Male novine

70 динара," а не 30 дуката као што су јавиле „М. Н." А што су Симу убвли, то не мари ништа, јер му нису однели 30 дуката но „свега 70 данара." Дакле вије истина што су „М. Н." донеле. * Покушај самоубиства. Дпугогдана Тројида покушао је да се из револвера уб^је у Тоачидеру г. Накола Дамјановић, благајник инвалидског Фонда и резе^вни псшадијски поручик. Узрок, са когаје г. ДамЈановић покушао да се уби,е, веле да је то, што су му запечатили касу, у којој је било на 100 дуката дсФицита. 0палио јесеби у главу два револверска метка, од којих је Један ихвађен, а други, који је допро до мождане покожице, није још извађен. Г Дамјановић пренет је одмаху војну болввцу на лечење. Држи се, да рана није опасна, да ће се и овај куршум извадити, и даће г. Дамјановић преболети Друга опег мисле, да ствар није тако безоиасна. * Није изашао. Јучерашњп број наше?а листа није изашао за т , што слагачи штампараје, у којој се наш лист штамна, нису хтели радити другог дана Тројица. * Предлог. ШеФ катастарског оделења у министарству Народне Привреде, г. Љуба Николић, предложио је надлежном минвстру, да између осталих катастарск ! иремер у Србији изврше и патомци III. године војне академпје, који редовно сваке године иду на једчн крмЈ Србпје на, премерввање. * Олуја. Првог дана Тројица око 4 часа после подне била је у Београду јака олуја с кишом в мало града. Олуја је трајала 5—6 минута, а дошла је од Топчидера где је била толико јака, да је неколико дрвета поизваљивала из корена.. * ПосвТЈ. Јуче пре подне г. Милан Ф. Хриетић, пославик па расположењу, посетиоје краљевск јг намесаика г. Ристића. * Забрањан. „II. Дојд" који је јуче дошао из Неште у Београд, цензура је забравила због једног антриле-а о пронесеним гласовпма за Фузпју између напредњзк-1 и либерала и о

једном чланку шабачког „Либерала" против г. Пашпћа. * Указ. јПре неки дан „Службене Новине" донеле су указ мин. правде којим се многи млађи судскп чановници унапређују за судпје, а неки за секретаре. Овај указ као да је диктпрала нека пристрасност, по свој прилици партијска, јер вадимо да су за судије постављепп људи, којп су и по годпаама и по школи млађн од многих којп су тек добплп за секретаре. Има случаја да су од једнвх истих шк^лских другова скоро свп унапређени за секретаре, док је ј 1едан, по школи највреднији и најсиремнији, остао и даље писар. Ова ку неправду ми не можемо разуметп и склонп смо веровати да је она учпњена нехотице, те да ће се г. минпстар правде тим пре састаратп та је поправи.

ру и баш кад су хтели кроз прозор у кућу ући опкзи их Јон и његова жена. Поплашена жена врисне из свег грла, а Јон узме сикиру п потрчи к прозору да бранп дом свој од кликоваца. Злпковци побегау те тако Јон оста с породицом читав. Нема сумње да су злпковцп оданде пз Бордеља, и кад би се озбиљно потражили, држичо да би се нашли -«в1> ТУРСКИ ЗУЛУМ (Допис „М. Новпнама".) Приштина , 15 маја У Старој Србији, а нар >чито између Приштине п Преполца Србима вао да нема живота. Турци и Арнаути чине свакоЈане оулуме и насид>а да се већ 1-ише не мпже трпети. Догорело је до воката те су Србп приморани да т.пуштају своја огњашта и селе се у Србију. Тако између 12 и 13 о. м. подагло су иа 400 душа српских да оставе своја кућишта па да нређу 1'у Србију, јер се зулум Турака и Арнаута више не може трпети. Али на њчхову несрећу, опазе их Арнаути и опколе назимима, иа се заметне чптав бој. Несрећнп српскп народ пошао је мирно да тражи себи склониште, а не да се туче и бпје, па је би 1 и неспремаЈ и пзненађен за борбу. У тој борби пало је на 40 српскпх душа, које Л)уди ; к'>је жепе, које деце. Неколико душа биле су среће те су могле нребећи на српску ст^ану, а оно остало Арнаута похватају и повежу па отерају у Пришгину, злостављајући их уз пут. Каква их су иепред пандура Крајинског на-1 судбина у Приштиии чека, кнаће челства два врло опасна зликовца ј сам свети Бог, који нека им је у који су осуђени за убијство но 20 ј поМоћи. Они, којпма је Јиошло за год. робије. То је било од нрилпке рук >м да пребегнуу Србију сад се у оно време кад је начелниа Дукпћ налазе у Прокупљу. добио таковскп крст за хватање хај.-^ ј<] то ова ј е сам0 један прпмер како дука. Побегли злиаовцп виђчју се као наша браћа зло пате у Старој Ср-

ДОМАЂЕ ВЕСТИ Грозно убиство. „Неготппац" јавља. У општинп Брзопаланачкој убијена је Оприца, жена пек. Недељка Лућана Опрпца је нађена у шуми убијена из нушке. Испод ње је нађено сатно иверје сиремљено јамачно за спаљење убијене Оприце. Јавпо је мњење да су убиство ово извршили они који оу желели да ћаре са имањем њеним, јер Оприца нпје имала деце. Међу рођацпма је њенпм иједан радикалски кмет. Убице су неиознате, јер нпсу хтелп сами да се нрпјаве власти. Виђају се 'зликовци. Исти лвст јавља: Пре неколико недељ > угекли

шго нам јављаЈу у њихОвом месту рођења — у Бордељу кључког среза. Већ су и нанадали на неке људе. * Нападнут. Из Бордеља, среза кључког, јављају „Неготинцу" да су ноћу између 10 и 11 овог месеца зликовци напали на кућу Јона Јордаћевића земљоделца из Бордеља. Зликовци су ист^вили гвожђе на прозо-

бији п како од Султана немају никакве помоћи. Кад се четпри стотине душа решава п оставља своје куће и кућпшта па се креће на далекп пут без игде ичега, — онда је јасно да се то не чинп од неке обести своје већ што се мора, што су турска п арнаутска насиља превршила сваку меру. па свет радије оставља своје

огњиште и све што пма, па иде без пчега, без срестава, без куће, без одела са силном нејачи својој браћи у Србији, где ће бар бати мирна и спгурнп са жпвотом, па макар а нншта вемали. Је ,ропа се брине за АФ х шку и дого • вара се и доносп мере о укидању робова и трговања с њома у Афрпци. А ево испод самога носа Јевропе и црњих и горих робова, па Језропа ни да помиели на њих а камо ли да се за њпх заузме. Колпкп је то срам за образовану и слободну Јерроиу што у својој средини трпп најцрње ропство нека оцене сви поштепи и слободоумни људи Наша народна изрека вели да се мајка не сећа да надоји дете, док се оно но заплаче. Тако јо и сшама, Ми треба да подигнеао глас ироти« оваког ропства, да га под*гнемо тако јако да нас чује сва Јевропа па тек ако онда иредузме кораке да овом злу у Старој Србији на иут сгане. Нашој браћ 1 у Србији у првом реду дужност је да се за нас заузму, Они су и слободни п независни и имају срестава , њихов се глас може бар чути ако пе иосчушатн. Нека што чешће подпжу глас свој за нас, нека што чешће износе пред Јевропу 310 стање наше: иа ће бпт« вајде. Ми не тражпма много. Ми тражимо да смо обезбеђени са жпвотом ц имањем, да живпмо слободно, да илаћамо Богу што је божје, а цару што је царево; ми тражпмо да смо сигурни и од Арнаута и од Турака. А то бар ви е тешко пзвршпти Кад се хоће све се може. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Маћвдониј». „Србобран" има Из Солуна ово писмо: „Господине редакторе! Држим да вам је нозпата аФера ила боље рећи питање о бугарским владпкама у Маћедонији и у Старој Србији. Ово питање, врло је важно и животно за Србе Маћедонце и Ст. Србијапце, па је не мало занимало бугарску екзархију у Цариграду која је непрестано радпла и ради на том >, да се њепа жеља пспупи и циљ бугаризирања посгигне Зато је и послала митрополита Те-

ЗВЕР-ЧОВЕК РОМАН ЕМИЛА 30.1Е превод с Француског

' (19) Доверњев син, Анрп, којн беше гл<.вни ^ондуктер на том возу, познао је Северину под њеним велом, па је брзо склони да је не ударе отворена врата ; за тим јој се поче пзвињавати, смешећп се и врло л^убазно, каза јој да је купе нзмењен једном члану дууштвене управе, којп је, на по сахата пред полазак воза, .наручио да му се тај купе резервише. Она се осмехну нервозно, без узрока, а Ачрп оде на свој посао, остави је веома радосну. Сахат је показивао шест и 20 и 7 минута, Још ЗЈминута Рубо, који је, док се разговаро са шеФом станице, пазио оштро на врата од чекаонпце, остави на један мах шеФа и дође к Северини. Вагон се беше помакауо ,они су се морали '44'абитп нразнога купеа, па неколпко корача .и.

Рубо гурну своју жену, поне је руком уиутра, а она, нокоравајући се плашљиво. осврте се те погледа пазад, да види ко долази. Дошао је некакав задоцнели апутнпк,јааусвог дебелог плавог врскапута беше дигао, обод свога шешира натукао нискс до обрва, те му се према гасној светлости није видело нпшта од лпца, осим мало беле браде. И ако је путник очигледно желео да га не впде, ипак му приђоше господин Вандрон п господин Доверњ Ишли су за њим, он им се не јави, док не минуше трп вагона и стадоше пред резервасани купе у који он уђе брзо. То беше он. Северина уздрхгала седе на клу ницу. Рубо је снажно стеже за руку, радостан што сад зна изв сно да ће сад учинити што је наумио. Прође носледњи мпнут, пзби нола. Некакав трговац узјогунпо се да разгледа вечерње новине, нутнвци се још шетаху но кеу, доиушавају своје цигарете. Али сви нагрнуше унутра : чуло се већ каао с оба краја затварају надзорнпци врата. Таман је Руб > узвикнуо љутпто, кад је у овоме купеу, за који мишљаше да је празан, спазио у једном ћошку где се згучило нешта црно, ваљда некаква жева у црнини, нема, непомична, а врата се отворише п један надзор ник угура унутра некакав пар „супружаика": дебелог човека и дебелу жену, који се носадише

ту. задувани. Воз тек да се крене. Поче опет врло ситна киша квасити пространу мрачну пољану железничку, преко које непрестано прелажаху возови, од којих се могаху видети само осветљена окнв, низ покретних прозорића. Прпиалише се зелени Фењерп. Ништа се није видело, ништа до бескрајна помрчина, кроз коју се још једино могаху распознати настрешнице великих линија, на које је пада > слаб одблесак од гаса. Све беше мрачно, па и сама тутњава беше се загушила, само се још чуо тутањ машине вз које избијаху стубови беле паре. Диже се густ облак, развуче се као нокров какве сабласта, крозањ се уплетоше велпки црни димовп, Бог зна откуд дођ ше. Од тога се небо још впше замрчи, један чађав облак наднесе се над Париз, и обасја га мало ноћна светлост нариска. Под -шеФ даде знак својпм ФењерОм да машинпста заиште пругу. Звизну два аут, и доле код скретничара нестаде црвенога Фсњера а истаче се белп. Влаковођа стојп на вратима својих кола, ч^ка заповест за полазак. Машиниста звизну још једном, дуго, отвори свој регулатор, крену машину. Воз пође. Изнајпре неосетно, па се захукта. (Наставпће се.)

оо