шивен.е белог рубља која може одмах стуиити. Јелена Т. ЖивановиЂ Кнез Мнхпила улпца у кући г, Сиасојевпћа адвоката. 290 2—0

Димитрије Тадић адвокат Пон-Лукина ул. бр. 7 — варош канија — у кући Тадића.

г. 293

Настаса 1—3

5Е0ГРДДСКЕ ВЕСТИ Рибарнице. Дани су у велико ото»лпди, и за то је наређено дасео/1 10 о м. риба не нродаје ввше на в пи ацн него на Рајићевом венцу дунанском крају, као што је то и других година бивало. * Премвштени Досадашњи начелник окр. ужпчког, г. Пера Драговић цремештен је за начелника окр. ваљевског; а дисадашњи пачелник охср.

ј црноречког, г. Вуле Вувотпћ, иреме ј штеп је за начелнпка окр. ужичког. * ВОјНички стрелци. 50. најбољих стрелаца из гарнизона београдског гађали су у нпшан јуче пре иодне, у пољу г>д дољег града ка Карабурми, поред обзле дунавске. Овом гађању у пишан прпсуствовао је Његбво Вел. Краљ, са краљевсквм намесником, ђенералом К. С. Протићем, и евојом свитом. Њ г. Вел. Краљ. био је у иуковаичком оделу. До мс ста гађања одјакао је на коњу. * ИнЋар Костине огрлице. Да лп сте читали званичну исправку у нашем јучерашњем броју ? Ако нисте, одмах на посао! Грдна бп штета била да вам промакне непрочитан онака« књижевни бисер. А да би је још 6 >ље разумели, ми ћемо се потрудити да једопунимо. Допуне ћемо у.нети, које нз „Одјеиа", а које из једног тевтера, где се бележе „дјејанији" Инћар Костина. Дакле слушајте. „Г. Хуго Јв школски и врло пптиман друг г. Таушановића. Виђао се с њвм пр шле године у Бечу и обећао га иосетити", — вели „Одјек" бр. 51. А о лиФерацијама ама зар впје било викаква разговора? Промисли, нромисли „Одјече", можда ћеш се сетити. А док се ти не сетиш, мл да загледамо у књнгу „дјејанија" Инћар-Којпних. Орошле године у јесен — тако у септембру, подуже се бавио у Бечу

г. Таушвновић ; ту се „случајно" десио и г. ВандорнЈда се пађе око мшнистра и да му као учтив човек у*чипи пзвесне пријатељске услуге. Ту сад дође п Хуго Порак, стари школуки друг г. Којип, а сада члан јсдне големе Фабричке Фирмс. Ста[) • школскп друговп састану се, изгрле, за јуначко здравље расли тају, али Фабрикант као Фабрикант одмјјх иочпе нудити нашу алексћ.'начку екселенцпју, да вам нродамт |то, да вам набазим ово. Наш Која | мека срца, не може да одбије стара 1 друга и упућује га на г. Вачдорија, да њему разложа шга има. Између г. Вандорија и г. Хуго развијају се интпмни одиосп и жпв саобраћај. Г- манистар враћа се у Београд — враћа се и г. Вандори, или нзмећу њега и г. Хуго развија се жива прелиска. Сва су нисма пуна план ва о лвФерацпјама, тргозипи, ћару п шићсру. Г. Вандори унућује г. Хуга, ако хоће да лиФерује што за Србију. да се обратп г. Обрадовнћу н г. Хуго стрпа се с г. Обрадовићем у нреписку. Иреиисујућп се с г. Обрадовпћем, г. Хуго нпје престао да ппше г. Вандорију. V својим писмима и г. Хуго се жали и љутл што ее ствар толико развлачи и одлаже, а он је учинпо све да пословн добро пођу — машпна не рлдн како ваља и ако су сви точкови добро пбдмазани. Услед тога г. Хуго на взљује да сам дође у Бе >град, да вади лично шта је једном с гпм лиФерацијама Г. Вандори му одговара, ла не долаз « Г. Хуго телегра-

фишс „полазим за којп дан", н он збпља долази лицем на велики цетак п доноса са собом око 20 хиљада динара готовгјх новаца и једно санлуче с адиђарима за које велп да су намењени за г-ђу |Таушановићку. Г. Вандори дочекује г. Хуга, води га у гостионицу код „Престолонаследника" и љубазно се растају, договорпи ;да се сутра дан опет ш,стану. ћ г ад је г. Ваидори сутра дан отпшао, г. Хуго стане од њега тражити неке паре, разваје се читав скандЦл, Хуго виче: „амо наре, лонови, варалице" птд. Потеже а револвер; г. Вандори бежи, настије лом , Хуга х склепта нолација и затвори. 1Ита се го, дакле, десило. Та нроста ствар, г. Хуто је полудио и то иолудио за једпу ноћ, и то дошао амо у Београд и бапг ту полудио. Тајанствено сандуче идало је н' тешествовало, док се најпосЈле није нашло код г. Обрадовића, који 1"а однесе у полпцају. Дуго је тврдио> да у сандучлћу носи драгоцепе адиђаре? Да ли су се ти адиђари где год уз »ут истресли, или Хуго не зна шта су адиђарп а шта куваричке огрлице — Тек довољао то, кадје сандуче у полицији отворено нађен је један накат од корала, који ио процени јувелпра Попивића кошта 120—130 динара. Излазп днкле сгвар са свим прс ста. Г. Хуго је луд, а онда што год ов говори и што год ради — лу-

ПОДЛИСТАК

ЕРВАВАГПДНЕА (Дневник једнога роба) Побележио IIЕРА ТОДОРОј Л ГК (50) На скоро дође још један нријатељ. То је био г. Таушановићев иобрагим, г. Макса Антонијевић, и ји но народски: „Макса Сајџија " Он донесе госнодар Који две врло потребне ствари неке кол;не калчиие које се могу унотребити и као чизме, и неку сукнену капу с ушима какву обично носе Пољаци. Пошто се цело јутро мучио да обује пекакве старе, окореле чизметине, г. Таушановић најпосле замолио побратима да оде у чаршију и да му купи ма што, што би добро чувало листове од зиме, и

нобратим се беше решио, да место чизама узме ове кожне калчине, а већ да је за полазак у нар?>д, где се може лако изгубити глава, потребна би«1 капа — ио се би се разуме*) Отпочне се разговор о подаску. Коста рече да се и сам регаио да иде са мном на Рудник, на доцније ако устанак напредује њему неће бити тешко да се преко Крушевца дочепа Алексиица. Ја сам се ов"ј Костиној одлуци обрадовао. Природно је да ми је морало бити мило што имам још једног друга на овако ризичном иуту. Но моја радост не остаде само на томе. Косга ме брадова и другом новошћу: он има коња и може ми га нозајмити, са мо да одмах ношље човека да га доведе, пошго је био у Миријеву на имању његова таста. Ова ме вест у толико више обрадова, што сам још од јутрос слао момка по ме*) Ова је кана била мека и згодна за употребу К1д куће кад се човек раскомоти Њу је доцније г. Таушавов ћ носио у затвору ијасам га често дврао запиткујући га,јели му то она војводска капа купљена кад је хтео ноћи да диже народ на оружје.

ханама да распита не би ли се где могао добити коњ нод кирију за неколико дана и уверио сам се био да та ствар веома тешко иде, јер свак, ко има коња, распиткује: за кога ћеш га, и куда ће госиодин с њиме. Међу тим нол<«ција је пазила на све стране, па је опасно било и распитивати. Из свију тих разлога ја сам се веома обрадовао Костиној понуди коња и сматрао сам, кчд већ и то имам, да је мој пут већ у пола свршена ствар. Док !-ам ја јога био код Косте он викиу једно своје слушче и посла га некуд. Миш рече да га је послао своме тасту и поручио му, да најдаље до три часа по нодне набави коња. У томе се растанемо и ја одох кући пун радости. После подне имали смо у уреднишгву „Самоуправе 11 поверљив скуи, о коме сам већ гоиорио, и на коме је, као што сам казао, нон ва донесена одлука о одласку у народ. После скупа пођемо да мало проходамо и да се покажемо у чаршији, да би разбили сумње да смо наумили бегати, јер се такив глас беше нронео по вароши. (Наставиће се)