Male novine

* /

— Срушио св мост. У Намиру, у.Белгији, срушпо се мост на реди Мнсу. Пет [»аднвка остало је мртвпх, а 20 су тешко рањени. — Интвресна појава. У једномталијанском лпсту излази нисмо једнога лекара ш провинције Травизо, који јавља о једној пнтересној појави, коју је тај лекчр пспптивао до ста дуго. Међу његовим болесницима бвла је п нека К ролина Авдници, сељанка,®имала је 30 година, патпла је од хистеричкх напада од 1882 годаее, а семтога билаје иодвргнута самнабулизму, којп је наступно нзненада само ако Фиксира какав било предмет. У таквом стању она је имала чудновату особипу да

Звуци другпх инструмената изазива ју јој слике денте с белим .лакнома. Сви ови локову јављају се увек и потпуно се вшде, чим само ночне да слуша музику. Кчд упапред зна еомад, којп ке се свирати, то дотични ликови, који одпварају д >тичним музикплчнм звуцима, п о ј а в љ уј у се пред њеним очима и рапије по шт) се чују нознати јој звуци. — Електрицет за вејне цвли У журнзлу „Е1ес1псатп а п^штампан је чланак г Лемољеа о употреби електрицптета за војне цели. Скорашњи опити с електричном светлошћу, пуштене с врха АјФелове куле, доказали су, да сз на даљини од две хвљада метара од места, осветл>еаих елемри-

ногађа мисли човека и да их понавља ! чним зрацама, м тли са свом јаспо

реч но р;ч, самоакоје таЈ човек додирне не по челу, ве}1 по носу, и она онда весма јако љуши ту руку. Ти се ресултати могу пости^ а и другим путем, а ко се изчеђу ље п човека,

разликовати сви предмети, људи и животЈње, па чак л онда ако је ос ветљепо местО било 10 или 11х <љпда метара од извора свеглостп. Лемоље указује на важност тога Факга!

жпвота људе н р в е категорије 51 година п 22 дана, друге категорије 63 године и 13 дана, треће категорије 59 година п 67 дана.четврте категорије 57 година п 59 и пете категорије 53 године и 3 дана. Интересно је данајмање живе бага опи, који никнко не употребљују спиритуозна пића, а већ после њих долазе пијанице, којп жнве нешто дуже. Ннјвише живе они којн пнју умерено,ЈЈтј. људи друге категорије. — Оштрина виђења. „8с1еп%е АтепсаЈп" докавује на осн'>ву испитивања, да од десет љули, седморпца имију неједнаку ошгрипу виђења у оба ока. У двојиие од 5 људи је асиметрија очију, а екоро половина пате од слепоће бо|а. Од петнајсторице само један има иотпуно нормално впђење.

чије мис^и она треба да погоди, и на користи, које се чз љега м>гу костави веза помоћу веома дуге же- лзвући за одбрану утврђепих пололечпе жпце. Али што је пајзнач јвије жаја и градова, јер многи војни ауто је гато је жена исказивала мисли торитетп држе. да ће барут без ди- \ човека на латин. Францускоми ма п гл.са, који се сад уволи у војдругим иностранпм језицииа, које скама, много приномоћп да се уве-1 ока ни мало не зна. Лекар, који сао- ћају ноћни напади, А електрична! Д аи пштава овај пнтересан Факт. пред- еветлост у танлм случајевима може лвже да се та жена у каквој клинв- да учини врло добру услугу. цн б »ље и пажл^ивије испита. ----- Електрлчн« »араш. Како „Фи- ! •<} гаро" јавља, у близини ФаладелФије у Америци, налази се варош Серан-ОЗМГЖИСЗИХЖЕ •гон, која је заспована пре двадесет и три годпне, а в<'1; погпуно заслу-

почоћу електрвцитета. У тој варвши има на 90000 становника. — Кака утича музика ? „Тће Ка1чге" саонштава онај пптересан појав. Музика код једне жене, ноја јако воли музику, увек изазива појаву нривпдних слика. Ваља додати да је та жена иначе у сваком друтом

— Спчрнтуозна пкћа и дужина жи ВтШзћ ше(11са1 АзбосГаИон 1 ' и којој Је задатак. да испита утицај ДУ"

ТЕЛЕГРАН1 К 6 Маја. СвилзјН јЦ, 6 маја. Дапас је-1 зликовац ножем распори' стару Ресавчевицу. Зликовца у хватили унуци бабипи, Мика и Пера. Ошпирпије писмом.

Нњижевни оглас-и

жуЈ-е да се назове „електричном вар )ши." Ова варош несамодаје це- вота. —- , ла осветљена електрицвтетом, но све Фаб ^ике и јчвна кола у љој раде ; уп..-требе спиритјозних сића на

жину жив ,та, одредила је нарочиту комиеију да распрнви то питање. Комнсија састављена пз члапова брп^•анске медицинске асоцијације, испитала је 4230 случај^ва и о резултату ноднела извештај. Ради боље удобности, свп ти случајеви подељени су на пет категорија. У првој

погледу савршено здрава и не патп су категорији сви они којп се аисонп од каквих халухинација органа дутно уздржааају од употребе ма осећања. Али кад слуша музи к у, каквог сииритуозног ппћа; у другој пред њенам очима поничу разни ли- су она, који вх употребљују у врдо кови према звуку инструмента. На умереној к -лвчини, у трећој оннкојп нример звук х (боја изизива иред ње- пију пажљиво да се не опију, у ченим очима појаву беле парамиде, чији ' твртој који пију са свим слободно је врх оштрији илн тупљи, . према и к ји су навикнути, у петој .пнјависини звука. Јачс ноте чине те је нице, које се не могу уздржати а та пирамида јасиија обележенч, а да се не напију. Из горљих испптсслабије чиче те изгледа магдовпта. вања излази да је средња дужина

Ш узашла је 12-та свеска Борба око милиона или лажни племи-Ни Сиеске 1 до 12-те по 20 С1ар. дип. молсе се добитп у Београду у свпма кљ - арама, код разпосача новина, и кљпжарама : у Нишу, Душана В'...ложића; у Крагујевцу, Јованоз Лукнћа; у Смедереву, Ј. Марнћа у Краљеву, Кнежевпћн и

Радовановића; у Јагодани, Ђ. М. Ђорђеваћа, у Градитту, браће Обрадовића; у Пожаревцу, М. Костића у Зајечару, М. Н. Јагодивца, уУжицу, М. Т. Матковићау Чачку, Н. Радовановвћа у Пироту, В. Балабановића у Шапцу, браће М. Топу совића. Малн Гласник 8а овака кратка саопштеља маћа се еамо 50. п. дин. за један пут)

Младић, вичан књиговодству, шСриској и реначкој коресподендијн, можс добити службу у отмеиој трговачкој радљи. Првенстпо имзју онст, који знају још који страни језик. Пријавити се лично уредвиштву од 2- —3 часа по подне.

Нив систбм Револвера џепни, пушака Флоберт с.а штехером п дв >Ц '-вке ло»ачке добио је Св. Јанковић у кућн Ристе Мпленковића. ' 385 3 -3 ОТБВАН ЛЕВ1Ј мраљ. срп. дворски зубни лекар ординира од 9—12 „ 3-6 кнев Михајлова улица Београд,

345

4—10

Париска — сввтска — мода Све Парижанке /анас носе мидер звавп „Л/ео^у" првог париског ду^ана. Поруџбине и из најудаљенији земаља отправљч изврсно и на потпуно задоволлтво Еео1у, 8 Р1асе Де 1а МаЈЛетс. — Доволлш је да се пошаље један ми/;ер који стоји добро. пли узета мера на снчзи па да. се добаје савргаеч, потпуно вештачки и кољето" мпдер било брокаром свилом, батискн илн хончанн, сасвим фини и потиуно елегантан. 285,2—3

ЗВЕР-ЧОВЕК ГОМАН ЕМИЛА ЗОЛЕ превод с Француског

6) Он се окрете смејатп, јер је бнла тако лепа. у својој радости и у оној молећнвој забуни. Да оида беше красан и тај мали импровпзованк руч-к, у дну ове собе где беху сами, много боље него у гостионици. Она,;што је обично нила воду. збуни се сад, па и не знајући попи његову чашу белога внна. Кутнја сардина исиразнп сеначеше пастету лепим новим ножем. Сад тек беше нравл радост, пож је секао особито добро. — А шта би с твојом ствари ? уиита она. Гоанш мене да брбљам: а не казујеш мп какО се то свршило с подпреФектом. Он јој исприча све на ситно Јкако га је нраммо шеФ железничке управе. Ох било ти је ту иравога нљуска! Он се бранио, говорно је сушту истину: како се тај кепец под -преФект <»ао укоииетио, да уђе са својим кером у вагон прве класе, а међу -гим је заузео вагон друге'

класе за ловце и њихове кер >ве; како се саађа заметнула, н какве су речи иаие између њих. Једвом речи, ,шеф му је одобравао, што је хтео нагнати потнреФекта дт, поштује наредбу, али је рекао нешто страшио иотпреФекту, рекао му је: „Нећете вл свуда заповедати!" Постмњали су на њ, да није републиканац. Влада је сумњала на свашто, једно због /шскусија У ночетку скунштинске сеснје 1869, а друго због бојазни од општих избора што беху већ на ирагу И њега би за цело нреместили, да му није помогла добра врепорука нредседнпка Гранморена. Он је још морао потписати извињеље, како му јв председиик световао п срочпо. Северана му унаде у реч, рекавша : — Ето влдиш, да сам дооро учинила што сам му ппсала и походнла га с тобом, јутрос, пре него што си иримио укор... Знада сам ја, да ће нас он извући пз неприлике. — Јест, он те много воли, нрихвати Рубо, а у друштву је јака сила... Ево видиш, гата вреди бити добар чиновник! Ох, мене су много хвалили: не толико за устаоштво, колпко за владање, иослушност, одважност, Једном речи за све: Па и пак, драга моја, да ти не бегае моја жена и да се Гранморен није за ме заузео, теби за љубав, ја бих обрао бостан, гурнули би ме за казну где год у какву малу стацију.

Она се загледа па прогаапута, као да говори сама себн: — 0, заиста, тај је човек јака сила ! Настаде ћутање. Она је глеала замишљено у даљину , заборавила је и ј 'ело. Јамачнв се сауи-а с т и л детпљства, доле у замку ооеившг>у , четирп миље од Руана. Своју мајку није запамтила. Кад јој је умро отац, баштован Обри, тек беше узела шеснае^ту годину. И тад је нреседник, који беше већ удовац, узе к себл те је чуваше са својом ћерком Бертом. На љах је назила његова сестра, госпођа Боненова, жена некога Фабрикавта, такође удовица. Замак је и сад њезин. Берта је била старија две године,Ј» удала се шест месецп после ње; пошла је за господнна де Лашнеја, члана судског у Руану иеког човечуљка жољавог и бледог. Још ире тога на. годану дана беше председник на челу тога суда, у свом завичају, пајеостунио вачинивш« сјајну каријеру. (Наставиће се)