Male novine

БШ 171

НЕДЕЉА 24 ЈУНА 1890.

ГОДИНА Н!

МЗЛЖЗИ СВАКЈ ДАН

БРОЈ 10. П. Д.

ДЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ •& годану о динара 1% ио годнне - . • динара § *• » & шгаара 1.Е РЕТ1Т ЈОШИ-

ДНЕВБЕ лист ВА свакога

писма И рукописи шаљу сж Власшку „Малих Новина" 7«пл*ччн 130нац 6р. 17., на <,рн.{1М^«врату. ! г II ! ■ 5 1!в прима код овију пошга у Србк]*

П1ретидата и® унутр, пслаже ее сама кед поштг За Баеград неша првтплате — Дист со прадаЈе на број

ЦЕНЕ ОГЛАСИМА Гга нрвој итранв од петит. рода '.;0. пр. даа з ва четвртоЈ од петит реда 10 пр. див. ИРИПОСЛАНО етаЈв 50 пр. д. од питит р«д» шше штш

Ог«аок јевтмио, по потрвби и оа олнкама.

3» агакс огдвшење алапб ве држ. твнсе 20 «р. д.

ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ

♦ ♦ ♦

ЛУКА К. ЛИАРИНКОВИТЧ српомимраљввски вице-консул у Приштш-ш убијен је мучки 19. овог мес. у В 1 ^ часова у вече у ГТриштини. Тело иочојпиково стиже у Београд данас, у недељу I 24. овог мес, у 5 часова изјутра, кога ће се дана и еахранити. Ск\п ј|.. ка жељезничкој станици у 10 час. нре иодне, а опело биће у Саборној цркви. Београд 23. Јуна 1890. ^

јјјмаш

Два ду^зна п-реко од споменика издају се одма под кирнју. Упитати у штампарији код „Просвете" ОГДАС ЈЕДНОГ о,1 млађих сиомоћника вичног у платВарској радњи потребујем кој може одмах ступити. Првенство има ко је овде у трговини служијо. Тодор Живановић 515 2—3 улица Књ. Михаила. хжжхжтжж жжжи ж ж 8 8

П П

БИРО код „^ЕРКУРА" на зеленом венцу има Младу образовану дома-ћицу приватних собарица, ку варица и момака Јкао и свс кј»сте млађих. 517 2 — 3

м ф лч» к II к

ООЈШШШШ Србија и Русија Док писац чланка „Русија има реч" не одговори на „Гражданинов" одзив, као гато је то обе}]ао, нека ;је н мени слободно да тим поводом кажем ово не колико речи: Последњи односи Србије и Аустро-Угарске дали су са свим

природно повода иашој штамии, да у претресанЈу Ј тих одноеа д о д и р п е и одноее наше с Русијом. г Го је нарочито учннио наш лист, паиомепувши да;је сад на Русију ред те да впдимо колико је н.ено пријатељство према нама, шта може она да учини за нас, хоће ли га и ко лико учинити. Овакав наш отворен и < а свим ириродан 1овор као да се није доиао руској штампи. „Гражданин" иас назива чак и малодушнима; наши захтеви, вели, не зпају ни за какве грапице; мп кривимо Русвју па све што се неповољно деси у Србији; руска доброчинства ни у шта не вермамо као да пам Русија то мо ра чинити и за то јој носле плаћамо нашим спекулативним пријатељством с Аустријом. Ми смј навикли да гледамо ка ко руска штампаговори о иа иим стварима према датом момеиту, у коме се кад шта говори, ни мало се не обзирући на стварна Факта, па пас ни мало не чуди ни еадаши.и < вакав говор ,,Граж,данпиов." Кад год се у срнској штампи пребацило Русији да је наше интересе заиостављала, онда нам се увек у руској штамии бацали прекори как > смо ми не| благодарни, како су нашн захтеви таки да већ ирелазе границу, а кад смо ми у члапку | „Руснја има реч" рекли шта јхоћемо од Русије, сад нас називају и малоду.гнима. Србија је истина мала али

самостална држава, она имасвојих рођених интереса, које јој ваља чувати и бранити; она има своје специјалне задатке, за чије иоетигнуће она мора да уложи свуколику снагу своју. 1Бен положај и задатак у толико су тежи. што се она налази на самом улазу на, Балкап, што је она тако рећи на вратима балканског полуоотрва Сгојећи на таком положају, она је у неиосредном суседству с једном великом и силном мснархијом, с којом са свим природно мора да има и најчешћих и пајбољих односа. Сви одиоси Србије уиу1>ени су готово иск.ључиво па Аустро-Угарску, ко,ја онет са своје стране не иропушта да тако стаље ствари нгто ншпе експлоатише у своју корисг. Иалазећи се на таком положају, Србија и срнски интереси јако пате, шга впгае они су често и у оиасности да не буду поништени. За то и јесте најглавнији задатак Србије да те одпосе с Аустро-Угарском иодеси тако, како 1.е и љен онстанак и љени интереси биги обезбеђени, а тиме да створи и могућпост за ( сгварење сво јих националнпх задатака. Водећи овако рачуна о најближем и јаком суседству, Србија је уиућена, баш у интерес.у својих националних задаћа, да тражи и подржава везе и на другим странама, иарочито с. Русијом, с којом нас везују племенске везе. И баш за то, шго су те везе и пиеменске и верске, баш за то оне треба и да су чвршће а из тих веза опет потиче и нада да ћемо, овако слаби и нејаки, имати од силне и ве лике б р а т с к е Русије и користи и помоћи. Све што данас Србија има, то је стекла крвл.у и костима својих синова, ои» је то скупо и крваво платила Ни један педаљ земље љој иије ноклољен. И као год што зна к; ко је дошла до ове садашње тековине, исго је тако уверена, да се и у будуће мора ослонити поглавито на саму себе, да сваку даљу стопу срн ке земље мора, залити својом крвљу, мора засејати својим костима

И она је, у интересу својих национални\ задатака, у првом реду позвана да суревњиво чува ову садашљу тековину своју, а за тим да поглавито и постуино нристуна остварењу даљих својих зада- г ака, Она је тако и чинила. Она је залагала и своју тековину, и живот својих синова те да одговори своме задатку. Али сва њена источена крв, све кости њених синова, сви њенп напори крунисанп су нај пре Сан СтеФанским, а за тим Берлинским уговором. Јест, Србија је метула на коцку свој онстанак, само да номогне браћи својој Иане само браћи својој, Н1) и осталим балкап ским Сл о в ени м а. И она је имала усиеха. На костима и крвима и.ених синова зачедила, се данашња Бугарска; српска победоносна војска стајала је код цркве Грачанице н-1 Косову, нр д Софијом и другим срајевима срп ким далеко иза даиашњих граници краљевине Србије. А кад је нобед (носаа руска војска била већ под Цариградом, кад се у Сап СтеФану закључивао мир, онда је Русија створила В<ли1у Бугарску на рачун и штету српских интереса. Наша војска морала се новлачити с већ заузетих иоложаја, и ако је отишла далек > иза данашљих граница. Па не сам > то, но су браћа Руси иокушавали да нам оспоре чак и Ниш, тај град наших Неманића Трн нам узели, хтели су узети чак и Пирог и Врању ! Колико је муке и борбе мо рала имати Србија да остане здрава у том нежн »м и братском загрљају руском! И ко зна шта би било, какав би картограФски облик имало данас балканско нолуострво, да на Балкану нису били укрштени ингереси великих сила јевроп ских и да услед тога није дошло до Берлинскога конгре а! Па и ту је Србија изгубила, изгубила не на меглану јуначком, јер се њепе победоносне заставе виле далеко, далеко но српским крајевима који су ј ш у туђини, но је изгубила за зе леним дипломатским столом.