Male novine

ОДГОбОРИ-РАЗГОВОРИ Није тако. Бугареки „Славјанин" говерећи о нашој белешци у 91 броју, да су неиетинате вести бугарсках листова како Је једна гомила до!ила пред овд. бугарску агенцију и грдила и ружнла бугарско нме и бугареки народ; нако ми нозивамо самог г. Мпнчовића и оеобље бугар ске агенције да кажу својим супородницима коли«о у томе ииа встине, — велп: дБел^шка је веома скромна и иетинита, само је неверна је'.на ствар а то је да су сви бугарски листови нисали како Је једна необуздана гомила нападала и ружила бугарску агенцију у Беогр јду. Ми бар тако што нисмо јављали, а колико се сећаио, то }е ирви пут саопштено у српском лиету „ 1кчерљим Новостима". Мн смо веома благодарни нашем колеги у Рушчуку, што нам је признао да је < на наша белешка „скромна" и „истанита". Нама је мнло што можемо о &бележити глас једнога бугарског листа, који нризнаје да су неастините вести које су у свет развесене о нападу а увреди бј гарске »генције у Београду. Али, благодарећи окг.ко „Славјан;шу", нека нам дозполи да му учинимо неколике примедбе. Ире свега, ми нисмо тврдили да су сви бугарсвн листови донели ону весг, већ смо рекли да су је донели скоро сви буг рски лисгови. Нисмо мпслили д«. је потребно поименце набрајати изузетие. Али овде р до бележимо, да је „Славјанвн" у томе 1 инио изуиетак, а није га чинила чак 1Ш полузванична „Спобода", да и не говоримо о осталим ли товима. Друга »аша примедба тиче се тврђења „Славјанинова" да су ту вест прво донеле бе градске „В. Новости". И ако је ов > тврђење уирављеко специјадно на „Б. Н." ииаксеоно дотпче и нзс, јер се белешка „Славјајанинова" тиче нас, те за то напомпњемо ово: Ио бугарсках владинпх кругова нослата је у стране лист^ве, па после прешла и у бугарске, вест о тим нападима на бугарску агеецнју. „В. Новости" забележиле су ту вест страних листова, п, са свим природно побијале је. У осталом, њима је, као и сваком другом српском листу, било у дужностн да ту вест забележе и оповргну је. Оне, као и сви други српски листови, то су и учинили. Према томе не стпји тврђење нашег рушчушког колеге да је ту вест донео прво срнски лист, „В. Новости". Та је вест пуштена у свет из бугарских владиних кругова. Сматрали смо за своју колегијалну дужност, да псправимо оно погрешно тврђење „Славјаниново". ИЗ СРПСКОГ СВЕТА — Глад у Херцвговини. Из Пдевља. у Херцеговини пишу ово: У овом пашалуку: Плевљима, Иријепољу и Приједору глад влада, те је бидо неколико смртних случаја од глади. Прилози се купе у санџаку од богатијих. Султан је посдао 1000 цее. дуката — Овде је владада н „инФЛуенца" а носле ње ти®ус у више места, те је доста света изумрдо. Бивало је случајева, да је у једној кући умрдо за кратко време по 6—7 особа. <Ол

ЦАРИНСКИГЛАСНИК Примећено је с извесне стране да се чине одступања од правнда, које важи за олакшице приузозу сриског жита у Аустро-Угарску монархију. Услед тога, ов* цес. краљ. конзулат, као меродавни Фактор за констатирање иорекла жпта, биоје принуђен, те је чинио примедбе своје за извесне товаре, доводећи у патање и саму ствар, рад које су и дате одакшице Да би се ово одстранило, царинарнцица београдска чинп пажљиаим све и свакога на ово што сљеди: 1-во. Олакшице, које су у 1885 г. учпњене за исплату царине прп увозу жита у Аустро-Угарску монархију, имају само ерпска жита, постањем у Србпји на српском земљишту. 2-го, Жита странога порекла (Вугарског, Румунског, Турског) ма се и ватурадизирала ту олакшацу неуживају. 3-ће, Ирема томе, царинарница ће издавати уверења о пореклу само за она жита, која су у истина постањем у Србији на српском земљишту про!13ведена. Ова уверења издаваће се искључпв • у Г.:авној Царинарници на Сави са потписом Царинпка Веоградског и то само у оном с чају, ако никакве сумње о томе небп било 4-то, Остали ред послова који се нретходно имао да изврши у ц. кр. конзулату п о чечу је дато израз.: у 287 бр. „Српскох Новиаа" од ир. године остаје п даље уважноста. Овако од данас. Из канцеларије главне царинарнаце у Београду 13. Априла 1890 год. СЦЈШ799. ИЗ БђЛА ОВЕТА — Интереоан инат. Минхенски ;тановници учинили су један инте ресан инат. Они су со обвезали да не пију°баварско ппво, јер су пивари за 2 1 / а нФенига повећали цену за литар пива. У овој, тако да је назо вемо, завери учествују апсолутно сви како раднвци и војници, тако н чиновниц 1 п грађана. У жеде шичким радиовицама мпнхепским, у к>јима раде неколико хиљада људн сви су се потписааи да свакн ко попије чашу минхенскога пива, плати иет марака казне. Она су решпли да ову своју реч држе све дотде, док пивари не попусте и не почну продчв ати НН80 по ранијој цени. За сад нију само пиво, које се довози из Штразбурга и Франкфурта. — ИнФлуенца. У Индија се нојавила инФДуенца и јако се шири. Нарочито је опажено, да је најјача у узвиженим крајевама. — Наполеонови аутограФИ. У Лондону ће у скоро бпти издожена јавној продајп писма Нааолеона I, све аутограФи. Зна се да је РХаполеон, чим се попео на нресто, престао сам ппсати нисма и обично их диктпрао своме секретару. Чак и многа од његових љубавних писама ЈозеФини писао је секретар, а Наполеон вх само потнпсао. — Женски лвкар у Аустрији. Аустриски цар дозволио је лекару госпођи Кершбауер да у Салцбургу отвори болницу за дечење очних болести. То је први случај да се у Аустрнји даје женској право декарске праксе. — Интервсни пројекти. Међу проектима, који су предати у Лондону за грађење куле, која би надмашпла АјФеД'.ву, стране н< вине јављају да

два пројекта нврочато изазивају чуђење. Један је пројекат начинпла века млада девојка из НорФОлка, а други десетогодншњп дечко, којп се учио у једном пансиону у Јооку. —Против пушења војч «ка „Веп(;8сће шИПаег ХеИпп^" двносИ чланак против пушења дувана налазећи, да је нуш ње веома по војпике да слаби њрхову снагу. — Интервсна глалба. „Кш-уег 1тсоб^ку" јавља.да су три лавовске даме, које немају деце, послале аустриском војном миниетарству молбу, да се установи одред добровољних амазонака. Нозивајући се на (ншту војау обвезу, оне изјављују ' да су го гове да иоелуже цару п својој отаџбани, одричући се сваке плате и примајући на себе све расходе око одела п снабдев^ња одреда коњима. Војно министарство бало је толико негалантно, да је одбило молбу ових дама пз Лавова. — Забрана. Немачки цар Виљем II. забранно је оФицпрпма да носе монокле-(наочари с једим стак.штом.) СМЕСИДЕ — Трговина с браковима. Париски лист „Тетрз" посветио је неколико чланака питању о закључењу бракова у Енглеекој и Француској. Из тих чланака издаза, да се у обема тим земљама бракови у већини случајева своде на ступањ обичне трговачке погодбе. Ова бракови су предмет нарочитог затта, који се не нлаћа баш тако рђаво. Овим занатом занимају се тако зваве матрнмонијалне (брачне) агенције, којиху Паразу има петнајест, а у Лондону десет. Од ових последњих две су за колОније, а поглавито за Индију. У Лондону те агенције чак имају и спој лист који се зове „Тће Маћчшоша1 Ке\та в (Брачне Новости), који излази један иут недељно. У љему се могу наћи све м*>гуће објаве, пнтања и одговори о закључцвању бракова. Сем тога, ту издазе и своје врете рекламе. Преко агенције набављају за Индију жене нежењени Енг,;ези г који би се женили, али ма са чега ке могу да оду у отаџбину да нотраже невесту. Оваких бракова закљуаују се веома много. — 0 јецању децв. У новије доба с «р :дћа се у јавности пажша на дечију ману јецања, која се све више шири. Према статистичком пстраживању, та је телесна мана у данашње деце много више распрсстрта но што се мислило. Доказало се, да у самој Немачкој има до 80.000 школске деце, која јецају. Познато је, како је та Физична мана не само за ..отичне и њихову околину неугодна, него како им и у свагдањем животу миого смета, те их чак чиаи неспособним за нека звања, за која се тражи нараван и развијен дар говора. С тога су нријатељи младежи и стручњаци ночели о том размпшљата, како б г. се дала та мана у школи уклонити. Након дужег >Јроучавањћ, пошло је за руком берлинском учитељу у градској школи за глухонеме, Алберту Гутманну, те је удесио нову методу, којом ће децу одвакавати у школи одјецања. Саоменућемо савете тога учитеља, како се деца могу одучити однос^о очувати од јецања, кад их уче читати: 1. Самогдаснике (вокале) треба изговарати оштро и разговетно, ади варавно и гдаеом из прсију 2. Треба настатн, да дечији глас буде свичан и чист. 3. Треба ученике научити, да по слуху разликују самогласнике према њиховој висини и дубини, јачини и слабости, дужани и краткоћи па да их онда према томе изговара-

ју. 4. Аргикулација с}глас^икд (консонаната) мора бати, као год кад су за себе, тако п кад су спојени међу собом и са самогласнааима, сасвим коректна и окретна. 5. У колико то не шкоди разговетном и јавном изговору, нека се деца већ нри читању поучавају, да им се у изговарању речи чују више самогдасница од еугласника, само да се тако ностигне у пзговору што више вокализације, а мање тврдоће сугласнива. 6. Најзад треба разв<јати у детета снагу дисања^а вежбати га, да у говору и читању згодно дели дах. Т Е Л Е Г Р АМ И 15. Аирила Цартрад. Мшшстар Финансије Агоп иаша прочитао је председнику одбора јавног дуга царскуИраду, којомсе санкционише конверзија. Лондон. „Ажанс Рајтер" демантује веет, коју су донели неки листови, по којој је турска влада била издала налог Рустемнаши да поведе преговоре са Енглеском рад одступања војске из Египта. — Финансијски извештај Сир Е. Баринга подиесен је парламенту. Извештај каже, да је успех достигнут у Мисиру у год 1889 веома повољан али да би се обезбедило даље развиће, треба да се одржи окунација и утицај са стране Енглеске. Исто извешће жали шго Француска неће да пристане на конверсију. Париз. 0 коиверсијимисирског дуга тврди се се, да Француека влада неће. пристати на предлоге Мисира, који тражи да се дигне адмшшстрација Дајре. Рибо изјављује да је држање садашњих административних гаранција, једини услов за будуће нредговоре. Мисирски изасланици вратиће се У среду. Рим. На једном састцнку радничких изаслани ,а, на који их је иозваларимскарадничка Лига, решено је да се саечано прослави дан 1 Маја. 16 априда Верлин. Царица се вратила из Дармштата. Париз На јучерашњим опшгинским изборима изабрани су: 8 консервативаца, 'Д2 републиканаца и један буланжиста. Виће 49 ужих избора од којнх су 41 у корист ренубзиканаца, 4 у корист консервативаца а 13 у корисг буланжиста. —Назаконодавним изборима корешким изабран је републшсанац Делнех нротив буланжиста Вашеа. Ужи избори биће у Ајри, Ијони, Шарентију. Будимаешта „Унгарише Пост" јавља, да се у министарским конФеренцијама, које су држане под преседништвом гроФа Калпокија, највише раснрављало о тражењу кредита да се уведе барут без дима. Коначна цифра није јопј решена. После подне биће једна конФеренцнјапод преседништвом царевим.