Male novine

БРОЈ 147

ЧЕТВРГАК 31 МАЈА 1890.

ГОДИНА III

ИЗЛДЗИ С8АКИ ДАН

БРОЈ 1.О. П. Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ а годину . 30 двнара На по гпдзне 15 динара » 9 месока . 9 гвваол 1Е РЕТ1Т Ј0ШЈ.1

писма к рукописи шаљу ск Власнику „М алих Новина" Тепхкчин венац 6р. 17., на егњвм^спрату.

ДПЕВНН ЛИСТ ЗА 0ВАК0ГА

Претплата кз унутр. лолаже ее еака «о* аевта За Ввоград нег ^а претплате — Лист се продаје иа број

гкрет1!*Етк ве пркма код овиЈу пошга у Србк(к ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од петит. реда 20. пр. дин. а ка четвртој од петит реда 10 пр. див. ПРКПОЕЛАНО втаје 50 пр. д. од петит реда. шше штте

Оглао« јевтино, по потрвбн и са олккама.

За озако вглгшељв пла&а ое држ. такое 20 пр. д.

ВЕЋИ ОГЛАСИ 110 ПОГОДБИ

X * ж ж п X ш ж ш ж ш х

ГОСТИОНИЦУ и кнФану код „Златног Р>рста" на Теразијама, познату од више година, узео сам под закуп од 1. Маја. Мсту каФану преправио сам са собама за преаоћиште и у спему ренонирао са сасвим новим намештајем. Молпм понгговане пријатеље, познанике п путнике ^а ме својом посегом удостоЈе. 0 добром јелу, нићу п тачној услугп свакп ће се уверпти. Кост и изкан каФане даваћу по вајумеренијој цена. С поштовањем Петар Јов^новић Шапчанон, каФеџија пређе код 4С7 Скупштпе.

ж ж х ж х X х ш х ш ж ш

бродугани чича све је љима уделио. Мудри, мирни, иоелушни, једном речи „кротост господн>а," на то 'Ј и је. Оно мало побијених људи на изборима, оио мало, Пањичине завере, која је продрла до нај

6 Ч. ПО ПОДНе. I [ дубљих слојева у војсци. —све је то ништа. То пред чича Кал-

шптшт-ш. ш ПРВА СРПСКА ТРГОВАЧКА АГЕНЦИЈА У СОЛУНУ препоручује г. г. српским тргов цима своје носредоваље за све трговачке послове на Солунској пијаци. Писма се шаљу: АЈГГОШЕ ЈАК8А К.ерге8еп1аи1 «1е 1а та18оп 8уе1. Топ^оипоуИс 8а1ошдие. 459 2—3

КУР с Берлпн, 29. маја Новац Иаполеои марака 16 17 Цаиири Сриске жел. обвезнице И1 А. м. 90 57 Срвеке :кел. обвеанкце !Н. Н. м. 87-50 Српске влатне ааложнице. м. 89 60 Срнска реита 1884 м. 87 40 Срн. дувавска рента м. 87 60 Курс роба 29. маја Хамбург. 1Сава на јуни 88 " 4 ва септемб. 88 ва децеибар 81 '[4 Хавр. Кавааајуии 110 2 аа овит. 110 Беч. Шеница Фор. 8-55 кугсуруа Фар. 5 33 шеКер Фор. 15'50 Будимпешта. Шеница Фор. 8 20јесењазоб Фор. •— кукуруз Фор. 5"19 јечан 6 25 Праг. ШеКер фор . 15-50.

Калнонијева беседа Срећни лн су Бутари! Помиловао их ио глави чича Калноки па ко срећнији с д тг.их! Што је најлепших особина на свету, до-

нокијбм не ОроЈИ Он из Пегатс види да у Бугарској влада мир и поредак, и како он види онако и мора бити. Но уколикоје милија чичи послушна Бугарска у толико је срдитији на немирну Србију. Баш не зна човек шга да ради с том несрећном рацком земљицом! Ни мање земље, ни већега белаја! Ето, ак > јој Аустро-Угар'ка не чини, вала баш нико јој не чини. И место да буде благодарна и да слуша своју благонаклону сусетку бар онако, како ју је пређашњих годииа слугаала, оиа се, на исалост, бацила у некакве „авантуре ц : једнако намигује Русији; сваком згодпом нриликом очеии Аустрију; сад се опет дмгла па| отворено тражи Босну и Херцеговину; и, најпосле, Бог једини зна где ће се њене луде нгеље зауставити. Оно г. Ристић и радикална влада зар бп и учшшли што год за Аустро-Угарску. Ето, људи иас једнако уверавају о својој лојалности, о свом најбољем расположењу, али иоја вајда, кад ни онн сами нису господари код куће. Има некаква пуста „струја", која све наткриљује и која је од свега јача. А ту „струју" ствараи изазива разуздана сриска штампа.

Српска штамна! То тек да видите гата је, браћо моја Маџари! Та то је веко ораво чудовиште. Та гатамна све квари, и ако се амо на овим крајевима деси каква несрећа, ако ндм негд; одовуд с босанске стране пукне где год нага уски тур, то слободно да знате и да сге уверенн да је свему томе крива српска разуздана штампа. Наравно, слободна гатамна није ружна ствар. И ми смо векад били за слободну штамну. Лли то је за образоване, за „високо цивилизоване ннроде", као гат". сте на прилику вн, моји драги Арпадови оотомци, а не за ове дивље Србе, који не умеју честито ни да изговоре нашу чисту маџарску реч „Сабадгааг." *) — Је л тако? моја драга Маџаријо. — Тако је, тако је! Елјен/ загрми скунгатинска дворана, к тиме се сврпш први ст»в у чувеној Кнлнокијевој беседи. За данас нека се читатељи задовоље овим реФератом. А сутрн ћемо рећи још коју, да не остане на жао чича Калнокију.

*) Мађари у свом језику немају речп којпм би изразпли појам саобода, слободаа, вт.д. и као у многоме другом послужили су -се и овде словенском речи, „Слобода."

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Рвзвод брака. Страни листовп јављају, да је г. Милан Христић, бив. српски посланик у Берлину тражпо развод брака са својом госнођом. * Бугарски емигракти, г, г. Димитрије Ризов и Никола Ножаров, који су с осталшта из [Гањичине завере пребачени на српско земљиште, стигли су у Београд, п ту ће се по свој ирллици настапитп. * Стављен под суд. Суд вар. Бепграда ^онео је решеље, којимсеуре/ник нашега лчста ставља под суд ,,'>а навету к.зсвегу" бив. министру полиције г Таушановпћу у белешци „Две нове бруке" у бр. 102. Суд је у решељу тражи■> да уредник о.дредп себп и браниоца,зна,чи да ће му у скоро одредити и претрес. Кад је суд већ квалиФиковао као клевету, онје онда оптуженоме требао да остави и

рок у коме да докаже своја тврђења, а не саопштавати му решење и тражи>ида одреди себи браниоца, после чега одиах долази претрес. Ово је суд требао учииити тим пре, што је полиција поднела тужбу против нашег урелника за увреду, паму се, на саслуптању пследног судије, није дало да се позове на сведоке, ма да је онгуженн тражио закони рок да своје наводе докаже сведоцима. Што је суд пропусти) учинитп у овом решењу, надамо се да ће учинити накнадно. Изјава. На изношење „М. Листа" о скандалу д-ра Машв Вујића мин. Финанеије, др, Мака Поповић, секретар министарств . Финанспје дао је у „Д. Листу" и „О/ф&у" изјаву, к о ј о м х о ћ е д а п о б и ј е изношење „М. Лвста." У тој изјависе велс: „Невиност девоЈачка", за коју се „М. Лпст" таио ватрено заузимље, не би ли политнчкп капптал поцрпао, кад би баш и била предмет каквогв напада могла би се у истини појавити само каојавна својина, и присвем том ни ја, нп мој ноштовани пријатељ, не би смо се дали баш так > лако преваригп, да „невиност" Једне такве девојке или боље рећи нашу кесу увредамо." Ово је кратко и неразумљпво, сувише докторски. * Прглед апсана. Г. минастар правде прегледао је у недељу по подне све казамате градске п известио се о стању осуђеника. Г. мпнпстар нробавио Је на прегледу пуна тр I сата. обишао све ћелије, разговарао са осуђеноцима и питао пх је за евентуалне молбе и жалбе Саслушавих наредио је управнику свешто је сматрао за нужно да се стање осућеника побољша, колико то човечњст захтева ч срества, која стоје на расположењу, допуштају. „Одјек 11 дозн је да ће се још у току овог лета предузетп претходни радови око зидања једног модерног оСЈђеничког завода. * 0 догнђају на црчобарској ади. „0 д ј е^к"* д в н,о с и овс белешку Овдап њи јддан лпст, преставпо је као и обично, догађиј па црнобарској адп ненерно. Ствар је у овоме. На ушћу Дрпне има ада, т. зв. „млииска" (а не црнобарска) са које су аустрвјскп Фвнчнса отералп већи број стоке, која те својина - грађана из Црне Баре. То су Финанси учинилп у уверњу да је то ада аусгриска као и остале°на Сави и Дунаву. Међутим „млинска ада"је српска пошто она није иостојала чре свпштовског мпра, када. су све аде н I тим рекама постале аустрвске, већ се то земљвште тек после мира оцепило од српсие обале п сгв>рпло аду. Аустриски Фипанеп су дакле незаконито поступали, кад су стоку отера-