Male novine

поеведочити еноје иекрено и иријатељско расположење. Не учини ди Турска сама своју дужиост, ред !>е бити иа сриској влади да иокаже шта је она рада учинити за обраа земл>е у једном иитању, где уз њу стоји цео народ. У првом реду пак влади је дужност да редовно обћвештава јавно мњење о току оие ствари и да одговор.и на иитање шта би с покајањем ? А "то ће питање одјекивати у целој Србији све дотле, док преднама стоји непокајан гроб. БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Резолуције радикадног скупа. На главном радикадном скуиу, који је др жан 8. о. м. у Јагодини, донесенс су ове резолуције: I Годишњи главни скун Нарбдне Раднкалне Странке одобрава досадашње држање и досадашњи рад Владе у иитању о аабрани извоза свиња из Србије у Дустро-Угарс.ку. Денећн сву важност добрих нријатељских односа између Србије и суседие монархије, и желећи да се тИ односи одрже и развијају, годишњн Главни Скув Народне Радикалне Странке понива владу да и даље. учнни све што. донуштају интереси и достојанство Србије, да е.е овај сиОр повољно реши. У случају ако сви напори владини у томе емислу остану узадудни без- њене крнвице, Рлада може рачунати да; 1>е народ ,срнски волл10 поднетп све жртв.е које буду потребне да се очува достојанство Србнје и њезина еконолша независност. II Годишњи главнн скун Народне радикалне ет])анке умољава Владу да својски настане да Виеока Но.рта да Србији праведну сатисФакцију за убнство нашег вице консула у Нриштини. У случају да висока Порта одбнје ову сатиеФакцнју, скуи оставл,а увнђавноети Владе,'да нађе начнна' којим ће 6е : задовОл.ити уврСђепо достојанство српске држане. III Главни скун Народне радикалне Странке, ематрајући да је полнтичкп део свога програма у најглавнијим тачкама остварпла,' те да јс сада одмах на редЈ'' извршење онбГјош важннјег дела, а то јс економско унанрсђрње и нреображај у нашој држави, доноси ову одлуку : 1. Да се алади обратп најозбил.нпја нажња, на унапређење н развијање наше нољоиривреде; 2. Да се евима, силама кућевна и занатска индустрпја, унапреди п усаврши. •>. Да сс развнје Фабричка

иољопривредна н рударска индустриЈа, како би се на тај начин створили услови за самосталан економски жнвот п развитак народа срнеког у Краљевини Србији. Укуини економски, иривредни и индуетриски развнтак да носи на ееби карактер народне уд]>ужене снаге. За целокунни иолет на-; родног бдагоетања да сс обрати нарочита иажња и на трговину, као моћно с]>едство за целокунни земаљеки нро.мет отварањсм нових ерсдишта нијаца, берза, трговачких комора и т. д. IV Разумевајући н ценећи но њнховој правој важностн свс шшлике, које нашу земљу окружују. Г.д. скун. нар. ]>ад. странке доноси оваку одлуку: Ставља ' се^Удужност главноме одбору радикаднс странке да у договору са свима патриотама нашс земље утврди и уреди „родољубиво удружење", коме јС главни задатак: да српСки народ у Краљевини нампрује Своје потребе од срнеког рукотвора и срнских раденпка. * Изјава оданости. „Одјек" доноси тсдеграФску изјаву оданости, којујс главни радикални скуп у Јагодинн изјавио Краљу. Та изјава глаеи: Краљевском Намесништву Годинш.н гдавни скун народне ])адикалне. странке смат])а за своју нрву дужност, да Његовом В.еличанству Краљу Александру I. ноднесе оссћања своје најпскреније подапичке оданостн. жслећн Му да за дуге годиие внсоко држи у-Својим рукама заставу Србије, на нонос целокупнога Срнетва и славу |дома Обреновића. Молећн Краљевско Намеснпштво да пзволи бити тумач ових његових осећања, годшпњи главни скун народне радикалне странке у нсто време изјавл.ујо Крад.евском Намесништву своједубоко ноштОвање, своју захвадност на досадањем чврстом и успсншом чувању Уетава земаљског, и евоју готовост да га, нотпомогне евпма. с.илама у трудноме послу утврћнван.а слободних пардамеитарних установа. Живео Крал, А.хександар I., живсло Краљевско НамссништВо ! Пре.дседник скуиа Н. П. Пашић Краљсвско Намесниш-гво одговоридо ; је овако: Господину Пашићу Пре.дседпчку /.лавити, скупа иаролнс ■ра, II/ка.).т сгранке. Јагодина. Њсгово Величанство Краљ Адсксандар I. нрнмно је са задовољством нзјаву оданосги,. к.оју стс Му вп данас ноднепи, нрско Краљевскога Намееннштва од страие главнога скуна народне радпкадне странке.

Краљевеко Намесништво, у имс Његовога Величанства, овлашћује вас, да нзволите главноме скупу изразити високу Крад.евску захвалност на натриотским оСећањима, која и Краљ и 1Бегово Намееништво свагда виеоко цене. Краљевеко Намесништво не мање је ■ ерећно, што -сс са гдавним скупом народне радикалне сгранке сусрета уј оцени потребе, да се Устав земаљски од сваке иовреде очува, и радује се готовости, коју му главни скуп изјав- ј љујс, да ће га евим сидама потпома- : гати на путу, на коме оно стоји чвр-. сто и непоколебл.иво, да се слободне нардаментарне ' установе утврде на кориСт срискога народа а па сдаву Дома Обреновнћа. Живео Краљ Алексапдар I., живео народ срнски! Веоград, 8. јула 1890. Јов. Ристић Ч: Њ. В. Краљ Александар, у нратњи свога оца бив- краља Мидана, намееника г. генерада 11]>отића н евоје свитС, отнутовао је јутрос у Ниш, где ће пробавити три недел.е, иа ћс се ноеле врагити у Бсотрад, а бив.-краљ отнутоваће у нностранство. Гардискн ' гарнизон отнутовао је још у понедел.ак у вече. * УхваЂен разбојник. Жандармеривка иотера ранида је п ухватида у нонсдел.ак у вече код СтсФановићеве механе Игњата Вожића, онаког разбојника п иобегдог нритвореннка начел ства округа крушевачког. Кад је Илија опазио потеру жандармску и видео да ће бити ухваћен, он је пуцао на потеру, али без уенеха. Жандармн у прВн мах нису миелили иуцаги но да га опколс, али кад је он употребио оружје, онда га унотребе и оии. н тако га рапе н ухвате. * Јексичан хлеб. Општинеки суд сма,њио је цену хлебу, и ако јс цена жнту појевтинила, али тек пошто смо ми некодико иута дизади гдас, да је крајње време да ее цена хлебу смањн. Општински суд је смањио цену хлебу н тачно одредио тсжину, колико хлеб мо]>а имати. Али хлебари, мпслећи зар даинак што вишс зараде иахдсбу апри овако јевтнној цсни жита, као да пе маре много за иронисе, 1;одш;а треба да је тежина једноме хлебу, јер продајујексичан хлеб, у коме не достаје по читавих 100 грама. Ми знамо да општина наша има ваздан које каквих контролора, н чнновннка, који се шврљкају улицама с натродџијама, адн

нити знамо нити видимо да ко год води рачуна о томе, да хдебари не нродају јсксичан хлеб. Ведежећи ово, ми се надамо да ћс оиштинска управа обратити строгу пажњу на то да се јекеичан хлсб не нродаје, а свакога, кога ухвати да ће поред тога, што ћс ,му јексичаи хлсб у корист онштинске касе одузеги, још и нримерно казнити. * ПодоФицирска школа. Наредбом г. министра војног отворена је овдс нодОФицнрска школа, у којој ће се нижи чинови сиремати за старешине иародне војеке, У ову школу нослати су за насгавникс сцособнн и стручни оФицири, н досадашњи уснех показао јс врло добрс рсзултате. Нарочито нас јс "изненадио уснех у познавању Срнских зсмад.а, на шта је главна пажња обраћеиа. Ту се нарочиго иази на то, да сдушаоци подоФицирске шкоде не еа>10 науче где су, како лсжс и како со зову раштрканн сриски крајеви, но се још уче и да сваки срнски крај умеју тачно и нацртати. Ми емо имали нрилИке да видимо неке од ових радова и они су нас потпуно задовољнли. Тиме. ее Сдушаоци подофицирске школе, будуће старсшине на]>. војеке, уче и да читају карте. Нека ее еамо у !'См иослу не малакше. Положио испите. Д]>. Докић. гувер иер Њ. Веди'1анетва Краља јавд.а ово: „Његово Недичанство Краљ Адександар, у ириеуетву Њсговог Всдичан ства Краља-Оца и г. г. Крад.евскнх Намееника, нодожио је од 21 јуна до 8 јула закључно годишње испите нз ових предмста: „1. Њхуке храшИа.нс.ке. Предавао г. А]>химандрн'1' Фирмилијан. један н но час ИСДСД.НО. Успех одличан. „2. Срискт јсзпка и исгорије ('рба. Предавао'"г.'"Љуба Кбвачевић, ГфОФесо]) Војене Академије, четири часа недељно. Уепех из срнеког језнка: пр.о добар из историје Срба одличан. „3. Науке о оружју. ПредаваојјД'. Дамјан Нлајић, артиљеријеки мајор. један час недељно. Уенех одлучанА „4. Матема.тике. Предавао г. Срета Стојковић, проФссор I бсоградске гимназнје, четирн часа нсдељно. Уенех одличан. „5. Отите нсторије. Предавао г. Сте ва Довчевић, ироо.есор 1 београдеке гимназнје, три часа нсдељно. Уепех одличаи. „6. Физике и Хе.није са минсра.ипијом. Предавао г. Сава Урошевнћ, сунленат Велике Шкоде, два, чаеа неде-

ПОДЛИСТАК КРБ1В1 Г0ДИН1

(ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА)

ПОБЕДКЖНО

П ера Т одоровић

(112)

()д тога доба ја тек ]>азумем аначај еуаа. Оне су ааиста мелем болној души. С тога не тешите никад човека који нлаче! Ваше је утеха немоћна. А и .каквим би речнма ви могли утенштн, рециио, оца илн мајку којн су изгуби.ш евога јединца, или млада супруга, који је јохи у хтрвим најслађим, тако зваиим „ меденим месецима" нмгубио .вубљену сапутницу живота.?! Све што би вн могли рећи у такој ирилици слабо је, неубедљиво и ништавно; то нн канљу неће одујмитн бол иаћеников. Али пустите га да се сиг исплаче, и њему је поможено: он }>е осетити олакшицу и вратиће се животу, који

је аа њега ве!> био иочео губнти сваку вредност. Тако исто не бојте се никад за >10века који плаче. Његов бол може бити голем, његова туга може бити прфтешка, али чн.м он нлаче — не бојте ее ва њега. Он може туговати, он може од туге боловати; може кобити и јадатн, али он ни са собом ни с другима неће учинити ншнта беаумно н махнито, неће се одважити ни на какав очајничкн иостуиак. Где теку суве ту нс може бити експлозија, Сузе су болној души оно, што јс вентил на парном кааану". Оузе су благоеловене.

-XНошто сам се доб]>о исплакао ■-"устанем, и прва ми је мисао била, (пошто сам одбацио лудачке спреме за несвесно сн])емано самоубиство) — да иомислим, како менн ваља још живети, како ми је ноложај критичан, и како мудрост захтева у нрвом реду да се побринем за снасење из овог опасног стања, или бар да учиним све што до мене зависн, на носле што буде, што Бог да. Одмах узмем размгаиљати шта је најнррче за ме у ово критично доба. Ге-

хиСње је брзо било готово. Ваља сиасавати главу. То је сад најпрече, а за све друго ностараћемо се к доцније. Нахне су х-лаве тада биле у рукама Краља Милана, н ја одлучим да" се прво обратим њемуч Кадје те вечери дошао дежурни ОФихцхр, да ми по лекарској поруци донесе шпјшц морФхгјума, ја га замолнм да надлежним путем известн Његово Всличанство Кра.ља да би му ја ппсао писмо, које се односи на наше ханшење, али да би то могао учннити иод ова два услова. 1. Да ми скине окове за време докле будем писао писма. 2. Да инсмо не чнта нико ире, док не дође Краљу у руке, а он после нек ради с њиме гато му драго. Одмах сутра дан добијем одговор да ми се окови не могу скинутн с тога, хнто сам окован ио решењу судске власги, те ту ни сам Кра.љ не може ништа да уч ини на своју руку. Што се тиче другог услова, он се н])има, и Краљ јевећ издао наредбу, да нико не сме отварати пиемо које бих. му ја упутпо. (НАСТАВИТ.Е СЕ)