Male novine

штиаска, просто се сатре радећи, А није Н11 шала. Прво, ту је тако јзвишен а дедакатан задатак чување здравља својих СЈграђана, а иосле, вастале су жеге, несрећне летње жеге београдске, иа да сејошсанитетска полицвја не стфа, ми ба се нросто сви поразбољевзли и помрли. Наша санитетска по-:идпја то је право чудо. Зађи где хоћеш, па ћеш се одмах уверати: р]то зађи најпре ио вароша, нарочато по двориштамл, механским дв<>риштима особито, на ако не нађеш особито ђубре и врло Фину воњу, уби ме. Оно знаш, за око није лено, ала што језа злравље не роди мајка Јес, бога ми. Его у- ј питај нчшу санптетску нолгцију, па: ако ти она не каже то исто;- ти је пљуни. Па после: Дорћол, Сава-ма-1 хала. Бара! Море! Неродч. Све лепше иза лепшега. Ако је да се баца ј какво ђубре, ту ги је место. Ако је да видиш какво цркнуто живинче, уиет ти је ту место. А то брате и треба, Ето, ш несрећне Шпаније јављају да се т;мо појавила колера иа чак и људи умиру. Истина се пе зна још Је ли колера нострас ила азијатска, али је тек колера. Па после, нека шаљавчина се нашла те кроз свет пронела глас да се чак а жод еаше .тепе и добре комшике Маџарске појавила колера, ђавоје заао каква. Оно до душе може бити и истина и неистина али наша санитетска поЈицнја то је жнва ватрај Оно и ако није истина, но се само нронесе гдас да је негде настала каква аараза, она ти запае те уччна с«е што треба за здравље свсјега житељства. За то ти Дорћол, Савамахала и Бара јесу онаке, зато ћемо тамо и наћи и ђубрета усмрделог, и рзсаеле псе и свегн, а то је све душу дадо з 1 здравље. Па носле, што је жестоко удесала с они« сепијама, испод ВајФертове паваре, то нема ни једна нрестоница на свету. То ти је тек прази мелем за зд авл>е. Кад пођеш Топчидеру на нрођеш мосг испод луднице, одмах осетиш пријатну вошу од сепија, а то је наша санигетска подиција нарочито удесила 31 здравље наше, драги мо;и грађани београдски. А да бн била сигурнаја са здрављем гр ђапа поред Саве п Дунава, који из њах пију воду, она сву нечистоћу од тпх сенија дошољава да се баца у поток испо/1 ВајФертове пиваре, која утиче у Саву, а одатле разуме се и у Дуиав. А што је од тога вода пријагна за шгће и здрава, то не можете ни уобразити, упитајте нашу са итетску ЈЈОЛНЦИЈу. Као што видите ми смо сигурни од сваке заразе, а да би се та наша сигурност и прославила, наша сааптетска полиција требала би да позове све светске престонице те да на врелу проуче њена срества против разних зараза. Отпутовали. Извесан број чланова нашег народног позоришта отпуто вао је јутрос у Пожаревац, где ће под управом нашег омиљеног уметника г. Тоше Јовановаћа давати пре<>тав9 за време позоришнЈГ одмора. У Пожаревац су отнутовади: г.г Тоша Ј >вановић, Милорад Гаврил )ваћ, Раја Павл ввћ, Никола, Симвћ, Сава Тодоровић, М. Петровић, П Рајкови , позорипши шаптач Душан Лукић Јулка Јовановићка, Е. Поповићева, Зорка Колароваћева — Тодосићка, Јелена Гавриловићка, Павловићка Иероа, То/.оровићева, Сотаровићева п још неколико млађих снага. ^цравник је овога друштва г. Тоша Јовановић,редитељ г. Милорад Гавриловић наш младв н омиљени уметник, а управу над капвлом вршаће нага омиљени иевач г. Раја Павловић. Дру-

штво је требало раније отаћа и већ отпочети своје преет ве алн зб )г неких сметња т > није могдо учанити. Уверена смо да ће оно то накнадити а учиаитисв?, да своје бављење у Пожаревцу осгави у пријатној успомени Пожаревљанама, као што смо уверени да ће п Пожаревљани учината све да чланове нашега мезимчета дочекају онако како^им додикује и олакшују им њнхов те' шки задат.>к. * Сликао са. Његово Величанство краљ Алексаидер изволео се по трећи I пут сликати 15. т. мца коа дворсаог IФОтограФа Лецтера. Из ове ће се слике коп фати слика за нове динаре Сдика је испала као свагда врло добро. * Вра1ћене сзиње. У понедељак око 10 часова изјутра трансиортирали су железчицом за Земун чегари вагона свиња овд. трговци Јов. г Иуковаћ, Н. Најдановаћ а Јов. Николаћ.. Свиње су цео дан ирестајале нI ^унчан |ј жеги без воде, затворене, без игде ичега, те је због т ,га једно марвинче у вагочулипсадо, Те« око 5 часова ио'Ле подне дошли су маџарски марвени лекари и вратилч свање као болесне, и не отварајући пломбе Н1 вагонима, но само јпто су чули од Финанца да је једно марвинче цркло од жеге н без воде. * Није пуштен на трке. На. ономадашшим тркша није пуштен да у ОФацирекој трци участв гје војаи марвени лекарски номоћнак г. Ацић, јер су господа нашла да није официр ! * Апотекарско удружење. На носледњем састанку који је прошле недеље био, пор д осталкх посдова ренјили су: да нокрену један ласт, који ћз говорти о Фармацији у опште; да се друштвоупишеза утемељаче друштва свет. Саве; ц ако Аусгро-Угарска а даље буде сметалп извозу нашим производима, да ће све аекоке и потребе апотекарске набављати пз других држава. Овака решења сваке хвале достојна су, п падамо се, да ће п друга удружења њима сљедовати.

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Чуднават хотел. Хотел који се налази у РЈалиФорпији, на друму који води пз Санта Круц у сан Козе, одаста је јединсгвен у својој врсти. У КалиФорнији расте највеће дрвеће, а нарочато се истиче „8е риоја ^ап^еа." Неки Американац умео је употребати то дрво за спекултивне цели. Шупље дрво у обиму од 22 метра приредиоје Американац за споваће собе, а густо грање око њега служи као транезарија и као дворана за разговор. Сем тога. поред овог оригиналног хотела стоји друго шупље дрво мањег обвма које служа као спаваћа соба за послугу. — Црква у вагону. У ТиФлису ту скоро пзрадили су железнички вагон, у коме се налази прек асна црквица за путнвке, која ће пмаги фиви олтар, зв шару са звонима и клупе. Већина црквенах стварп начтенајеод финог ораховог дрвета. Цела црква стаје до 12 хпљада рубаља, а у њој ће моћи стајати до 70 људи. — Цртвжа слати твлеграФСким пут м. Евглез Ракансон измислао је начан, како се телеграФским путем могу слати и цртежи. Овај зани мљив проналазак са свим је прост. Нрималац и нредавадац имају иред

собом хартају, која је испресецана све самим сигним квадратима. Иа крају хар гије управно су пост*вљена а водоравно бројеви. То је читавг слова конструкцпја. Предавалац]телеграФише на пример Е 5, Е 6, б 5. То значи да ваља да 1мвучеш цртлцу ич квадрата Г 5 у квадраг Е 6, на онда у В 5 и. т. д. Из тих црта добија се слика истина проста али апак вро добра. На тај начин мо:ке се означити положај војске, место где се догодило што, значајне црте на дицу злочинца те да га полицја може ухватити, п. т. д. Нема сумње да ће се овај проналаз к брзо а веома усавршита, као што је било и са снима другим проналасцима. — Поклон. Имаоцн сребрнпх рудника у Германији спремају се да Бисмарку поклоне нов асталскн сер виз од сребра јер је онај сервиз, кја је јуиотребљавао бивши канцедар, својина државна. — Нов проналазЈК. Лисг „Е1есћлсГап" јавља да јч доктор Персан Пенслор нронашао нову пе&у счесу која ;.ма све особине гутаперке. Ова вештачка. гутанарка веома је раствгљива Гвоздену илочу обложили су том масоч, па онда ударад > мчљем па онда нревијалп све т >, и гвоздена плоча сва се изломила у парчад а маса ннје ни напукла. Како вели проналазач, вредност те материје далеко је јевтинија од праве гутапарке. Састав ове масе проналазач још нпје обзнанио. — Дела шведскога краља. У е 1Пт,жхолму азишла ,су из штампе це.окупаа дела шведскога краља Оскара. Сва дела деле се на четири књиге. У првој и другој су нојезија п преводи у трећој свн саставп у вроза и у четвртој сва говора, које је држао краљ. Таких говора има 24, 18 на шведском, 4 на норвешком, 1 на Француском и 1 на енглеском језику. — РусоФИЛско друштво у Паризу. У Паризу је основано „Друштво Пргјатељч Русије" (8ос1е1е (Јез аш18 с1е 1а Вп881е). У програму шго г је оснивачки одбор изда<>, вели се: „Фран дускч парод чува дубоко у срцу урезан споиен на услуге, што их је Руснја учинила, и не пропушта никакву прилику да драгокољно посве дочи сво,]е осећаје захвалности. С друге стране огкет, велики је бро.ј руских родољуба уверен, да се „а мир Јевропе — као гато је рекао Александар Ј на бечком конгресу, захтева велика и јака Француска. Члановп одбора сматрају за част да се обрате овим позпвом на свеФранцуае без разлике странака,, који у

срдачном споразуму и складу с Русајом ваде јемство за независност а целину своје домо-вине." КЊИЖЕВНОСТ Уредни .тво је добпло на прикаа ове нове књаге и листове. Наставник, дист проФесорског друш гва, свеска за мај — јун, с овом садржином: Путовање наставника и ученика II. беогр. гимназије по Србији у г. 1890, од др. Ник. Ј. Петровића (свршетак). — Новаие уматемагици. II. Од Ср. Ј. Стојковића. — Ђачки зуба од Ранка. — Гамназија и њен задагак, беседа Сп. Калвка, — Гласнак немачког музеја у Восни н Херцеговини, Ур. Коста Хермаи, Година I. Оцена (пријатељског дела) од Ранка Петровића. — Агсћ!У Гнг .ч1а\"1н1)е РћП ш§че. Негаи8^е§. V. У. 1а§'1с XII, ВапД; оцена од Љуб. Стојановића. — Шаолско кретање Краљевиин Србија; Српство изван Краљевине; Намачка царевина. Нросветни записи. —БаблиограФаја. УЈепас, св. 26, с овом садржнном: Н ве ПЈесме. IV. од Августа ХарамОашића. — Преторијанац. Хисторичиа прлповјест нз 18. вјека. Паше Јосап Евген Томић (наставак) •Младп дани. Написао Франсоа Копе (наставак). — Попјевче у I. вокалном концерту народ, зем. глазб. завада, Саобћпо В. Новак (свршетак). — Приказивање мука Иеукрстове у Оберамргау (свргаетак). — М. де Вогие и руска књпжевност у Француској. Пише М. Сабаћ (наставак). —• Листак. -—• У овој је свесци слика Жака Вагреца „Приновједачица новела у 14. столећу". Милобрукв Ј. С. Поповића (215 св. „бибилиотеке Ораће Јовановића"). Дена 25 и. днн. Калоникова ћерка, приповетка Ецмонда Абута^(216. св. (бибдч-теке браће Јова >оваћа"). Дена 35 пара дип.

5 § 6 з • >—I = % 53 ^ пГ ХО • 2 - а, 3 § и « М >• ^ " м И а,ч ' о о л ^

Г. г. лекарима о Врњаккој води. Врњачка минерална вода спада у ред алкалнских киселих вода — А1саН8сћег 8азиегНп§-. Крастално бчстра пријатног укуса. Температуре 28.8° К. Најглавнији хекиски саставцн при унотреби „терапевтичке" вредности јесу: угљенокисели натрон, клорантријум, карбонат гвожђа и т. д. Два су бачена за купање, топлији п ладнији од 27 К. Такође су два изора за ппће од којах један врућ друга ладан. Лечи или помаже: Код свију катаралних и неких тубер«улозних аФекцијз дисајући органа, гдс нема случајева код туберкул<>зних аф кинја који имају накдоност на пљување крва. Код диспенсије, хроинчно;- катара у желудцу, отока у слезини и јетри. Хлорозе п анемије. Велога цвета нарочато ако има оно свој основ у ансмији у хлорози. Ресторацију илевритичних, неритонеалвик, ревматичних и шкроФул ,зних ексудата. Катаре у мокраћа !0| бешица итд. Гостионица је нв пет локала по класама подеље :аа. где се кувају дијетална јела под надзором лекарскам. Сезопа бањска има апотеку, комесара, надзорника, телеграФ, пошту, концерти у пространом с лону, два нута недељно игранка и 350 соба за сгаповање. Врда и висови су покравепи „клеком" а у ллиз ни подаже се Гоч планинаса „јеловом" гором. 1—1