Male novine

га се Србип и ,1ањ дањи сјбди пред очииа образована света, па оплвкујемо, што му и но мпмо свега тога видимо остатак црта карактера Иранковића," 3. Ми протестујемо протав онога места у „поверљивом писму", које је дало повода, да г. Марковпћ онако немилосрдно преставн Марушзћа г. министру војеном, као неблагодарна Србија, човека, који је п грди на све могуће начане"; 4. Ма одлучно одбијамо од Марушића оно жалосно име: „Иробисвет", које му нададе „Д. Лист" бр. 36. од ове годипе, а које се спомиае и у поменутом „реФерату." 5. Ма признајемо и јавно исповедамо, да је Марушић био и да јесте прави С;;бин, и пе саио да је се икада стпдео Сј.пск г пмена, него је а. свакада апме гордио, част и достојннство ре I;у п делом, иером и »ачеи, у тихој самоћи и у страховнтој бојној линији — ватрено бранио; 6. Ниже — иотиисатпм—биће највећа утеха, ако < ва наша, у понизности, изречена реч обрати на сеВашу племениту пажњу, инзааовеправедан суд од страпе свију оних, којима је ова ствар позната. На послетку, молвмо Ва<; најнокчрнпје, да пзволвте н. имити уверсње вашега највишега поштовања 12 Аирита 1890 гсд. у Петрогрнду Србч—ђадв: Д. И. Новаковић, Арсенаје М. Илнћ, Р. Калуђеривпћ, Пнвле Н. Шва бић, Илија Костић, Милан Жераић, Влад. А. Ђорђев^ћ. Д. Гатало, Ми лов^н Џаковвћ, Клеант Т. Захарес, Д, Радуловоћ.

ИЗ Бг .М СВЕТА — Златна киша. Из АЈександрије пишу како тнмо св' т верује да ће једне године н једног дана, кад отпччне лето, падати из неба златна кшпа. Мпоги становници из Ел-Фајума болп су убеђенн, не зна се зашто, да ће се тај срећни догађчј деси тн ове године. За то су и очекивали повратак лета у слатком нераду јер им је, по њихову рачуну, рад од сад био неногребан, пошто ће их само небо обогатити. „Данасје, пншз један новинарски дописнпк, падала

к: ша, али каквч раз чарање чад 1е видело да место з>ата иада обичва киша!" — А лфонс Д0Д8, чувени Француски романсјер, К'ји је познат и нашој читалачкој публици, навршио је 30. пр. м. 50 гОдина. — Лделина Пати, чувена певачицр, била је у Америци четири месеца и за то време добила је 440.000 динара не рачупајући скупоцене поклопе, к'је је донела са собом вз Америке. — Еиглеска крвљица В^кторија, да бп нротестовала прстив антисемитских смерова међу енглеском аристикратијом она је примпла позив барона Ротшилда и овћх дана посетвће га на љеговом имању, где ће се тада скупити одабрано друштро. — Изложба у Палерму. У Иалерму, Италвји, отворвће се народва взложба, на којој ће бити и место за африканску секцију. У тој секцији биће много нредмета, који представљају живот африканских народа. Виће и прамерака њихових станова, куће урођеника, Рас Алуле п цркава у Адудуји, Све ће то биги копвраао с прпроде. Сем тога у становима ће бити неколико војника из а®рпканских урођеника. — Завештање Ту скоро умро је чувени Француски колачар Жиљен. После себе је оставпо огромно вман.е, од кога је 30.000 динара годишње завештао спротињи париској. Друга полоаина његова имања поделиће се међу сродницима његовим до ^ванајестог колена, и то ако су сиротни и ако нвсу прешли 60 година. Жена ће уживати до смрти интерес од капитала, који ће се ио сле смртп употребити у корпст париске сиротиње. ТЕЛЕГРАМК 2 Маја. Софија. Војни суд држаће сутра Формалну седницу^у ствари Пањичиној, затим ће да одложи претрес до понедеоника, да би браниоди имали времена сиремити своје одбране. Сваки од оптуженика има по /едног браниоца. Пењица има два браниоца. Стамбулов је оздравио од запаљења ока, проузрокованог ула-

ском једног нарчета у љена нри његовом путовању аа Пловдив. 3 М..ја Беч. „ПолитишеКоренспонденц" дознаје из ауптентичног уговора да није основана вест, да бугарски изасланици еа парискутелеграФску конФерепцију имају налог да преговарају о једном новом зајму, Бугарској није потребан нови зајам. Петроград. Бивши министар српски г. Симић предаоЦје цару своја опозивна писма, затим је са госпођом отишао код царице на онроштајну оосету. — „Журнал де Ст. Петербург" говорећи о законотзорној делатности скупштин кој, каже да Србија може да буде задовољна. ДРУШТЗО С8. САВЕ С а и с а к (Свршетак) П) 1 динар. г г. Марија А.б;каћка, Петар Ћур кић тежак из Мокрање, Петар Ј. Данпловвћ тежак Мочрање, Кеја Сто јадиноваћ телшк Трљане, Стан Петровић тежак из в. Јаспкове, Мзлоје Стојадивовић парох Јасеничка, ДимитриЈе Јовановић тежак из Мокрање, Ј осиф Ђорђеввћ трговац, Никола Ј. Вицеларовић тежак Мита Попадић, Ђока А. Стевановић обућар, Савка Ђ. Смиљанићка, Димитрије Нетровић ппсар из Салазпа, Димитрије Р. Поповић тежак из Мокрање, ЗанФираћије Гпнић процениоц из Радујевца Глигорије Киријадес ка®еција из Купузишта, Никола Ачђелковић лебар, Со&роније Јанковпћ, Милан Влагојевић, Јеврем М. Стојановић тргов. Сима Бомбиловић л е б а р и Миленко Миленковићпрактикант н Дина Стојадиновић меавџпја. По 0.50 п. дин. г. г. Жапко Барјактаровић певац старе овд. цркве, Никола Лазареваћ свећар. По 40 п. д. г. г. Милан С. Јованчевпћ тежак, Мијајло МиљковЈћ меанџија из Поиовице, Јон Чечул, Радул Лоновић. Станко Опрвћ, Јон Ђока, Павле Бар-

буловпћ, Ник :ла Вулпић, Дим;,тр:«је Стојић тжаци из Думановца

Свима приложницима и з ј а в љ у ј е погписани, у име главног одбора друштва Св. Саве, најтоплију захвалн ст. ДСС. Бр. 335 17. Апр. 1890 Београд. Благајник Фонда за зидање Св. Савског Дома Андра Ђорђевић.

Похитајте!! Само јошт до 1, маја прима се претплата на прво коло ЗШЗДК С ПР2СТ0ЛА РОМАН ИЗ ЖИВОТА БАЛХАНСКИХ НАРОДА у 25 свезака Ко се претплати, на нрво коло, 25 свезака, и пошље 5 дин. у напред добија корице за исто дело израђене од финог енглеског љтатна беснла-

тно.

СЗЕОКА 17

готова је и може се добити у књижарници г, А. Пурића, и код свију књижара у Србији По I грош свеза. Претнлату требаслати књижари А Пурића у Веограду.

ЗВЕР-ЧОВЕК РОМАН ЕМИЛА 30ЛЕ прввод б Француског (Наставак 4) То му је био једина роман у животу. Он је жедео да је узме па макар н без кршене паре. И кад се најносле осмелило даЈе занросн, стварност је надмашила његоие снове : сем Северине и мираза од десет хнљада дннара, добио је заштитника у преседнику, садашњем пензвонару, који је био члан управе друштва западне жедезвице. Одмах после женидбе добио је за потшеФа на железничкој станици уХавру. Био је добар чиновник, солндан у сдужбн, тач^и, поштен, ограннчен, али врло нравачан, а тосу све нзврсне особине које објашаавају н ње1'ов успех у женидби и његов брз напредак у службн, Али он је волео верожати да је за све то дужан својој жени. Он је обожавао. П јшто је отворно кутију са сардинама, Рубо изгубн и последње стрпљење. Састанак је био уречен за трн сахата. Где може бнти она до сад? Неће ваља да мени причати, да јо) за куновину једних ципела и шес кошуља треба

цео даи. И како је понова прошао поред Огледала, угледа се у њему, с накострешеним обрвама, с намрштеиим челом, на пола пресеченим дебелом бором. У Хавру он никад није сумњао на своју жену. У Паризу на против замашљао ,]е сваковрсне чшасности, лукавства и погрешке. Чатава струја крва јурну му у главу. Његове песнице, песнаце старог гурача вагона стегоше се грчевито, као оно у доба када је још на железнпци вагоне гурао Он постаде звер, шсвесна своје снаге, и он ба у том тренутку своју жену просто смрвио у наступу слепа беснила. Северана гурну врата и ук»за се румена, весела. — Ево ме... А? Ти си морао мислнти да сам се где год изгубила? У најбољем цвету, у својвх 25 година, она је изгледала висока, танка и веома витка, пуна, али ситних костију. На први поглед није ивгледала лепа. Дугуљасто лпце, широка уста, накчћена дивним зубима. Али што је више гледаш све те више заноси својим дражииа, својнм чудесним врупним плавим очама, под густом, као гар црном косом. Видећи да јој муж не одговара ништа, но је непрестано мери својим номућеаим погледом, која је она добро познавала, она додаде: — Ох, како сам морала грабити... иочасда!

Нигде омнибуса. Па како ннсам хтела бацатш новац за кола, морала сам пешке... Погледај како сам се кагрејала! — Ене сад! Ваља да ми нећеш иричати како, бајаги, сад долазиш из Вонмарше. Но ова му се одмах обеси о врат с детињском умиљатошћу и мету му на уста својулеау маду, пуну и округлу ручацу. — Ђути болан, баш си лода! Ти добро знаш да те ја волем. Цеда њена личност дисала је не :ом искреношћу. Он је осећао да је она и сад тако чедна, тако искрена, и он је страшно стеже у наручја. Његова сумњичења увек су се овако завршнвала. Она се подавала, јер је волет да 7 се мази и мидује. Он је обасу" пољупцима, које му она није враћала. И баш у тоие скривале су се неке његове нејасне "зебње, што је његова жеиа дичила на велико немарно дете, које истииа спрам њега показује ћеринску љубав, али у коме се никако не буде осећаји жене и љубазчице. — Онда си та морала опљачкати Бонмарше? (Наставиће се)