Male novine
•/. >■' М'' ■ ' *' БР01 168
ЧЕТ8РТАН 21 ЈУНА. ШО.
ГОДИНА III
ИЗАЛЗИ СВ&&И ДЛН
БРОЈ 10.П.Ц.
ЦЕНА ЗА ОТРАНЕ ЗЕМЉЕ
в роднну . В* ГОДИНН л ч месела
У,0 динара 15 ливара >)' аикаон
1, р тгг годап
ДП .ЕВНМ 4И0Т 8А СВАКОГА
-Швтплата т унутр, тлшв ое еаит код п§шта За Бр&град квма првтплатв — Лист 8« «рода|е на 5ре|
ПИСМА И РУКОПИСИ ШлЉУ СЕ ВлАСНИКУ „М алвх Н овина" Тепличин в«нк(< 6р. 17., на рњбм^спрату. I I ' ■■! ЈI ■I 1» прима код овнЈу пошта у СрбнЈи
ЦЕНЕ ОГЛАСИИА На крвој отрани од иетит. реда '20. пр. дин. а на четвртој од петпт реда 10 пр. дин. ПРВП06ЛАК0 отајв 50 пр. д. од петит реда шшв 2Е1ТПН&
Ог,«вв ј<!втмие, по »отрвбх ■» ек о»нкама.
За овано вглаиек.» ое држ. тахсв 20 пр. д.
ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОЛВИ
РАСПРОДАЈА!
Ојиишжкикжкххжхкххшмшцм*'.
►~5 о !± о
К X X X X X X х ш и II п ш X X X X X Ч
Башу књижарску — галантериско-нирнбешку и са разним луксузним стварима снабдевену рндњу преселиЛИСМО у кућу госнод, Ник. Радојковића кнез Михаилова улица број 15 и сву још заоставшу р .ву испод ноштан а расподајемо. ФИЛИЈАЛ КЉИЖАРЕ Браће М. Поповића кпез Михаила ул, бр. 15. 469 7—20
п к ж и к Ц ц X
о 0' о о о о о о о 3
Ј3> о
•> /* >
■Х»«ХХХ КХКХ»К«И|»1?« 'УХХХХХК<>» 1*1 РАСПРОДАЈА! |?|
| Распродаја 1Жекских СунцоБрана! Јса 10 посто испод ко-|
I
I штања продаЈе трго1вина I IМ. МидовановиЂа и БожиЂа I 4 Кљ Мих. ул. . Р | 514 1—3 |
ШТА ХОЋЕ „СТАРИ ГОСПОДАР? " Наша ирор цан.а у политиципа жалост и сувише се често обисти и.авају. Од ово неколвко послеањих I одина ми смо у више прилика нашимрадикалима наиред про рекли, шта ће им бити поред таква и таква љихова рада. И, на жалосг, увек смо погађали. — Сад имамо за то нов иример. Пре неколико месени, кад оно радикали, за љубав некакве тричаве ушгеде од тријестак хиљада динара, дођоше у сукоб с ОФицирским телом, ми емо км тада довикнули да се што пре тргну с тога погибаоног пута, који их води у заваду са срп ским оФицирима.
Том приликом напоменули смо ј им и то, да је краљ Милан само 'с тога ситао с ирестола, што је тврдо био \ беђен, да је изгубио сим;!атије срнске војске. А за тим смо им довикнули, да се главом пе шале и да ие отуђују од себе војску српску, јер ако се та војска једном окрене од њих, — ако њени погледи опет почну тражити Милана, — ако срискн ОФицири стану понова уздисати за ,.старим, добрим, Милановским временима" — онд? ће тек рндикали видети, какву су огромиу погрешку учинили, а краљ Милаи, којн их сада хвали и узноси у својим здравицама и беседама — окренуће тада други лист и они ће тада из његових уста чути друге и друкчије оцене. И, ево, ово наше нрорицање исиунило се брже, по шго смо и сами могли мислити. Нашим читатељима веН је иознат Мила нов говоре на нроФесорском баи кету. Ми смо тај говор узели из „Народног Дневника"; а за „Нар. Дн вник" веле, да је тај говор продиктирао сам бивп и кр>љ Милан. И он, који је тек ире неколико месеци у својим здравицама хвалио умереност и
такт радикалие владе, у овоме своме последњем п вору веК от ворено тврдн, да иа вдадн седи гомила несиособних ветрогоња, „који мисле, дасе достојанство државна и родољубље састоји у јаловш к детињскит деман сграцијама, а снага државна у слоббди без реда." Овоје јасно речено А и многа лруга места из Миланова говора још и боље казују. шта он ми-! сли о даиашњем стању и каква је његова оцепа р а д и к а л н е владе. Данашње је стање зло и наоиако, а данчшњи су уарављачи несаособни и иесавесни — ето то је Миланово мишљење о радикалној влади п њеној унрави. Милап је то казао јавно и отворено и ј мачно је готов да то и сада у сваком тренутку потшјд^. Прво, што би имали да се упитамо у овој прилици, то је, 04 кад мисли Милан овако о радикалној влади и њеној управи? По његовом говору изгледа, да је он о радикалима увек тако мислио. Та он изреком каже, да се (5 престола баш с тога и уклонио, што „није могао следовати нравцу и струји, к ју није никада одобравао, нити је може одоб)авати". Ту ои одмах имали упитати ово: На кад си тако зло мислио о радикалима, што их пусти на в!1аду, — што им се уклонн с пута — што им предаде земљу и нресто? На ово иитање мучно да би Милан могао тачно одговорити, пошто је тачан одговор за њега веома непријатан; а тај би од говор од иршике гласио овако: Дао сам и уступио сам с тога што више ниса« мо.ао држати и бранити. Двадесет година борио сам се иротив радикализма и па послетку, изнурен и малак сао — пао сам. Јес, то је она друга ноловина одговора, загпто је Милан одстуггао — половина, коју онобично радо прећуткуЈе. У суштини дакле стање је ово: После многогодишње борбе противу радикализма, Милан је најпосло морао попустиги и ус-
тупити. Ме< то да тера мак на ко-ац. — место да се бори на живот и смрт, бивши краљ Милан < ма!рао је, да је мудрије, на и ио земљу и његову династију корисније, да се с радикализмом како тако измири, да иађе за невол.у какав тако звани гао(1и8 у1УеиШ и да осгвари ону изреку мудрога песника= .Зло се траи од стрнха горега.'-* и заисга, Миланово држање за оку годину дана онравдавало ]е ову иретцоставку. Ма инреко срца, — ма и кроз зубе, • тек он је у свакој прилици гледао да рекпе добру реч о влади и да учини увек по штогод тако, штп би ублажавало и заглађавало његове старе размирице са радикалима. Ми смо све то гледали; понекад смо се томе и смејали посмаграјући, како се, наприлику, бив. краљ Милан иревија иред митрополитом Михаилом, уверавајући публику, како је време донело неспоразум између њега и светога оца, па време ево опет и повраћа стари споразум. Али ми смо ипак разумевали, иа доие <леи правдали оводржање Миланово. Као велимо, па шта ће човек! Он је поглавица династије и дужност му је да се стара о њеном оистанку. — У Згмљи су добили иревласт бујни, радикални елементи, па шта ће?! Мора и сам, д~ се с њима мири, кад већ нема снаге да их потчини. — Довде дакле мисмо Милана разумевали. Али данас, ево, где га више и не разумемо; с тога и иитамо: Шта хоће Сгари Господар? Јес, штд хоће Стари Го подар? Он је устао и јавно осуђује радикалну владу; проглашује је за неспособну и несавесну. Он купи око себе дешператне елементе из нанредне и либералне странке и истиче им идеју о пекак«ој михнитој наиредњачко - либералној Фузији. Он се користи проФесорским банкетом и држи демонстративан говор у коме нарочито истиче „дечурлијско држање" ра. дик^лне владе нрема мерама ,,којима лруге државе мИсле да треба да заштите своје државпе