Male novine

онетјс на днсвном |>еду. Новода овоме понова нокренутом питању дала је сама краљица Наталија за коју веле да је тражнла од арх. сабора да се изјасни, дали је развод брака, извршен између ње и бив. краља, законит ?: Архијерејски сабор решио је да је развод брака законпт. С овнм у вези посгоји други један глас, по коме бив. краљ и краљица налазе заједничког разлога да се изми-! ре. Признавањем законитости развода веле, дала би се г. митронолигу могућност да благослови њихов понован брак, који пм, веле, налаже нолитичка нужда. Ово последњс доста је невероватно и ми бележећп то но нашој новинарској дужности као нронесене гласове нс можемо нримити на себе никакву одговорносг за тачност и истинитост њихову. У осталом, време ће нам у скоро најбоље ноказати, колико има има нстине у овим гласовима. * Радикални скуп. Јуче се у Јагодини састао. главни радикални скуп, на који су оем изасланика нодобора, отишли чланови главног одбора. Прексино 1) огнутовао је брзим возом у Јагодину и министар полиције г. јован Ђаја, који је члан главног радикалног одбора. * Оставка. Белгијскомлисту "Ендеиандас Бслж" јављају, да је оставка срнеког радикалног кабинета неминовна. Ми не видимо узроке са којих I би оетавка била баш немоновна а то нам ни донисник номенутог листа не каже. Интересан глас. Загребачки „Обзор" доноси ову вест: Ако смо добро обавсштени, Миланов рад у Београду сасвим се изјаловио. Ми Гарашанин, ни Пироћанац не нристају на његове прсдлоге. Он .је чак ПОзвао Новаковића, да се сгави на чело нове а к ц и ј е но и о в а ј га је о д б и о. То се све могло нредвидети. Али се; није могло очекивати да ће Милан закупати н на врата саме кралшце Наталије. Он је најнре тражио, да се Наталија одагна из Београда као туђинка. Она је услед брака с Миланом носгала сриска државлзанка, на пошто је брак разведсн, то је нрестала бити сриском држављанком. Гекло му се да тим захтевом неће усиети, јср се не слаже сЈ ностојећим законима. Сад се уверио даму у Београду нома онстанка, тим нре, што се трговци нису уплашилп затварања границе, а радикали и не мисле иослужити сс Милановим утицајем у Будиму, да израде ноннш-

тење забране свиња. Сад Милан сам иронагира мисао, да развод брака између њега и крал.ице није законит, јер није извршен по црквеним законима. Онје ирави сунруг Наталије, па се за то она мора иокорити његовим захтевима као глава краљеве иородице. Он жели с њом у Париз. Наталнја је инак задовољна тим што је крал.ева мати, то јој никакав закон не може норећи, а мало мари бити Милановом суиругом. Било је мудро шго су и намесништво и влада ствар о разводу брака краљевских сунруга узели као ствар нриватне природе. Дође ли до распре, да ли је развод у снази, судиће надлежни судови, иа се то питање неће изврћи у политичко. Али понашање Миланово даће краљици довољно разлога, да она затражи развод брака који би се дозволио но законима црквеиим." Ми не знамо колико је ова веет поуздана, нити знамо да ли је бив. краљ чинио каквс нредлоге горе номенутим особама, на га оне одбиле, Али нада у очи, да у нигању развода брака наша вест, коју смо горе донели, сгоји у нротивности с „06зоровом". Тек свакојако стоји то да да је то нитање поново искрсло.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Црквене књиге глаголицом штампане. Пана је дозволно, да се црквене књиге за католичку цркву у Црној Горн штамнају глаголицом. — Ухапшен. Из Вањалуке' јављају „Либералу" како су з а т в о р и л и трговца Јову Јовановнћа, који се нре неколико дана нз Београда у своје родно место новратио. Јова Јовановић био је грговац у Приједору, и важио је исто као н његон братЂорђе, трговац у Приједору, као угледан, поштен човек и иатриог. Котарски предстојник, нознати србождер Хрват Плентој, нонне се сиромаху Јовановићу на душу, уииштн н ошге,ти га у имовини и отпочне га крвннчки гонити, док се Јовановићу недодија, нак да избегне чудо и напаст, остави он своју иородицу у својој кући, а он узме нутницу и отнутује на поклон у Јерусалим, где је неколико месецн нробавио н то све у надежди, да ћс влада нрестојника 11лентоја уклонити, и да ће сеон својој нородицн новратити. Кад се Јово из Јерусалима у Царнград повратио, дозна он од еноји зем.Ј.ака, како је нрестојннк Плентој неке Туркс нашао, којн су бајаги сведочилн, да је Јово

псовао и увредио цара, и да га зоог тога суд тражи. Јово је знао, шта је нанаст и жалос, уплаши се још већма и реши, да се у своје отачаегво више не враћа, него да чека, док се стање у Босни понрави, или док његов иротивник Плеитај из Дервенте отиде. Јово Јовановић дође у Београд, у намери да нађе неког рада и занимања, пак да и породицу у Београду нреведе, а он што у Босни има распрода. Јово је у Београду дуго гражио нско занимање или службу, али све бадава, јер кроз чигаву годину дана није могао ништа наћи. За његова боравка у Београду шиљала му је жена внше пута новчану помоћ, а подржавао га је и његов брат. Нанослетку Јовина жена накани се дође у Београд и наговори Јову, да се у Босну повраги и добровољно суду нријаву, на ако је баш гако, да се на нравдн Бога нострада, то да се нреда судбнни. Јово се нријави аустриском консулату, где га саслушају и на протокол узму, затражи нутницу и беснлатну карту До Бањалуке, где ће ее суду нријавити. Док је Јова у Приједор дошао, ту га одмах дочека жандармска пагрола, и објаве му у име закона да је уапшен. Кад је Јово с нородицом овамо стигао, чекало га је јато жандарманандура, војних ОФИцира и нолицајаца. (Знда му ствари претресу, а њега и жену му до голе коже нретрссу и Јову у затвор одведу, где ће но свој ирилици ду^Го остати, а њих неколицнна, које је иредстојник Плентој најмио, „ остану без луше" и криво носведоче, те ће Јово Јовановић ни крив ни дужан, на нравди Бога страдати. Овако се суди . Србима у Босни, и овако се поступа са јадним српским народом у овој заробљеној земљи. Код све наше невоље и јада види се, да ми патимо и од нашихрођених еинова, јер да.тога нема, то ни нредстојник Плентој не би могао тако радитн, н наше људе као што је Јовановић сломити.

ИЗ 5АЛКАНИЈЕ — Бугарска нота. Један царнградски лист пише: Из поуздана извора дознали смо, да је писмо, које је Стамбулов у последње време послао г. Вулковићу и овај га саопштио Високој Порти, задивило и увредило султанову

владу. Г. Стамбулов, чим је чуо за I тај неповољни утисак, похитао је да испрати г. Вулковићу депешу, у којој је дао потпуно задовољење Висој кој Порти објашњењем нравог смера | пиема. У тој денеши г. Стамбулов је |овлаетио г. Вулковића да Формално ј изјави, да писмо, које је бугарска ј влада послала 4. Јуна Порти, није ! имало цел да иримора Високу Порту застраншвањем: да су таква тумачења сасвим противна истини; да је ирави смер писму нросто тај: да се : сизереној влади издожи стање Вугарске и да ее тражи номоћ од Султана. — Деманти. Страни јлиетови разнели су вест да је нока девојка пуцала из револвера на г Стамбулова. Бугарска влада изјављује преко бечке „Пол. Кор", да је та вест нс истинига и измишљена. — ; Укинуте царинарнице. У Бугарској су ностојале царинарнице не само на граници, већ и на неким местима унутрашњости земље. Од 20 о. м. укидају се те царинарнице, те ћс се у будуће роба, која долази за та места, царинити само на нограничним царинарницама. — Разбојници. Близу Бургаса, у ј Бугарској, појавили су се 26 пр. м. разбојници. Послата потсра убила је | разбојничког харамбашу, а остали су иобегли. — Пожар. Претпрошле суботе био је у Цариграду, на левој обали Златнога Рога, пежар, који је начинио ш т е т е на 400.000 турских лира. Изгорсло је и неколико људи. Да је било јаког ветра пожар би унишгио целу варош, а овако се раснростро на 15 квартова. ИЗ ВЕДА СВЕТА — Путовање турског принца. Г1ре Iнеколико месеци одлучио је турски султан Абдул Хамид да одликује јананскога цара 0 ]>дсном Имгијаз и да ношље јсднога свог нринца у јапанску нрсстоницу да га сам преда цару. С гога се пре седам или осам месеца један турски нрннц кренуо на туреком ратном нароброду за Јапан, али до сад још није етигао глас у Цариград, да ли је турски прннц стигао у јаианску престоницу. Међу тим о гом путовању сазнало се за неке занимљиве појединости. Кад је царскн пароброд с принцем стигао у суецки канал, нринц није имао доста новаца да плати велику царину. Тек кад му је "султан на телеграФско захтевање по-

ЗВЕР-ЧОВЕК РОМАН Емила Зсле ПРЕВОД С ФРЛНЦУСКОГ

т Он је морао отпратити младу госну до под настрешницу, до стененица вагоцеких: нијс умео ништа да јој каже. а ииак је етајао норед ње као год да га нешто нрнковало. Око воза сад оживс све, сунце сс проби кро« јутарњу маглу и ограНу на ведром плавом небу: ветар с мора дуваше и односаше свежину. Кад се .Жак растаде са Северином, она га опет ногледа својим крупним плавип оиима и гај га је ноглед необично гануо. У том се чу кратка труба, То Губо даде знак да се нрлази. Машина одговори дугим звиждањем, и воз се крете, захукга се, изгуби се у даљини, у сјајној сунчевој светлоети. VI Друге н деље матра месеца нозвао је исстражни суднја Денизс, у свој кабинст у суду

руанском, извесне сведоке важне у истрази убиства Гранмореновог. 15ећ од трп недеље та ствар диже читаву хуку. > збуннла је сав Гуан, заинтересовала Париз. те је доконаше као оружје онозиционареки листовн којн вођаху жестоку борбу против царсгва. Ворба се расиал.ивада још све више због онштих избора који су били претежнији од све нолитике. Било је у скушнтшш врло бурних еастанака: онај сасганак на ком се занодела нрепирка око оверавања нуномоћства оне двојице носланика што су дати личности царевој : на онај сасганак на ком се дигла жсстока повика на финанеијско руковање нрсФекта сенскога те се тражило да се избере варошко веће, 5" том сс десн и убнство Гранмо]>еново те још већма потнири агитацију. Почешс ее ироносити најнеобичније гатке, новине су свако јутро биле пунс новнх нагађања. нападања на вдаду. Једии говораху да се ногпбалац, који бешо дено примљен у Тнлеријама, стари суднја, внтсз ордена ночаснс легиј.е, богаташ од тодико мнлијуна, одао најгорему разврату. Други опет нису теради тако далеко, него су почели кривити полицију и суд. н тсрати нодсмех с тим баснословни убилцем који се не могаше нронаћи. У тим нападима бешс много истине, иа их је било теже и трнети. И госнодин Денизе осећао је врло добро

каква га тешка одговорност чека. И он се беше живо заузео за ту ствар- у толико живље што је био сдавољубив на је баш жедео да добије овако важну иетрагу, тс • да нокажо сву евоју бистрину и енергију, што му се нриписиваше, Он је био син неког богатог сточара норманског: изучио је нрава у Кану и сгао је досга позно у судску сдужбу: нешто «а то што је сељачки син а нешго и због тога. што му отац беше страдао, ишло јс некако тешко е њсговим унанређењем. Провео је десет година сдужећи у Бернеу, у Дијеиу, у Хавру док је једва ностао царски државни тужидац у Понт-Одмеру. По том је поелан у Гуанда заступа истражнога судију, н он ту дужиост врши има всћ оеамнест месеци. Сиромах човек, коме мала нлата није могла нодмирити нотребе, живео је зависан од те службе сдабо плаћене, које се примају људи е осредњом снремом. а у којој се интелигентнн забатале. Он беше врло духовит, врло одрешит, понгген човек; водсо јс своју струку, опијала га њена свемоћ, која га је у његовом судском кабинету начинила апсолутним госнодаром над слободом остадих људи. (НАСТАЗИЂЛЈ СВ)