Male novine

жпчког Аврам Петроваћ, начелник трсће класе среза краљевског; за иисара I кд. ср. ужичког, Велимир ГЈрот-)ћ секретар начелства алекснначког; за писара ср. трстеначког Танасије Поповић писар ср. краљевског; за иисара I кл. ср. жичког Јеремвја Бљевљакушић, ^писар II кл. ср. тр стеничког; за ппсара II кл. упр ве вар. Београда Тома Нвколнћ бивши нисар начелства; за писара I кл, мин. ф-:.чансије Владимир С. Цонпћ, прегледач робе беогр. царинаре; за прегледача робе II кл. царинаре београдске, а да ради у царинском бдељ. мин. ФинансиЈе, Сретен Р. Благојевић писар исте цирииаре; зн писара IV вл. беог. царинере Рапко Ристановвћ прег ледач врањске царинаре; за прег. едача робе III кл. врањске цариваре Милорад Живојиаовић, прегледач робе беогр. царпнаре; за прегле дача робе III кл. царинаре велкко градишке Владпмир Петровић, прегледач робе рам ке царинаре; за предача робе II кл. дубравичке царипа^ј ре Данило Иајевић, прегледач робе забрешке царинаое; за прегледача рамске царпнаре Драгутпн Ннколићј ирегледач ^убравичке царинаре; за прегледача забрешке царинаре Андра Драгутиновић ирегледлч велико гра -Ј дишке царинаре; за прегледача V кл. беогр. царинаре Јован С. Кулунџвћ, практикант мин. Финансије; Никола Герман од поштара V за поштара IV кл. у Београду; Светозар Радовановић од поштара VI за поштара V кл. у Београду; Коста X. Видојковић привремени телеграФиста за поштара У1кл.уРача; Младеп Чупнћ привремени телегрависта за поштара VI. кд. у Смедереву; Добрпвоје Арнаутовпћ и Днматрије Даниловић ирпвремени ноштари прве класе за поштаре VI. класе у Нишу. П Р А В И Л А за уре(јеи,е „ Орчске трговинскс агентуре у Солуну Службене новине доносе ова правпла: 1. Да би се српским производима створила што већа проодња на Солунској пијаци, а средством ове п на другвм даљним пијацама, п да би српски нроизвођачи п трговци у свако доба били што боље обавештени о свима приликама и околностима, које утичу на трговачки про-

мет на там пн]ацама, — министар ство народне привреде установљава у Солуну сталну „Српску трговинску агентуру" са издожбом српских пропзвода. 2. Српском агентуром у Солуну управљаће, ирема одредбама ових прааила, једаа агенат, којега ће наименовати*министар народне привреде. 3. Да би стране потрошЈ^че Ш10 боље упознала са каквоћом, количаном и ценама срискнх производч, агентура ће имати у својим л жалпма: а). једну сталну изложбу свију српских производа, к'»ји су сада, нли која временом могу постати предмет трговане, и б). ценовник и иисмене чонуде (ОФерте) српских произвођача и трговаца, који раде за извоз. 4 Сваки ерискп произвођач и трговац у праву је да од предмета своје ироизводње, односм> своје трговине, пошаље неку количнну српској агентури у Солуну за њену сталау излижбу и као мустру својох производа. Агент ће се и сам од своје стране пмати старати, да изложба српских пропзвода буде што потпунија и што уређенија. 5. Српски иропзвођача и трговци шаљаће ове мустре својих производа за изложбу неаосредно агентури. У том случају. уз пошнљку се мора назначити вме и презиме, стан и запимање излагача; место радње и проиоводње; наименовање и оппс предмета, који се излажу; количива коју ссшственак има на продају и цена за сваку врсту производа пчјединце. 6. Подвоз за изложбене ироизводе и сви остали трошкови око експедиције а пријема падају на терет иошиљаоца; овај ће морати агентура накнадити по рачуну све ор гиналве трошкове, које би она око овога имала. 7. Сваки Езлагач јамчи за своје изложеие предмете, да су српскп ироизвод. Предмети, о којпма се стече уверење, да нису српски производ, удалиће се са взложбе. 8. Изложене мустре остају у изложби док се дотичнароба, коју оне представљају, не прода. На захтев излагача његове изло жене мустре вратиће му се натраго његовом трошку, ако су дотачпипроизводи већ продати. Не буде липак излаглч у року од три месеца но

| продаји своје робе своје мустре наI траг тражио, то ове припа ! ју агентури, која ће са њама моћи располагати као еа својим. На захтевпошаљача мустре могу се при предаји продатог еспапа у исти уврстптн, продатн и обрнчунати, нарочито ако су исте од веће вредностп. 9. У свима повереним јој случајевама и пословима агентура ће се старати, да савеспо п по на.бољем могућству* изврша поруку. У случају да није могућно по уаутс.тву пзвр| шати, агентура је дужна п ручаоI ца ва време о томе пзвестити и тражити нова уаутства. 10. Од сваке продај**, која се изврши њерим посредовањем, сгентура ће продавцу — иоред свају трошков* у ињших на робу (аодвози, мбгазве кириЈе, сензарија, поштарина п т п) — урачунати свој пр^вазон по погодби, но највише до 2% од продајне цеае. Агенат је дужан, да за тра месеца откад агеа тура отпочне радити, взради ценовпвк у коме ће се означит, колики ће се провазијон на ком артиклу наплаћивати. 11 Агепат ће имахи савесно а наЈбрижљивпје да се стара о свему што се тиче агентуре и њене азложбе а нароччто: о). да има за п/ложбу производа удесан локад н да изложба буде што поЈпунија и што уређеннја а да се обдржава у чистоти а поретк); б. да има тачне адресе, ценовннке и што више поиуд:п од срчских произвођача, који раде з> извоз; в.) да има на стоварашту бар оних производа за продају, који се чешће траже и са кратким роком лиФеровања; г.) да за рачун српских трговаца и произвођача, који га на то овлатили буду, врша продају њиховпх ароизвода и погодбу око тога а џ> нарочитој жељи, п паплату за иро дате производе; д.) да свима посетиоцима агентуту е и азложбе, као и љеним муштеријаиа п осталпма, који то тражили буду, даје усмено или п и с м е н о најтачније сва потребна обавештења о српским нроизводима и ироизвођачима; ђ) да н^ђе у Солуну и ван овога што већп број купаца срнски« извозаим производима; е) да српоким произзођачима п трговцпма даје сва обавештења, која

се буду тражила о солуаској пијацп о иодвозним и царинскам и другам тришковима, о трговачким солунскам и страним кућама и т п. 12. За сав свој рад агенат је одговоран непосредно миаистру народне привреде, под којим он у свему а стоји . А у случају нанете штете агенат је за ову осим минисгру вародне привреде од оворан и оним лицама, којима је штета учањена, Све жалбе иротав агентаи сиорове, који ба поникли азиеђу сриских држављана и агенага расправљаће српска консулат у Солуну најдаље у року од 48 сахатп. 13. У сваком потребном случају агеаат 1ће м >ћи чанити и^еставке минисгру нар >дке правреде у свама пргвцпма своје дужмости. 14. Агенат ће водиш уредне трговачке књиге. Осам тога он ће како о евомераду, о стању, приходпма и расходима агентуре, т. ко и о стању и кретању солунсае пајаце подносати министру народне превреде свој опширан извештај сваког месеца. 15. Осим провазијона одређеног у тач. 10. ових правила агенат ће имати ва цељи агентуре н државну помоћ, која ће му се издавати ич благ^јие мпнастарства народне правреде. 16. Краљевско с ( .пски коисул у Солуну водиће нзадзор а контролу над тргоиинском агентуром, њеном изложбом, агенгом и његовам радом и о томе ћо извештавата миаистра |народне привреде. Новац за производе, које је агентура нродала, може се па захтев продавца сли купца нолагати консулату. IIБр. 3077. 11. Јува 1890. год., у Београду. Министар народне Кривреде, Н. С. <аушановић с. р, ИЗ БЕЛА СВЕТА — Скупа коштица. У Келну продаване су ту скоро неке старине лицитацијом, те је том приликом једна коштица од трешње нродата за 6700 марака. Свак ће се чудита оволико великој суми, датој за једну трешњеву коштицу, али ако се узме

ЗВЕР-ЧОВЕК

РОМАН ЕМИЈ1А 30Ј1Е

преводс Француског

(35) Осећао је неугасиву жеђ да се нагдеда тога дроњка од човека, те скрхане лутке, те худе крпице у коју претвара човека један ударац ножа. 0 чему је он тодико сневао, онај је човек ето учинио, и ето то је ту! И срце му поче јако лупати; гледећи овог јадног и о г а б а л ц а, расндамте се у њему жудња за убиством. Крочи вапред, прикуча ^е, као год дете плашљиво које хоће да огугла на страх. Јест! Смео би, и он би смео убити! У том се чу тутњава иза његових леђа и он скочи у страну. То беше један воз. Како се био занео, гледајући деш, нвје ни чуо да воз иде. Ту «би га^прегазао, само врело дахтање п звиж-

дање машине трже га. Воз иројури, грмећи, дамећи се и светлећа. Веше и у њему мн >го свега, гомила путника за Хавр, за сутрашљу светссовину. Неко дете прислонпдо носић уз Окно на гледа у цомрчину. Виђаху се лица људска по вагонима. Нека млада жена отвори једно окно, те избаци напољехартијуупрљану маслом и шећером. И воз одјури даље весео, не слутећи да има леш људска поред пута, који се затресао од његових точкова. Ј1еш остаде лежећп ничаце, осветљен слабом светлошћу иб Фењера, у сред суморне ноћне тишине. И сад Жака обузе жеља да вида рапу, док је сам. Неко узбуђење задржа га, помасла даће га спазити може бити, ако дирне у леш. Рачунзо је, да Мазар не може стића са ше®ом станачким пре три четврти сахата. Време је пролазпло, он је мислво о томе Мизару, о томе кукавном човечуљку, тако саором, тако мирном, а који сме убијати најмирнаје којекакии аиовима апотекарским. Дакле је одиста ласно убијати? С^в свет ето }бија! Жак се прикуча ближе. Иомисао да види рану боцкала га је као оштра игла, сав се беше запалио. Видети како је то учињево па како је крв потекла, видети крваву | рупу! Он ће оиет наместита погибалчеву главу иажљиво како је била, неће нико познати. Ала ј ту беше неки други страх, страх од саме крви.

Па онда свакад се уза жељу будио у њему и страх. Да је био сам још једну четврт сахата, би се одважио, али се чу неки шушањ поред њега и он се трже. То беше Флора, стала па гледа као и он. И она је волела да види убаства. Чим се чује, да ]е какво живанче прегњављено, да је воз смрвио каквога човека, она ће за цело потрчати да види. Беше се обукла, иа дошла да вјди погабалца. Чам га је погледала, нпје се устезала. Саже се, једном рук >м диже Фењер, а другом погибалчеву главу па је окрете. — Не дирај, забрањено је! промрмља Жак. Она слеже раменима. Према слабој светлоста из Фењера распознала се глава старачка, нос дугачак, пдаве очи угашене, избечене. Иснод браде з >јала ]е рана страховита, дубок зарез што је пресекао врат, изгдедао је као да се нож окренуо у рани. Сва десна страна;;груди беше у крви. На девој страни у дугмету од капута беше розета од ордена и изгледаше као бобица усирене крви, што је ту прснула.

(Наставвће се)

V