Male novine

љно- Успех нз Фииикс: одличан: т • оиштег дела Хемије и КристалограФије: одличан : из специјадног дела Хсмије и Минсралогије: врЛо до(тр. „1. Латинског јеанка. Предавао г.; Јован Ђор1>евић, н]»офссор Белике Школе, три часа нсдел.но. Успех вр&о ј добар. „8. Францу еког језика, Предавао г. Магру, •ЈфОФесор Велике' Школс, ;-три часа нсдслјНО . Уснсх одличан. „9. Њмачког јелнка. Предавао г. Реснер, учитсљ у иротестаиској школи, три чаеа недељно. Уснех одлнчан. „10. Енглсског јетка.. Прсдавао г. Љуба Недић, нроФесор Велике Школе, један час нсдел>но. Уснсх одличан." ј * Вра^ене свиње. Аустријске властн вратилс су нрекјучс иа Земуна три вагона свиња некога трговца иа Параћина. Свињс нису ни прсгледане, но су просто враћере као румунске. Сем тога, ауетријске власти доаволилијле су ссби да нред 1нм трговцем дају и оцену о срнској влади. Рекли су му, да је српска влада ненскрена спрам својих трговаца кад их нс одвраћа да се но троше иавозом евојих свиља, јер добро зна Да их оне аустријеке власти — неће да иронусте. Син убио оца. Неки човек, иоји је ј становао код онштинског сењака, имао јс жену и неколико дене. Био је нерадник и нијанац, за кућу се ни мало није старао, те јадна жена или да зарађује хлеб и себи и деци и њему, илн да гледа ону јадну дечицу. нрошли нонедсљак нред вече дошао је онет ку1 .и нијан и нотрчи на жену да јс закоље. ЊегОвом најстаријем синчићу надне крнво и жао мајке која се старала за њнх; дохвати камен, 1 бацн га на оца, којн. погревл.ен у слепо око, падне мртав. •Л: Ухваћен. Слуга г. ДимнтЈшја Јоксића, који га је покрао на побсгао, ухваћен је у Липику. Код њега еу наћене све сгвари и 28 нанолеона. Не признаје да ј° он нокрао г. Јоксића. * 1!гаи.е воде код ћеограда зв 10 Јули 18Ј10. коД глапис царинарницс 4'44 мстра пролаз исиод моота жел.енн. 9'01 опала јо за иос.тедн.а 24 сата — сатнтм. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Нарловачки синод. Српско-православни синод у Сремским Карловцпма састаће сс 1 сеитембра да избере епи•. скона за томншварску дпјецезу. Како нештански листовн јављају, највише нзгледа да ће бити изабран за ову енископску столицу нма др. Емидијан Радић. Док се не извршн пзбо]) еннскона. мора се поставити адмннистратор за ту дпјецсзу. Као администратор био је одрећен вршачкн владика Нектарије. Али како се он није хтео нримнти админисграторетва, то ће до избора епискона дпјецезом администрирати сам натрнјарх Кранковнћ, који је пре избора за натријарха био епископ у тој дијецезн. Истрага. Аустрнјеки министар 11]>освете наредио је те се води иетрага над срнским ђаинма на Градачком университету, који су честнтали Дубровцику на сриској иобсдн при •општинским изборимау Дубровнику, ТуЈ -су честитку нотписади (30 Ј)ака, а да у њој нема никакве кривице, ево доносимо и садржину: „Српска омладнна на градачкомс универеитету, која је на темељу хисторијске славе знала н -смјела ноноснти се својнм градом, из дубннс пат])иотског срца чеетнта данас граду Дубровнику и свијесној омладини, носестрими својој, на одржаној побједн нри оићШскнм изборима, који нам јамчо сјајну будућност; у колу ернске заједнице. Слава Ду-! бровнику! Живјели Дубровчани!" Ова: је денеша одмах бнла оштамнана у: задарском „Српском Гласу идаје :

имало какве кривнцс, лист би био забрањен. Док се не изврши ова истрага, деканима университетским наређено је да оитуженнм ђацима не потнисују нндексе. Донисник ,,С])бобранов" држи да је цола ова ствар хрватско масло, јер су Хрвати протумачили речи „српска заједница" као веленздају, док се у чсститци мислнло на културну заједницу. ИЗ БАЛКАНИЈЕ Бугарске владике у Македонији. Наши читатељи већ су видели из тедеграма, да је султан нотиисао ираду којом се тројнци бугарских владнка дозвољава да у Македоннји установе епнсконске столице, а кроз кратко време издаће се свакомо од њих н потрсбнн бератн. Да порта да ову дозволу била јо новод последња бугарска нота, којо је оиет нотекда отуда што је владици Теодоеију забрањено бидо чинодејствовање у Скопљу. Ми не би имали иишга против тога, да у МакеДонији има бугарСких владика кад бн они били иоставл>ани за чисто бугарске к]>ајсво. Али кад њих шиљу и у чисто српеке крајеве, као што их сад шиљу у Скопл.с н Охрнд, онда ми нрсма томе нс можемо остатн равнодушнн, тим нре, што се зна да бугарски егзархат води националну нронаганду нреко својих владика. Мн не знамо да јсли наша влада нредузела какве кораке иротив тога, н ако није да лн мисли што -нрсдуаимати, тс да сс' српеки живал> у МакедоНијп и Старој Србији сачува да не иодлегне угицају бугарскс проиаганде, које највише успева иомоћу .цркве и школе. Ади ако није, н>ој је дужност да све учини те да спречн шиљање бугареких вдадика у српскс крајсве и да • шго нре продузме кораке ге да се за срнекс крајеве у Максдонији иошл.у ј сриске вдадике, па да онамошњи на 11 ј род очувају у народности, вери и обичајнма. Трговачки преговори. Бугарека влада одреднлаје нарочнту комисију, да проучи пројект за закључење т р о в а ч к о г у г о в о ра е Аустро-Угарском. РеФорма гимиазија. Вугарски министар просвете саставио је комисију од снособннјпх гИмназијскнх профссора, Овој комиспјн биће задатак да нрогледа и преради нрограм за бугарскс гимназијо, Ное лист. У Рушчуку је од скора почео излазити нов бугареки дист „Мњсније". свом 7. броју овај листић говори о Србима и Грцима у Македонији, назнвајући Гркс „кскавнм" а Србо „шугавнм"- Међу тим на челу, овај лист доноси мото: „јавно мњењс је регудатор државних нослова". Пошто је у Бугарској кокавост и шугавоег јавно мњење, онда ће им тако бити регулисани и државни пословн, тим про, што се зна да Бугари не додазе баш у најчистији свот. ИЗ БЕДА СВЕТА Фонд савести. У здруженим америчким државама постоји особити фонд савсстн још од 1811 годино и садје капитал тога Фонданараетао на 300.000 долара. У овај фонд шиљу евој новац сВи они, којн еу неираведио стскли, било да су га коме украли, илн кога иреварили, па сс више нс сећају. 15оћина шиље свој новац бознмено, обично с нотписом „иовратак дуга". У јсдном ннсму, у коме је било 100 долара, био је потпис „од некога који ће у будуће вршити заповест не украдн". У другом иисму, којим је бидо новраћсно држађи 5000 долара од некога који ју јс преварпо, бно јс потнис „ноштење внше ценим од новаца" Нски који су на овакве начине дошли до новаца, па не могу на је-

дан нут га врате, враћају га на ро-; кове. — Порез на нежењене- Сенат у Кара : казу решио је, да сеудари порез на; све нежењене мушкарце, којн су прешди 35 годину. На 2400 до 5000 боливара годншњог нрихода порез је 10 од сто, а на 20.000 боливара и вншс годишњсг ирнхода 2 од сто (Боливар чпнп два динара.) Овај норез употрсбиће се за кодонпзационе цсли. ј»— Скупа жена. Нскн дубдински амалин ожени сс год. 1879 с неком еиромаишом девојком, која је била врло лсна./Како није им.ао доста заслуге у Дублину, одс са женом у Аморнку. Алн женн мора бити да нијо пријала клима амариканска, те се врати натраг у Дубдин. Лечећи се ту, упозна сс с неким доктором Маканом. Докто]) јо дотле лечпо лепу младу,| док се иије заљубио у њу. Она се издавала као удовица и жнведа је врло слогантно, а откуда то она" зна. .Ђубав докторова расда. је свакнм даном, п он са евим озбиљно наумн да је узме за жену, кад јо лбпа удовнца рекла да ће на њега пренисати све своје имање од'.; иреко 12.000 дннара. 15енчају сс и лена амадка уђе у најодличнија друштва, а иошто се ни из ионашања није могдо иознати н>ено ираво порекло, денотом је обратнла на себо општу пажњу. Међу тим врати се кући п амалнн н на евоју велику радост дозна, да му јо жена већ добила другог мужа. Овај случај схватн он с и])актично! стране и тужи доктора, тражећн опггету за жсну 100.000 динара. Кад је •■ доктор разумео шта је у ствари, одмах покрене иарницу за развод брака.и амалин добије, своју дражесну жрну натраг, али боз 100.000 дпиара; — Атентат на грб. Про ноки дан еу у Милану два радника бацила тежак камен на аустријски грб, који стојн на згради консудата. Радницн еу уханшсни, а консудат је о томе нзвештен. Радницн су били пнјаии.

ТЕЛЕГРАЖИ "9 ,тула Верлии. „Нордд. Алг. Цтнг." веле, дгг је невероватно .да ће царица Јфатитн цара Вилхелма, у ! 1етроград. Мсто је тако иетаиио, да Ке д])жавнн еекретар Маршал пратити цара у Енглееку. — Мсти лист јавља да је један скуп, многобројно посећен, који је био о. м. на Хслголанду, вотирао крад>ици Енгдеске адресу, у којој становници Хелголанда; у тренутку њихова ујединења ;с братеким на]>одом, праттају се е краљицом Енглескс и Изј ављују јој бкагодарност. Бувн&е-Ајрес. Отпочета је судска истрага против четири виша ОФицира, оптужених да су уче : ствовали у завери протш? владе. Међу тим вест о овој завери била је нретерана. Онште стање је мирољубиво. Мннистарства ч у в а војска. (Јсфја. Узнемнрујуће веети о стању у Бугарској, које су распрострте у Београду. неосноване су. Ред нн с које страненнје норемећен. Молд (Норвешка). Оиноћ био ручак на броду Хохенцолерну. Присуствовали принц Хенрих и адмирали иемачки. Даиас је цар изашао до Рамздала. Париз. Рибо је у посланичкој комори одговори.о на интериелацију Дипија о тако званом билу

Макиндејевом, па је изјавио, да је очигледно да се здружене америчке државе хоће да заштите од увоза из 'Јевропе. Француска је са своје стране учинила све што се могло пријателзскнм путем ;* уверавају у осталом, да ће се бил нрименити благонаклоно. — Буланжиета Анжеро напао је наименовање генерала Бригера, секретара у Елизеју, за генерала дивизије. Фрејсине је бранио наименовање и напоменуо, да је Бригер у своје време био наименован за ше<1>а батаљоиа, ,који је нмао да отме једну пруску батернју. Жоидон. На паради другог гардиског батаљона, која је била данас, војвода кембриџски држао је говор, сажаљевајући понашање батаљона, које је обешчастило |униФорму. ,3а тим је прочитана пресуда ратнога суда, којом су осу1 )син три војника на ио две гбдине и два војника иа ио оеамнаест меснци затвбра, Двојици осуђених скнпули су медаље и бацили на земљу. Рим- „Осерваторе Романо" доноси једно писмО написано кардиналу ДГавижерију. Папа обећава да ћс помоћи тј)уд.ове влада за уништење ропства у Афјшци. ј ;ПРИПОСДАНО За отвари под овом рубриком уредништвогне одговара. Честистгеа из Јаг-одине. МИ1А1ЛУ МИЈОВИЋУ ВИВ. КАЛФИ ТИ 111ДЕРСК0М А САДА СРЕСКОМ ИИПА РУ „Ллкксиндн"' 'Драт 'кдм%?\ Срсћно ти стунање у брак са жеЛ ј 'ом д а те свемогући обдари са обидатом мо. . . м. Узрок закашњењу тај је: ннсмо се одмах* дЈбгЛи" ССтити 1 када нозивнице нрочитасмо а нарочито забуни нас оно доле „Мих. Мпјовић срјескн писар"!!.... нараФно мц знајући да Си ти тишлер миелили смо најзад да ј'е то твој виц, ади доцније се баш озбил,ски освестимо и впдимо да си ти вактичкн ерсскп. ииеар па то тије!,,.. Ово иас је страшно, к'о.тгего, изнеиадидо, на и ти нам ннгата 'неј 'ављаџ1. како то би ?'-!,' кад нре оста ви орендк? а кад нре ностаде срески ?!.... 0! бгди бог с иама, сменп-шх посдова!!-'..Онда колсго кад сс може тако: и ми сс , с мсста одричсмо ерсндета, кецеље II оног смрдл.ивог туткала и кро"'з дан два ето нас у Београду — У каз!, указ! па иикако д]>укчс јдр знаш — наши смо Сад Прпми сдрачно поздрвље и иоздрави мајстоу Милаиа, ма,јетор Тасу. мајстор Каранвила и ове остале наијс познате ерсдашс. Колегнјум.

Ша-да н Забаза. Нема више позоришта. — Господђа водпла дввојку Јагоду у но.чоршпто први пут, Стп кад се у том шву прикааивала. и нека дндитациј ;1 миајва. Сутра дан ће госпођа ре!ш: Иди Јагода па купи седшнто за по.чорпште, довоче ћемо онет ики на ћу и тебе новести. — Јагода: Ј1а кема госпоја вишв позориш-га! Глоиођа. Како да не.ма, сад баш читам у новинама да је вечерас „Немања -1 ,. Јагода. Ју аа бога, госноја, па зар нисте виде•ли и чули синоћ да суна добош Лродали нозориште ? Јавна говорница. М. Р. у В. Ово је носледн.а опомена да испуншп своју дужност према мени. Носле овога ћу иотанко испричати целу ствар, ако кроз 4 дана не добијем новол.аи одговор. Стева П. Влдаковић.