Male novine

ннта онч народва изрека: „Заклела се земља рвју да се сваке тајне ннају." Вула је полиција одмах стачила у прнтвор н иод истрагу. * Првостепени судови. На јучерашњој скупштинској седнпци прочитан је ппедлог и извештај одборски о закону за устројство првостепених судова. По том предлогу укидају се сви досадашњи окружни судови, а на њихово место установљавају се првостепени судови с нааивои срезова, који потпадају под тај суд. Као првостепени судови постојаће сви досадашњи окружни судови, београдски варошки суд са срезовима врачарскин, подунавским и колуба; ским, и београдеко-трговачки суд. * Пропали. Приликом јучерашњег првог чатања знкона о првостепеним судовима 1.о;едини посланици предлагади су да се оснују, ако не з\себви судови, а оно бар одељења дотичних судова: у Петровцу, Градишту, Краљеву и Ивањици. Сви преддагачи мотивасалп су своје предлоге огромвом даЈБином дотичних срезова од дотичнога судског центра. Али су сви ови нредлози пропали, прво из Финанеиских обзира, друго из раздога што ни за истражне судује нема довољан број спремних људи, а камо ли да се отварају нови нрвостепени судови. * „Кукурвк" опет пред скуиштином. Кад је јуче у еедници народне свупштвне, која је држана пре подне, прочитан законски пред ог о напдаћивању калдрмпне, посланик г. Авакумовић приметио је, кчко се овим законом треба укинути и закон о ваплаћивању каддрмине у Году.шу, ]ер нема примера да је скупштина у једној сесији доиосила два разна закона о једном истом предмету. Годубачки посланик г. Риста Поповић, одговчрајући г. Авпкумовићу нребацно му је, како он то говорп из иичних користи и рачуиа Г. Авакумовић му је ОДМ&Х одговорао и рекао како ова скупштина није надлежна да решава ван устава п друга питања, обележена у уставу; како ве говорн из личних рачуна, чему је дао доказа одрицањем својим од нензије; какоЦ баш г. Риста ради из личних рачува, чему је дао доказа са шумом „Ку^урек" и лиФерацијом колица, ма да је тврдио да он ту

нема вичег заЈедничког, а после се у министарствима налазе акта да је г. Риста Поповић ортак у тим предузећима, па чак на је*ном акгу нотписао себе и свогабрата Алексу. Услед ов^га говора г Авакумовићевог наступао је у скупштина и публици ведики смех. * Приврвмени прирвз Пародна скупштина јуче после подпе једногласн!> је на првом читању усвојила предлог закона о прнвременом ирирезу за ванредне војне потребе који се има трошити само па војне цели. По овом закону плчћа ће се на.свака данар непосредне порезе3паое дин. док се не исплатп сумаол 10милиона

У овом ннзу идеја нема «ед»раци-1 литичвв установе, традације готово

је, ко.ју бн више налагада "чевндна нужда, но што ба била балканска конФедерција. Она би нмала од једном основу: етнвчку, редигиозну, економску и политичву, кад бн обухватчла Србију и Вугарску. Њу као најбоље решење садашњчх тешкоћа препоручују наобразованији и најоданији пријатељи ових младих држава: г.г. Гледстон, Брас, лорд ФицМорис у Енглеск >ј, Криспи, Бонђи у Италији, минпстри Калноки и Калаји у Аустрији

су сасвим Једнаки.

Е. Лавле

1-ОН

Балкански еавез ЛЛВЛЕЈЕВО иисмо уреднику „Ба Ви1§агје" Господине директоре^ Срећан сам што впдам да ви прихватате идеју конФедерације балканских држлва, ма да садашње прилике ни мчло нису иоволне за то. У међународним односима у овомтренутку опажају се двл покрета једш друго« противни. С .једне страае државе се спремају за велику борбу; оне исцрнљују своју снагу те непрестано повећавају бро! њиховпх војника, њихових топова, њихових лађа и оне се везују али због рата; а с друге стране, оне се прибдижују је/^на другој и глелају да се солразуму те да -спооазумом уреде поштанске и тр?овачк а односе, тариФе п железегичау едгжбу, законе о нздавчњу, укидање царинара, заштиту радничке класе итд. све мере >које имају псти смер п исти ресултат: да учиие етваоном и доброчином солидарност цивпдизованих народа. Још В1)ше: труде се да~се"заснују велике Федераци|е које обухватају разне народе ко .је везује иди заједница расе, или заједница интереса: скандинавска Федерација; — Федерација пан - британска Енгдеске и њ 'них колонија — Федерација пан. амерачка, која се у овом тренугку основа у Вашапгтону; — царински савез шпанско-португадски, и т д. Разуме се, то још нису свршена дела алп сс у њима мора видети силна тенденција ка пнтимнијем савезу извесних народа.

Ог10 шго сва Јевропа жели, то је ! да се незавнсност ових народа поштује. Усамљена, они би давали недовољан отпор, и поред њиховв хр Iбрости и њпхова патриогиша. УЈедињсни, они "би могли образовати једну баријеру, која се не црескаче

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Плвмзнато дедо. Општански одбор нишки донео је ову племениту одлуку, за коју ће му бити благодарна сва чановпнч^а сиротиња наша. Пензионари који еада живе у Нишу, ила би се доцније у Нишу нЈСтанали, осдобођавају се од свију општЕ.нских приреза, тако, да сем државне порезе н е м а ј у пикаквих других дација. Деца сиротпих пенсаонара, чија пенсаја нвје већа од 100 тадира

■ т* ✓ ^ . | ицјо х. \ј \ј халииа лако.ЈКад бн се српско -бугарскоЈ Феде- ј г , дипше добајају још од општине рациЈи придружила РумуниЈасасво- јбесплатно шаолске књиге и све друјим неосвдним тврђавама, коЈе се ге шк0Ј1Ске потребе .

сад П01ижу око Букурешга, руска војска, мр, колико јака, не би могла ненажњена прећи Дунав. Основица једне таке Федерације бида би врло проста и ни у чемуне: би смањивала самостадност савезних држава. Ваљало би као тип узети савез првих кантона швајцарских. Ту су дие Јајглавније сгвари: 1. Обвгза дч ће пристати на изборни суд а не прибегавати оружју, ако би настали какви сукоби; и 2. Обећање одређене иомоћи у случају туђег напада — Царински са-

Ова оддука општанског одбора засдужује св*ку хваду, јер колико је пдеменита, толико је увађавна.

<о>

ИЗ СРП9К0Г СВЕТД — „Истина о Маквдонији", тако се зове брошира г. Спире Гопчевића, која је и з аш л а ире пеки дан вз штампе на немачком језику. Г. Гогачевпћ нанасао је ову броширу као

ве*, који би било желети, који би се ј одговор на броширу г. Карла Хрона, лако извршио и био врло корпсш за ј К0 Ј И Ј е Ј ако напао г - Гоочевпћа због обе с т р а н е, н п ј е услов од | ® е гове књпге „Македонија и Стара ■кога ба зависио слоразум.

Ако би бугарска отворено и искрено позвала на ово Србију, она бп ЈЧ)гла позвати у помоћ одличног др жавцика који заузима достојно висолп положај намеснива у Србпји, г. Ристића. Ја сам у мојој књизи „Бал-

СрбиЈа". Иостараћемо се да донесемо главнаја места из ове књижице. — Избор у Вршцу. Кад је Светозара Мнлетића вођа српске народне слободо-умне стрвнке, која је бидгЈ јака и велпка, постигао зао у д е с, онда се, дотле велика и нераздвојна српска странка у Угарској поцепа-

кански полуострв« навео разговор ^ ^ ^ странК0; на „Заставаше", 1де се и.фазио у кори . ^ који су оетали при старом програму Федераци|е на.ЈФориадииЈИМ а наЈречи- ј Мвлет „^ евом . али ^је 1 бил ^ с ^ аре тијим изразима. | карактернОђти Мидетвћеве; на „БраУ ост^лом, ма какав успех бпо о ваке једпе тежње, она ће према Је вропи чинвти велику част Бугарској.

(,'на ће још једном показати, да они воји у њој вдадају, имају самоједан циљ: да учврсте мир у овом племену н да ухвате тешке везе пријатељства к >је ће интимније везати становннке, чија крв, језик, религија, н ■>

никовце , који су задржади иста програм с некпм малим изменама, п на „нотабилетете", који су се ску-

пили око „Нашег Доба" с програмом иопуштање вд ди. Овако подељене, ове воде огорчеку борбу већ 5—6 година и та се борба нарочито огдеда у изборима за српско народно рквени сабор. На нзборнма., који су

ТгЖ

НРБАВАГ0ДЕ1А (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(58) — Е, ваљда ће жандарми стати на мсред друма да их свак види; они су јаачно скривени где год крај пута — рече Коста. — Ади људи нролазе слободно друмом и за Београд и из Београда, а нико их не зауставља и не прегледа - доказивао сам ја моЈ *е гледиште Како тако, тек ја тога даиа не одох. Кад сам се у вече вратио кући мој млади пријатељ рече ми: — Кад нисте данас отишли, онда не ћете више ни отићи.

— Што? За што да не одемг — упитам ја. ' — Тако! Нећете отићи; тако ми се I нредсказује — рече опет млади пријатељ, иа пошто је мало ноћутао он додаде. За \ то гато вам се не г^де\ Тако ,Ј *е после заиста и било. Сутра | дан, 25. октобра ја сам још говорио о ј | одласку, али у мени се бејаше нешто преј кинуло; нестало је и оне одлучности и оне вере да је одлазак у народ најпаметније што се у оним пршшкама може учинити, на мене бејаше наишла двоумица. Исто је ј стање било и код осталих. Наше душевн ; стање било је у глав| номе овако: Коста се био решио да иде, али не да диже народ на буну, но да утече од власти и да се склони од њиних гоњењи. Само што је код њега настала била двоумица куда да бежи, да ли у унутрашњост Србије или ван Србије, и куда је лакше измаћи и где је већа безбедност. Отуда је потекло и оно његово причање како ће заједно са мном на Руднак; ј та је двоумица била узрок и ономе свему оклевању целога 24. окт.. отуда најпосле и прича о коњу која је била потпуно из

мшнљена. Нити је ои имао коња, нити је кога ок слао да му доводи оно што нема; цела је ствар била скројена само да ме задржи, Коста се бојао ако би ја иошао пре њега, или би ме могли ухватити шго би компромитирало и њега — или би ја могао направити у народу какву гужву ире но што се он (Коста) склоии из Београда. Тога ради решио се био просто да ме превари, јер,како већ рекох, прича о коњу била је сасвим измишљена. Све ово признао мп је, и причао сам Коста доцније у затвору. — Сум те лагаја бе бчјо; сум те ла ■ гаја све, жив ми Господ — рече ми Коста једног дана у загвору. После ми је целу ствар па широко испричао, зачињавајући своју причу грохотним смехом како ме је лепо слагао. Ово ми јо причао у ирисуству г. Раше Милошевића и Раша се јамачно ссега овога добро сећа. (Маставиће се)