Male novine

својим јсдним коњем у колима ире отићи у Гроцку но Марко са два коња, од којих је један Марков адруги Мике Банковића овд. трговца. Ко иобеду добије, добија и кола и коње иобеђене стране. * Распис. Г. мпнистар Финанције разаслао је свима цариницама овај раснис: У свези моје наредбе од 2. јула те*. год. Црб. 8391. наређујем: да се удари но један врућ жиг на свако данце и на сваку дугу бурета. Исто тако на врху свакога џака, оглашеног на иовратак да се удари царинско олово. Увозници буради и џакова, оглашсних на повратак, дужни су сами у нрисусгву надлежног чиновника ударити жнгове нм бурад а олово везати за цакове тамо где му се нареди; позорник ће за тим кљештама царинским утврдиги олово. Сви, који су бурад и џакове већ увезли на иовратак дужни су своју бурад п џакове жигосати и пломбовати. Ко од њих ово не учнни у року од 30 дана од дана објаве овс нарсдбе сматра ће се да их је у земљу увезао и депоноване суме неће му сс вратити. Ккспедиција бурадн и џакова на иовратак моху се вршнти само код ових царинарница: београдске, забрешке, шабачке, смедеревске, дубравичке, в-градишке, радујевачке, врањске н пиротске. Царинарницама наређујем, да мотре, ирн извозу бурадн и џакова на жигогове па за свако буре за свакн џак, на коме жига нсма не враћају депоновану таксу, ма да су на новратак оглашени. * Општинске буџет. У синоћној седницп онштинског одбора иреседништво општинско изнело јс ]1ројект општинског буџета. По гом нројекту сума прихода изноен 970. 630'15: дин и толико исто и сума расхода. Приходи су: Непокрстно добро дин. 49.154.15; Аренда: разна права дин 530.907: Калдрмија дин 100.000: Ванредни приходи дин 253.5(59. 1'асходи су распорсђенн овако: Плата вишсј' исрсонала дпн 60.494 илата епољннх званичника дин 57.804: Плата ппса)>а н извршиоца дин. 29.092: ('анитетско одсл-сњс дин. 22.700: Нлата пракгиканата дпн 15.460: Плата свију служитеља дин 46.740: П.тата чете пожарнс дин. 23.760: Плата ноћних ст]>ажара дин 72. 000: Плата и други трошкови за 4 кварта днн 26.760: Набавка. но-

жарннх справа днн. Ж)00: Храна коња чете ножарне дин 13.000 ковко<на иожарне чете 179 Издржање овдашњс сиротиње дин 52,720; Лечење овдашње сиротиње дин. 3600; Издржање ванбрачне децс дин. 10.500; Интерес и отнлата Управи Фондова дин. 26400; Газне опшгинске иотребе дин- 173.000: Водоводи оиштински' дпн. 3000; Осветљење вароши дин I 21.450; Фењери онштински дин 2488; ТПколске и друге потреб днн 121.200; Разнс нотребе онштинске дин 62.709; Одржање иаркова дин 6000: Штампање новина дин 3800: Статистичко одељењс дин 2200: Непрсдвиђенн трошкови дин. 110.574.15. — Таман удешено тако , да се нриход и расходи изуавнавају. Албум Београда. Вредни и одлични ФОтограФ наш Г. Милан .Јовановић, спрема једно дивно издање албума Београда. Сва важнија места, све јавнс зградс, улицс, историјскс споменике, снпмио је у врло великом размеру, и тако ће странци имаги ирилике да нонесу собом потпуно и всрно израђен Београд. Албум ће битн у дивним корицама, а сликс на великим картонима, н то не цинкограФнјом или фотолигограФијом, всћ све самн Фотографски , оригинални сннмци. Срамота јс бнло да досада није било потнуног и модерно израђеног албума чсму су се н самн странци чудили. Један нокушај за такав албум израдио је ире нске годинс Велицки, књиговезац, али то је веома траљав рад, да не треба ни говорити о њему. ()во предузеће г. Л овановића заслужује нохвалу и признања. Кад буде албум готов кроз мсссц дана, онда ћемо рећи коју вишс о њему.

ПИС.МО УРЕДНИ1ПТ.ВУ Гасаодиж [цн',ртч Од како су наетуиили школеки одмори, већина је ђака етупнла у стални кадар ради оделужења своје обвезе. Оваквих има и у коњици. Нс знам да лн се можс дати веће олакшице — и има ли јој места но што је дата ђацима ; ,да за 2'Д месеца одслужс оно, што би од њих млоги ималн да служс по двс годннс", да ностигну оно , што млоги нп за 5—6 година нису у стању а то јс ОФицпрски чин. Не, сваки ђе рећи који нма иоле војничког духа, који је био војннк и зна бедни живот његов.

Па ипак имамо да обележимо јсдну жалосну нојаву у коњици са ово годишњом нартијом ђака. Они су ослобођени оборке (тимарења коња), не раде никакве послове: динарство, стражарство и т. н. шта више ни коње не седлају већ то други редови радс, нити их нак тимаре пО учењу свршеном; учење им трајс 1Уа сат нре нодне, носле овога прилично вол.но, загим мало теорије и од 117» пр. п. до 3 сата по подне вољно у варош, затим опст мало учења н теорије и од 7 увече вољно! Овакав је њин расноред наставе. Да ли овога још игде има или само у српској воЈсци V Нар редов стал. каДра и ђак ннсу равни нред нронисом и законом ввјним? Нар треба једном бити мати а другом маћцја ! Зар један ОФицир може доћи у шталу а ђак не? Н ашт о и иа основу чега ово протежирањс? Зар овде није дага нрилика ђаку да багателише законе војне и своје старешине? Зар овде ннје отворен нут редову стал. кадра да добнје ]>ђав нојам овојсциидаје црокдиње? и најзад зар овдс није учињена једна велнка нснравда редовима и подофицирима сталног кадра? Нангго овако велико слободно време када ђаци иначе мало служе, зашто због тс краткоће времена не би свс војничке дужностн радили, јер је баш њима преко нотребна пракгика за то крагко време. 'Да ли је лепо када сс свуче па стане причати, како се комотизирао и нс зна шта је ножарство и т. п. као што се неки већ од јуче тако рећи хвале. Понгговање на спрам вој'них закона и дисциплине, кој 'у не познадох за 2'А месеца већ за дужс време, натераше ме да вам ово доставим, а вас молим, учините ио вашој новннарској дужности јсдну ономену, јер сам уверен, да ћете то учинити, па баш да би се и ваш који блиски рођак тамо налазио. Надлежни који је овако што одо брно он сс огрешио, па ма да га је на то какав пријатељски или сроднички нагон терао, јер, у интересу државе и „наредник тимари свог коња кад нема довољнр људи", а знајући данашње слабо бројно стање наше кОњице на лицу, уверен сам да је ово комотизираЊо штетно по службу као п морал у војсци. *) 10. јула. 1890 Београд //. *) ДајуКп места овомо иисху, н ми <• нашо (ггјишо нримећујомо да <-у захтови пишчеви оправдани. Војник можо бнти оамо онда војник,

сифилис (доние „ Малим Новинлма") Парапин 12 Јула 1890 годМислио сам, г. уредниче, да вам ја: вим о Филоксерн која овамо влада, но ; како има нечег нречег, то сам њу оставио за други нут, а за сад рећи ћу I коју 0 СИФИЛИСу. + Читалачком свегу држим да је добро познато, како је у црно-речком округу заразна болест — сифилис, ностала већ обична. Од ње болују не само поједина лица, иојсдине нородице већ и читава села. Слушао сам од посетилаца онога краЈ 'а, да у селу Јабланици не можеш наћи ни једну кућу ни у кући једно чсљаде, које ннје заражено сифилнсом, или како сељани кажу: вренгом. Ова болсст ностунно се развијала заражујући околна села, док нијс заузела већ толики мах, да озбиљно ирети здрављу нелој источно.ј Србији. Она је већ кроз који дан немио гост и Параћину. Село Бошњане К/ 2 сахат удаљено од Параћина, већ је у велико заражено, на како се она и брзо н лако ирсноси, то но свој прилици ако ј'ој " се збиљски | не стане на пут, врло лако можемо I дочекати да Параћин буде прва ва) рош у Морави, која је ночасгвована тим даром. И заиста у Параћину све | цвета, још и то нек буде, намулепо идо. Параћин је цркву сазидао, школе направио, варош регулисао, мосјтове ноставио још му само Фали вренга; на онда ко ће сњим! Ми с овим дописом нмамо ту намеру, да на ствар обратимо нажњу надлежнима, а нарочито г. министру нолицпјс јер сваки сат одуговлачсња I скуно и нрескупо може статн, не само мештане всћ прети опасношћу и држави. -т- И.

И3 БАЛКАНИЈШ — Грци о бугарским владикама ПоетувЈвање бугарскнх владика у Ма дисциилина у војсди можо с« само онда одр жати, ако с в и војници Пуду јоднакн н у пра вима и у дужностима, ако сви којници Гнм ]>а злико подјоднако нрше иосдово, нотрсбно образован.о јсднога војннка. Ђлди у толико нји т|)соа да радс св<з по<-лове војничке, као и ос тали војници, што се «нн <јпремају 8а Г>уду -Ј, стартиине војне, а како 1.с они запооедати кад не умеју слушати, како кс редимо ош учитн своје лојникс да тим»)и< и седлају коп.1 кад они еами не умеју да вршс те поелов< Ово су одиста такпи разлози да ђаке н« тр<'Л слиан.ати на од каква војничка посла, а ув< рени смо" да ее и они сами неће склан>ати'. да и н<' 1'оворимо како то штегно утиче п морал војеке. Ур.

ПОДЛИСТАК КРБ1БЛ ГОДИНЛ

(ДНЕВНИК ЈЕДНОГИ РОБА) повележио Пера Тздсрое;:?.

(1.15

1'адик-алс окрнцљују као противннке динаетије. Те су оитужбе бесмиедене. Млађе кодено, које поглавито и еаставља ])аднкалну странку, стоји далеко од свију дннастичких сплетака. Ни ио рођењу, ни по иредању, ни ио раду у садашњосги оно нема никаквих веза е оним елементима, који еу иза:итали н етварали код нас дИнаетичка питања и иреврате, прогонећн једне а доводеКи друге кнежеве. Све је то од нае далеко. Ми смо се нзродилп и одраели у доба кад су у српском друштву, (»огу хвала, дошла на ред мало наметнија дитања, но нгго су питања династичка, а то су питања о уво1јеЊу грађанских слобода и подизању народиа благост^ња. Ако у радикалннм ре-

довнма и има л.уди, који би могли бити нсзгодни но престо и династнју — то су слободоумни људи, запојени републиканским ндејама. Али од тих људн нсма никаквс опасности. I Гре свега они су у огромној мањинн; а друго , код нас н најватренији ])енубликанди иризнају да Србнја, оваква Ј ;аква је Данас, иммећу две еилне монархије, као ])енублика не бн могла проживети ни гбдииу дана. С тога })епубликани:5ам може за сад код нас постојатн само као теориско убе1>ење — о нрактичној примени нико н не помшнља. С тога српски републиканцн и јесу најневинпја стварка на свету! Између љих н лукавих, подмуклих дннастијанга не може бити никаква сравњења! И кад рекнем да је ])адикализам чист од свију династичких интрига и ровења 1 ) онда је тиме уједно и то речено, да раднкализам нс може бнти никаква онасност за династију Об]хеновића. Што радпкалци траже то је истински

1 > 11» себи со разуме. да јс онде била реч о радикализму какав је био тада при крају 1888. год. 1'азуме се да ео од тога доба много што шта промсшмо. 1'адика.га у емиграцији хватали еу се и за сламку — и оно што сам тврдио о раднка.ишму из 1.88.И. год., («•!, нс Сих смео рећи о радика.шзму у половпнп 1НТ>0 год.

уставну мопархију, и ако су Обреновић вољни да владају по уставу, а не по својс самовољи ■— онда ће они у радикалцим наћи најчвршћу потпору своју — радика лизам ће битн камен теме.вац на комс ]< нресто Обреновића на.јпвртаће и најиоузда ннје стојати. Мисли ли нак ' краљ Милан да влал апсолутно, онда, наравно, и он и сви њ< гови наћи ћс у ])аднкалима највеће протиЈ нике своје, и ме))у њима ће се воднти борб до истраге једне или друге стране. Ло себ се разумс да би у том случају с побе1)ени н прогнаним кра .ЂСм отишла у суноврат сама дннастија. 11 баш то и јесте оно, што најјаснн показује краљу Мплану, да не треба ; тера етва]) у ту крајност. ()н нема иотребе да уништава рад калну ст]>анку. То је снага која и њем и земљи може врло корисно послужпт Мало вгапе поверења с краљеве стране мало вшне добре воље да се и сам у н колико иомучи око ове странке, док је све, у погодан колосек — па ће онда све биу реду, н краљ неће имати никакве нуж, да зазнре од ])адикалнзма, а још мање , замеће с њим борбу на жнкот и смрт.