Male novine

расправља иитање о васгштању Њ. В. Краља Александр 1. „Оћгог„ взаоси како ће Њ. В. Краљ постати пунолетан и прнмити управу земљеу 18. годиви. А како по Уставу, на васпитање има право утпц .ти само бив. краљ Милан, то се „01)20г" боји да бив. краљ Милан пе постане Фактички владалац Срби ; е, кад Краљ Александар прими вллду у сноје руке. „Ми знамо коме чл. 72 устава српског поверава васаитање мал^летног краља. Тај је чланак створио Милан за се; у редокним околв'1 стима и по нашем суду био би оправдан. Ко други дч се стара за вдснитање малолетног краља но отац његов, ако живи, односно онај која му је предао? Такч пронисује и сриски устав, који треба дајесветиња свакоме Орбину Али шта ћемо онд« ; ако отац занемарп васпптање? Шта ћ^мо онда ако је то васпитање очевидно штетно рецимо здрављу, у««у, срцу младога краља? Шта ћемо опда ако се младч краљ т ким васпитањем отуђује ол светих закона природе?.. " „Натзлвјајеу Г>еогрзду, опа јемати младога краља. Лгена је рецимо славољубива, рецимо неискусна, веле и јогунаста; нсгрешила је, што је у недоба дошла у Веоград, што се окружпла елементима, незадовољним својим положаје^, као што пи она није својим... „Та жена не сме сину, јер је његов отац мрза. „Кнква мисли да се породе у младом чс-веку, «од таква положаја! Отап, бивши краљ оставио је иресто у рукама л>уди, којп не спадају у краљевску породицу и огпшао пз Србије. Мати му у Веограду не сме њеиу, он не сме матери. „.. Остану ли стварп у краљевској породици у стању у ком су Јданас, све до нунолетностп младога краља, хоће ли онда кад он, младић од 18 г »дина, узме у своја руке владање Србије, подлећи утвцају свога оца ч , ко, дч ће опет Милав бити прави владар ове крзљевипе? Макар биле _\редбе државне чврсте и јаке колнк ' му драго, тешко их је обезбедитп од наспља, која ако хоће, може ипак владар учинити. Соетска је историја у том ногледу иуна на уке а што сууредбе д р жа в н е млађе, то је п већа о н а с н о с т. 1Та ако је с друге страие истина, да ге млади Краљ не би смео васпитати

у кругу жена, истина је такође да му не смеју са свим не достајати ни они њезини утисци, што их може само и једино материн глас усадити у срце млида човека, глас љубави за све што је племенито. Милан је био доиста краљ без срца, можда за то, што је био без матере". На завршетку „Оћгог" препоручује, да се на васпитање Краља Александра дозволи онолики утицај материн колико то изискују законн природе, и то би, вели, било најсигурније срество да Краљ Александар не подЛ(.гне Јтицају оца. Бележећи ово по нашој новинарској дужности, ми ћемо приметити само ово: Како данас стојс ствари, најбоље је да се у васпитањс Краља Александра не меша ни отац ви мати, јер њихови раздори, свађе, зађевице и „јогунлуци" ни у к м случнју не могу утицати добро и повољно ни Ј на ум ни на срце Крал.ево, већ са |свим поуздано утицаће у нротивном | смислу.

ПРЕУСТР0Ј5Т80 П0ДИЦИЈЕ (Наставак) Напред смо казали да жандарме рија треба да буде у свему п д м шистром нолицаје ,"а тако исто п шта јој је задатак. По нашем мњењу она треба да се дели на двоје и то: на варо аку и пољску жандармер. Нрва да се искључпв>. упот, еби за службу сигурности у варопш бар у престолеици — а друга по ' уиутрашњости. Овде у Београду да се одредп код свак г кваптастазно на служби ио једно одел,ење ол, 25-30 жандарма са по једним ОФиниром који ће бита са свгјим одељењем прпдат до гичном старешинп квартаи то исрључиво само за спољну службу сигурности. Томе оФициру бнла ба дужност да се брине о целој спољној служби : тога квартр . ла. распоређује и разместп позорнике, које да лично и преко својих кижих чпнова непрекидно контро ише, да лиисвоју дужиост на линијама ирше; исто тако да ноћу лично а и иначе с пагролама обилази свој рејон — квлрт — п да о свему извештава дотачног старешину кварта, тако, да се овај може искључиво посветити својој дужпости

у нанцеларијп, те да са еи >љном сокачком — службом нена никаква посла. Наравно да је Онда и дотични оФицир одговоран своме старешини кварта за сву спољну службу, и онда, уверени счо, не би се дешавало да позорнпк у место да је на својој линији, он седи у механи и игра карата или се „крсти" вином —ракнјом — као што смо пмали прилике до сада више пута видети. А.ти тада не бп се смела жан^армерпја на уиотребитп за чишћење канцеларија, и ношење нротокола, плп да у диоњтом оделу по двоје носе в ликп казчн са храном, џак са хлебом преко рамена па ни за свог старешину са ппјацс посвед евне потребе као јаја, зелен и т. нодобно у кории, као што се посведневно виђају, но да буде употребљена за ону службу, на коју су нозвани. јер такова употреб * убпја углед и ауторитет Јкандармерије! Ист ) т ко као њто ј ма но чигавој вароши на лпвијама п.еко дапа жандарма псзорвики, могло би их бити п ноћу у место ноћнпх стражари, а да ће жандарми бол,е вршпти ту дужност но досадањи ноћни стражари. јасно је, нарочито кад бп се овакав надзор увео у сваком кварту. Но не само да би корисно било, већ гата впше и јевтиније, јер један жандарм ие кошта државу толико, колико општиау н ћни стражар! У овом случају би општина имала дч. од своје стране п г тпомог. есаизвесном сумом годигање државу те би се тада и жннднрм?рија варошка п*аза увећатп сразмерно па нс би бпло — вао што је сада—-да један ноћни стражар чува до 14 улица у Београду, но би с-коро свака улиица иммла свога жа 'дарма позорникч како дању тако и ло^у. Данас г ј роши општина београдска месечно на својих 100ноћпих стражара 6 000 дин. на иче плате, а д> 250 дмн. за кућну кирију, п кад буде број стражнра још за 20 повећчла кзо што је реапила, биће мрсечни из датзк 500 дип или годишње 90.000 — леведесет хиљ 'да динира. — Нека општина држани годишње припомогне само са 75.000 динарч, иа ће се моћи остнаритл све < но, што смо нанред рекли, и прн том ба било јевтиније. Још бп се пмало правилом утврдити, да се позорници, једном нали-

нијама рзслоређени, не могу смењиватн по ће®у и вољи поједаних, но само у слачају крајње потребе ила грешке те да ови могу остати годинама на једној лвнаји чиме би им се дала могућност знати и познавати свако лице и зграду у своме рејону, а коллко је такво познапање за полицијску службу од вредности неће п требно бити да доказујем >. Норед ових одељења жачдармеријских код квартова морало ба би'/и и једно повеће у резерви, где би се са жиндармвма школа држала, а у којој би се ве само спремали за свој позпв, но и вршилп дужпости остале као: на стражама при апсанама, спроводплн кривце, патр>лпрали како дању тако и ноћу но чотавој вароши п томе нодобно. Кад би се сп^љпа служба жандармерије у о!!дашњ"ј вар >Ш!1 на овакав начи) регулисла, и кад ба се установило одељен,е детекдива од 12-15 људи, алп за које би се примили само зч ту службу способне личности, које треба у црвом реду да <у и добро плаћене, онда, и тек оада 61 наша полиција у српсној ирестолници могла одговаратп <воме позиву п временом битп на висипи полиције осгалих држава. (Свршпће се) ОДГОВОРИ-РАЗГОВОРИ Да знамо на чему смо. Већ у трп четнри маха „ VI. Л.ист" се закачиње зч нас, и забада трн у здраву ногу. Час му се не допада што ми бранимо Јагодину као окружно мсето и ту нашу одбрану приписује нек;ј спекулацији; час у најобич. чланцима нашим о пндустраја налази нскакв > обли јивање око мпнистар. столице, а час опет не годе му паше вестп. које довосвмо о бив. кр љу Милану, и аао те вести не измишљамо ми, но их узимамо из нчугледнијих и на ;азбиљнијих европских листова. Тврдо уверени, да у дааашт,пч тешким прилмкама онозицнона штампа има много нречих и озбиљннјпх залатака. но што је узајмно гложење, пецкање и цепкање п ово мнло спо' зиционе снаге, ми смо, за љубав опште ствари, до сад» ћутећки прелазилп преко овпх сптничарскпх знде вања „М. Листа," у нади да ће се

КРВА Б А ГОДННА (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИТх (68) — Ннам, знам, земљаче, али у овом случају нећу да знам. Кад власти тражс од нас грађана да се у свему нридржавамо :>,акона, онда су н оне дужне да нам у томе нримером предн.аче. — Дужне су — рече члан и слеже раменима — алм ко је тај који Ке их натерати да вргае ту дужност, Нама заповедају старији и ми морамо слушати. Би грађани пма ли би ту да се жалите и протестујете. Али коме? шта? где? и кад би вам стигла? и кад би вам помогла та жалба? Не би ли ту изашло оно што се зове ,.(жутт г,а дара но масло."

Докје члан ово говорио, ја сам мислио о овом љеговом тврђењу и видео сам да има нраво. Климнем главом и рекнем му: -— Разумем, земљаче! Као велиш ово је Србија, тга ко гата новуче то му је! Члан климну главом у знак одобра ван»а, а затим додаде: — Дед бога ти зем л.аче, дај кључеве да свршавамо то, да се не дангубн. — Дакле баш да претррсаш ? Иа шта да раднм! Таква је наредба. — ОКеш ли нретресати само моју собу, или ћега прегледати и ове туђе около — Па ја држим да нретресемо све, бар све оио што ти држшп. Шта има овамо члан ноказа руком

у ово] другој соби?

на пооочпу сооу у којој су држане столнце главног радикалног одбора. — У тој су соби моје књиге. Небој се! искете иишта наћи, мањ ако што не подметну ови твоји што се гауњају ту на пољу. — Их-ха! зар тн толико не верујеш иолицији ?!

То је

ваша заслуга, ако вам се

данас не верује. Ллоугтотреоом новерењн, вн сте убили сваку веру.

Ал најпоеле тебп лично могу ц веровати. Мнленко, подај кључ госнодп, нлп још боље отвори нм сам све моје <1-пјоке. а нођи уз њих, благо мепн н с тога, да их мало контролишеш. Грешнн смо л>уди, а ја и та госнода стојимо сада на ненријатељској нозн. Они су ловци, а ја сам та „зверка 1 ', коју су дошли да улове. I >пдши како онн мени ие верују, по оставилп па нољу тродуплу стражу. Идите дакле, иретресајте, прегледајте; међу тим ја ћу још мало овди у кревету да пролегакарнм. Ко зна, можда ово последњи нут лежим у својо.ј постељи. Од ноћас ће настати страшне шетље од казамата до казамата, од хансане до хапсаие, из мрака у мрак. Од сад ћу јамачно жудети за добром носте.љом, као за големнм благом, н с болом ћу помигаљати на ово топло и меко месташце, које ће ми изгледати као рај, спрам голих дасака, пуних стеница и влажппх казематских, земљаних патоса, које ће од сад бити моја постеља. г Гешко мени, овако слабом — болном. (Наставнће се)