Male novine

Лажан положај При процени данагањих ирилика у земљи, нрво се морамо зауставити на радикализму и ра дикалној странци. То је неоснорно највећа странка у земљи. У њеним је рукама данас сва државна власт; њен нресудни утицај осећа се у свима гранама јавнога живота — с тога о њој и треба прво говорити. После двадесет година тешке борбе, ерпски радикализам јенајпосле победио, савладао је све сметње и постао државно начело, к<.>ме је носилац сама влада са свима својим државним органима Та победа није била одавно; она је тако рећи тек јуче извршена. А ми се ево данас већ морамо питаги, шта је сада овај наш срнски радикализам? Шта он представља и какво је његово језгро и његова суштина? Ово питање може се на први поглед учинити чудно. Откуда то да се сад пита шта је радикализам, ћад је то ствар стара пооната већ од то лико година ! Па опет за то ми ево питамо; шта ј<; данас српски радикализам? Шта он представља, и које су његова главна обележја? Да истакнемо ова нитања нагоне нас ево ове околности. Ни сриски радикализам, ни српска радикална страмка нису данас оно исто што су били пређашњих година, нису чакнионо што су били пре годипу дана. Под радикализмом пр е ђ е се разумевао онај низ начела обухваћених у радикалном програму, штампаном у првом броју „Самоуправе" 1881. године, заједно с допунама и тумачењем програма на првој глатјој радикалној скупгатини, др-

жаној у лето 1882. године. То, и уз то јога онај дух светла слободоумља, и пожртвовања, који је по предању неговаа у редовима радикалним — ето го јз био сраски радикалшам иређагањих година, то је било непрссушно врело с којег су, у низу читаве једне деценије читава покољења запајана вером и надом у бољу и светлију будућност гато ће је српски радикализам створити и донети. А људи, који су веровали и тај програм, који су душом у срцем|били предани тим начелима људи који су за радикализам живели и готови били да за њега погину — ето то су били српски радикалци пређашњих година. Бар тако је све то онда изгледало н оних пет шестина народних, што су се повеле за но вом струјом, погале су само за оваким радикализмом, за радикализмом који је за њих био оли чење свега гато једобро, поште|но и за народ корисно, док су радикалци сматрани као неустрашљиви поборници правде и добјра, који се засвету народну ствар јуначки боре, а по потреби и • мученички умиру за њу. Тако је било у прогалости. А гата је данас остало од свега тога? Пре свега заустављамо се на овоме крунном и веома значајном Факту. Радикална влада и радикална скупштина немају данас свога програма. Оно што је до иоомене устава важило као јаван политички програм радикални,то је за ово годину дана радикалне владавине поречено, унпштено и на парчета ноцепано. У програму од 1881 год. нема скоро ни једне тачке, која није погажена и изиграна. Споменућемо само неколике тачке. Програм трижи: „Да се укине државни савет

и да се не може заменитп никаквим другим домом".,. „Да се укину окружна начел ства и да се напусти досадагања подела земље на округе"... „Да се усвоје у начелу изборни судови за грађанска, а поротни за кривична дела"... „Садагања пореска система да се нанусти, па да се ради на остварењу неиосредпе ирогресивне иорезе , по имућству и према приходима грађаиа... Ми спомињемо сшо ове че тири тачке из ирограма. Ни једна од њих није остварена. Но то јога не би било тако важно; важно је то да је свака ова тачка погажена; важно је да је код сваке урађеио бага оно супротно, од чега се бежало. Савет је пе само задржан, но му јога и делокруг знатно пг.о ширен, а радикални иранци. они исти што су шарали овај програм, мал вратове не поломише док се доченагае савета. Начелства су задржанаи овек<-вечепа. Судови остали ка и били, сзмо гато ће свудч потрпати своје нартиске [иристалице. На увођење неиосрвдне ирогресивне и о р е з е

нико и не мисли. гг

Тако ]е у ове четири тачке јиз пр<грама, на је тако и с о! сталим. Ми се ево јавно ноухватамо, да ако буде потреба, тачку но тачку докажемо, како сусве одредбе у нрограму од 1881. год. нростова просто понигатеке и наиугатене. На практици, у раду радикала, влада и њепа скупгатина радиле су сасвим друкчије но што им је ироиисино у ирограму. Да ли је то добро или зло? Да ли је тако морадо бити и за ш:о је тако морало бити? — све су то питања на која ми овде нећемо одговарати За нас је важно и ми ут рђујемо само тај Факт, да су радикални прваци

— њина влада и скупштина. напустили свој ирограм и да радикална странка стоји данас без свог јавног нолитичког ирограма, јер је свој стари програм од 1881 године њена влада са скунштином ноцеиала, а пови ирограм нису још створили, те тако сад и јесу без нрограма. Ово је важна чињеница коју треба д"бро узети на око, пошго је та околн >ст пресудна за оцену будућега рада. Посл-ј свега што се десило за последње две године, радикалној странци била је дужносг да се састане на општи партиски зб р да изнова иретресе свој програм, и да га нрема. свршеним Факгима измени и дов де у склад са својим радом и с радом евоје владе и скуннпине. То није учињено, и за то су радикали дана& без ирограма. Ово је Факт који се не може норећи. То ие смеду одрицати ни сами најватренији радикали. Ево нека изађе данагања владл и нека рекне јавно да је радикални програм од 1881. год. и њен програм. То данагања радикална влада ке сме учлнити, јер би је ми онда морали суочити с тим ирограмом, да видимо колико је но њему радила и гата сад по хвему ради! А кад радикалној влади није нрограм она погодба од 1881. г , онда је ми питамо гата је њен програм, и где јОј јетај прогр им? 3« сад га нема. Ово је влада без нрограма и с тога је њен положај лажан. Људи се зову радикалима по навици, по предању, али иа радикализам нмко вигае и ие мисјш. То је дапас празаи звук, који нигата не нредставља. До овога се стања догало ноступно и иеосетио, али радикали не смеју даље у њему остати.

т п ' гггМ

В А 1 А Г (Дневник једнога роба) Побележио ТЈЕРА 70 ДОРОВИЋ

* * *

(81)

Глас о нагаем хапшењу пронео се кроз варош још исте ноћи, а у јутру, при црној кави, већ се гаапутало по свима београдским кавааама, како је радикални одбор „спакован". па су причане чак и нојединости из тога ноћњег лова. Чланови главног одбора становали су рагатркани по целом Бео1раду, тако, да је сад скоро био из сваког кварта по неко одведен, и то је још вигае помогло да се глас о нагаем хашпењу брзо рашири. Пред подне, на Калимегдану, при ула< ку на главну тврђавску каоију, могла сз

опазити гомилица младића, који туда шетају, и радо.тЈнало погледају на градске бе деме и градске уласке. Ови млади људи били су ђаци; нонајвише великогаколци. Они су већ знали о хапшењу главног одбора, и то је можда био једини ред људи у Београду, који је тада слободно исказивао своје симнатије за главни одбор. Иначе, у вароши била је настала грдна престрављеност. Највигае су се били поплагаили они, који су до јуче били највећма истакнути београдски радикали и показивали се као иајвећи иријатељи чланова главног одбора. Сразмера је била управна: — гато јуче већи радикадац то данас, на Митров-дан, све те већма страх. Но да се вратимо моме стану, да видимо како је изгледао носле мога одласка. Казао сам већ да је те ноћи, кад ће ме ухапсити, код мене ноћио један од мојих млађих пријатеља, ђак Велике Школе, г. Миленко Веснић, правник. Погато су мене одвели, он никако вигае није могао притврдити сан. Кугаао је да заспи: легао је у кревет, гасио свећу, жмурио, али све узаман — чврст, сиокојан сан није долазио! Од времена на време обузимао- га је

некак в дремљив, бунован занос, који је онет у тренутку игачезавао. Тако је у том стању и зору дочгкао. Једва је чекао да сване. И чим је забелио дан, он је ногаао свомедругу, другомз једном од мојих млађих пријатеља, да му исприча но^агању несрећу. То је био човек с којим ме је д^вео у додир прост случај, али је доцније време створило међу нама нежне, братске и пријатељеке везе, које су после годинама и годинама трајале, и издржале пробу и кроз најбурније и најтеже дане у моме животу. Лако је ногодити како је њега погресла вест о моме хапшењу, и како је морала на њега утицати. Но тога дана мало је било времена за изливе осетљива пријатељ ска јадања. Ту је ваљало радити; ваљало је потрчати, запети, заморити се, па и опасности се изложити, да би се указала услуга пострадалим пријагељима и дао доказ своје поште снрам њих. Но ја ћу нустити овде једнога од тих младих пријатеља, нека сам исприча како је изгледало, и шта се све десило у нашем дому, после

нашег хапшења.

(Настави^е се.) - оо