Male novine

тање. Тај аегов пројехт састоји се у овоме. Он налази да се влада г. Стамбулова п киеза Кобурга оодања на нолитичку већнну бугарскога народа и ради ирема његовим идеалима, те је за то и треба сматрати као здра15у и дуговечну. Он препоручује руској диЈДоматији да се с таком бугарском владом споразуме и износи .као свој предлог ово: 1, да Русија става бугарску војску под руско зановедништво, и 2, да Бугарска преда Руеији своје пристаниште иа Црвоме Мору — Бургас. За то би се руска влада обвезала да потпомаже погиуно уједињењз Бугарске „од мора до мора", у границама Сан СтеФанског уговора. Полузванички бугарски лисг „Свобода" говорећи о ов >ме пројекту г. Татпшчева, вел« да је пројекат најпван, бележећи са задовољством компламевте, коЈе г. Татишчев чини бугарској влади. Она ба и пристала на васпостављање односа с Русијом, али јој се никако не устуаа Бургас, нити јој се допада ствљчња бугар. војске нод руску комапду. И кад би се постигао као какаа саоразум требало би каквих гараи. в, ппта се „Св )бода" чиме Русија може гарантовати Бу гарској да у Бугарску аеће понова доћи геиерал Каулбарс и да неће од ње начипити руе<у провинцију. ПетрОградски „Гражданин" бележећи све опо, даје само израза сажалењу, и!1о руски писац, који је још преко десет годпва Оио у руској дипломатсксј елужби, може да говоре такве најинне ствари, којича ће се браћа Бусари <.мејати, јер, вел поменути чланав „Свободе" није ништа друго по подемевање прздлозима г. Татишчека. Напомањући да „Свобода" ни за часак није узела озбвљпо тај нред лог, „Гражданин" вели какоуњему има једна тачка, ко.ју никако не може нрећи ћутећки. Он проноведа уједишење Бугарске у границама Саа-СтгФанског уговора. Али зар ни данас, носле свију последњих догађаја, г. Татишчев није могао да увиди каква је ужасна ногрешка био уговор Саи СтеФански? Зар и њега још треба учити полатичкој азбуци по којој нити је требало нити треба на балканском полуострву стварати превласт једне државе над другом? Док се неуједини сриско илеме, беаумно је

сањати о ^уједињеној Вугпрско) а , јер се та уједињена Бугарска већ довољно <оказала а да би се у погледу ње могле нравитн каквв илузпје. Решење бугарског стања зависи од решења сраског иитања. Миого би и лепше а бол,е било, кад би г. Татишчев поразмислио о томе, на који би начин Србпја и Црна Гора могле добити Босву и Херцеговину, а не да на утеху браће Бугара права смешне пр чјекте. —-»ЖОЈ-Зв«' П 0 3 »■< в на збор шљиварско-житарски на дан 21 Маја ове годинг у Ша ацу Србија је земљорадничка дрчсава. Све њено богаство долази јој од новца за продато жито и суве шљиве. Но зарада од ове иривредае гра ве мањч је данас, но нре нексштко година, а може још и мања бити, ак I се за њих пе заузмемо. Путови светске трговиве мењају се, а то утиче пл це.-«у, нрераду, и нречпш ћиаање производа занемарује се, а пп то није без утицаја на сасбраћај и цену, сем тога земља се исношњава, на каквоћа пропзвода, о пада те и то цену наших пропзвода обара. А ви остале земље ве ег-.де скрштених руку, но исгичући своје сузбнјају наше производе те и зато цена ових непрекидно опадч. Да се оио по чрави, и да се унанреди шљиварска и житарска радња у нас, није довољна посебна у~талачкост поједипаца, но треба сложног и заједннчког рада свих произвођача и трговаца, треба заштите општинске и државие, треба нарочитих друштава и установа. Шта је то што треба, и шта је најнрече то треба да се договорно утврди заједничком памећу и искус твОм свију нрпвредника у земљи. За слозкан рад и правилан расиоред тих послова, треба иачанитч план општим сиоразумом. За тај цпљ, по договору са одбором :-:а нрославу стогод^шњице Господара Јеврема Обреновића а у споразуму^са Министарством Народне Привреде, сагласили смо се да други дан Тројица (21 Маја) држимо збор на коме ће се са свима произвођачима и трговцима шљиварским и житарсаим договарати о мерама

за унапређење обе ове привредне гране. Да би договор текао правилније и брж и да би се пре п поузданије дошло до општег споразума одбор )е израдно и виже износи ред питања која ће се на збору иретресати. Потппсани моле све нољопривреднике и житарске п шљиварске трговде да на овај збор дођу и о 'изнетим питањимч изнесу своја псеуства п своје мпшљење, на општу корист свију који сеју жито и са*е шљаве, и који тим производима тргују, и на општу корпст целе земље која од тога живи п на томе своје благостање заснвва. У т) нме, ми вас иозивамо, пођнте к нама у Шабац сви ви са Дриае и Тамока, са Пишаве и Банча Мораве! Дођите и добро пам дошли/ј ДНЕВИИ РЕД Отварање збора у 7 Ј* сати пре нодне. Ноздрав присутних од сазивачког одбора Пзбор председника збора и двасекретара за вођење записнека и одлука. Реч о стањуових привредних гр на и сметњама које им сгоје иа путу. Одлуке збора. о начиву гајења и размножавања шљава, о начину и добу брања, о манама наше домаће сушнице, о ноправи ње шј и одомећењу поправл.ених сушница, о начину к а к о ће се пажљивије сушење, паковање п нреношење сувих шљива у науоду одомаћитн, о начину како би се могла стална проходња нашим сувим шљивама утврдптп у земљама потрошачапм; о оргапизовању радње са укувањем пекмеза, о извозу шљивовице на страну, о ибраћнвању нашах жнта н нези до жетве, о вршндби жита, о Организовању житарске трговине у корист наших произвођача и наше трговине. Како да са уреди расправљање спорова између нрОдаваца и кунаца (да ла оснивањем иарочптог оцењивачког суда, или бсрзанским судом.) Одлука о томе шта треба* да ради држава, шга општнна, а шта по-

једннци у погледу унапређења шљивареке и житарске радње. Коме се новерава извршење зборских одлука? Затварање збора завршном речи председника. У Шапцу Апрнла 1890 г. Сазпвачка одбор. ИЗ БЕЛД СВЕТА

— 0д сад ће људи бар мирисати. „XIX. 81ес1е" прича, да је доктор Русел пронашао начин да телу човечијем и његоввм испарењима прпда задах цвећа или мнриса. За то му је довол,но да нод кожу убрпзга, есенцчје. као што је рецпмо ђул. Капљица убрпзгане есевцпје иод кожу долази у вене и распристире се по ц?лом телу п кроз поре тела распростираћз свој мирис,што траје два три дапа, па после иш »езава. — будистичке лекцијз. Париска публика у огромном броју носећује лекције, које у Сорбони чита Леон де Росни о будизму. Сам предавач казао је нск:>м сараднику једнога лпста, да се он није надао да је будистичпп ПЈкреттако јако распрострт у Француској. Њзгове лекције о будизму слушзју с неком побожношћу, као какве проповеди, публика у њима тражи нешто впнге но научно пзлагање, она жели да пронпкне у -^ајне индпјске религије, да у њој нкђе нечег ванприродног п у тој мистичкој тежњи, 'по мишљењу де Росннјз, лежи велика опасност но будистпчки покрет, јер ће се будизмом корлстптл цели туђих ФилозоФвја До тога могу да донеду савремена празноверица, а тако исто сниритизам п хппнотизам. Ваља се бојати да се будизам не изрода у празноверно та.јно учење, чему много помаже будисгичка штампа, која угађа|гомили. Веле да у Паризу данас има на 30 000 будиста. Де Роспи мисли да будпзам спрема будућности изненађење п да ће заузети пажњу све ' Јевропе. Неће проћи ни две годпне, п будисти ће се скупитп у Парпз на конгрес, која ће пре бити какав сабор по конгрес. — Изгорело свдз. ТаФенкасен. село у качтону Шуру у Швајцарској изгорело је 30 нр. м. остало је само неколико кућа.

(Дневник једкога роба) Побележио ПЕРЛ ТОДОРОВИЋ (79) Та се сцена после поновила неколико пута: доведоше Ђају; најпосле врата се широм отворише и на ирагу се указа Гига довивајући некога с поља; „овамо, овамо", на гато му официр одговори; „Изволте ви ту г, Гиго, а они ће овамо у други одељак". То су били Андра, Таушановић, II. Мијаиловић и Ст. Стевановић које одведоше у други каземат. Сад смо били сви на броју: у нашем каземату било нас је петоро. Свак се интересовао да дозна како су другог ухапсили, сваки је причао своје ноћашње житије, било је ту свакојаких сцена — и жалосних и смешних. Сви нрснусмо у смех, кпд је Ггтга узео причати како су га нашли

у каФани „код Позоришта" и како је тражио да га нричекају док ионије свој меланж. У ночетку је разговор био жив и разнолик. Само што је бедни Јова Симић једнако ћутао. Како је ушао у каземат, он је пао ничице на оне голе креветске даске, загњурио главу у свој зимски капут, па тако читаве часове остао непомичан, нит што ромори нит говори. Волегаљив и физички изнурен, уз то оставио на пољу бедну породицу с четворо нејаке дечице, без коре хлеба њему као да је било најтеже од свију нас. Све то страшно га скругало. Читавих, —5 -6 првих сахати изгледаоје као човек који с какве грдне висине падие на теме, те му се мозак у лобањи преврне и после не може лако да дође к себи. У таком стању он чак није опазио ни који су ти когасудовели уЈказамат, те је читаво прво вече за 'Бају мислио да је Јагаа Томдћ За ме тавница није била ни новост, ни ирвина. па ми није било ни много необично. Али за већину то је било први пут у веку да се нађу под катанцем, те је еама та околност била за њих неисцрнљнв предмет за разговор.

Али мало по мало наступао је умор и разговор је постајао све тромији и ређи На послетку се чула само по која испрекидана реч, из несвезана говора. Сви смо закуњали. Сваки је ухватио по коју голу даску и на њој се згучио. Ја с мојим ч-аталним трбухом нисам могао лако наћи положај како да легнем да не бих имао болове Ваљало је заузети наслоњен положај, као кад се под главу метне по 3—4 јаотука, те се тако вигае седи но гато се лежи. Само тако нааештен, ја ниеам осећао бо лове. Али те сам удобности могао имати само код куће. Шта да радим бедиик, у пустом каземату?.. Место јастука ја наређам пода се 5—(» храстових дасака, скинутих с робијатког кревета, и иаслоњен на њих сведем очи. На Сахат-кули изби 4 часа по поноћи. Нет чланова радикалног Главног Одбора згучили се обучени по голим даскама робијагаког кревета, иокривеног дебелим слојем прашине и сваки се од њих ућутао, заспао. Благословени сан сигаао је на њине уморне трепавице. Само сам ја јога бди», јер ми моја тврда постеља и наступ* болова нису дали свести очи. (Мкстави^е се.)