Male novine

љицу. За то по њиховим законима, кад се краљида уда, мо|>а се одрећи свог краљевског достојанства и с ирестола сићи у скромни круг иородичног живота. Ту скоро задесно се тај случај, те је престо на острву св. Кивда остао унражњен. За то местни острвљани сад траже другу девојку, која. ће можда вишо волсти краљевски престо од љубавне и брачне среће. Условн за то достојанство до душе нису баш особиго интересни. Таква девојка добнја од свога народа срества за издрЖавање, има нривилегију да не радн као нгго морају други ноданицц, добија евоју гардеробу и малу новчану нотнору за своју ириватну шатулу. Иначе веле да је острв св. Килда арави мали рај усред мирске нучине. Чудновата отмица десила у мацарскомј месту Б. Фиреду, у коју човек у данашње доба готово небп ни веровао, нека оперетна невачица Емилија Пајор, којаје сада члан глумачког друшва у Б. Фиреду, ношла је тускоро у Шоирон да, узме евоју младу ћсрку из тамошљег манастира Уршулинака, у коме је девојчица била пет година на науци. Тај завод ужива врло добар глас као девојачко васпиталиште. Али како со зачуди мајка, кад јој кћи Емилија, девојче од 16 година, одмах чим су се састале изјави, да се неће враћати мајци јер глумице не живе морално, на сс зато решила да за навек остане у манастиру н иоетане калуђерица. Беле да су јс калуђерице заједно е игуманијом подстакле на ту одлуку и бадриле на то и пред самом мајком. Певачица Иајорова. изјавп кадуђеицама, како је њихов поетунак нс само неоиравдан но н нротивзаконнт, на их напомену да нромисле, какве би последице то могло имати за њих. Ту је дошло и до жестоких нризора, после којих се калуђерице најзад склониле да даду матери дете. Али кад је Појарова дошла с ћерком у Фиред, ето ти носде два дана тамо и једнс калуђерице с иријатељицом младе Појарове, које дођоше да је отму из кућс њезине мајке и одведу натраг у манастир. Кад је у вече певачица била у позоришту, оне уђу у кућу и нобегну с младом из Фнреда. Мати је о томе одмах јавила вдасти и стража је после неколико часова довела бегунце у Фиред. ^На телеграФску нријаву из Фиреда, ношао је шонронски градски капетан у манасгир где га игуманија, сва нреплашена, иочне молити да пусти калуђерицу и пријатељицу Појарове,

која се удалила без својс воље а другарице јој дале срсстава за пут. Барут с димом. Док Француски ц други изумеоци изоштревају све своје способности, да пронађу најбоI љи начин пуцања нз тонова и нуша| ка а бсз дима, дотле је један енглески пуковник изумео смссу, која, на | против, нроизводн ужасно много дима. По мишљењу пуковникову, проналазача те смесе дим је нотребан зарат. Ако бездимни барут има неких бољих особина и даје могућности војскама ! које нуцају, да добро разликују нснрнјатељгг, за то опет не смета и овојме последњем да нишани у првога! јср дим не нокрива просто]) нзмеђу I њих и не скрнва војску од неприја- ј теља. Да се та неугодност уклони, пуковник нредлаже своју смесу. По мишљењу нуковникову, сваки војник треба да нма малн накегић с том сме; сом,и кад га занали развиће се ужасан дим, да се у њему може скрити чи| тив батаљон, као год у каквом облаку. Многи држе да у овој идеји нуковниковој, ма како да изгледа чудна на нрви поглед, има много истине. — Корисно. Једгш енглески лист доноси чланак, у коме говори како је : ст чање у Флауту корисно у хигијенском иогледу . По речима писца тога чланка свирање на Флаути врло јс корисно за плућа. — Какве су казне у Мисиру. Законодавни савет мисирске владе одобрио је ту скоро нредлој' закона о казнама, иа које се осуђују разбојници у Ми' сиру. Службени лист мисирске владе : донео је указ о тим казнама из чега се види, да цивилнзација још није ноказала свој умеравајући утицај на мисирске обичаје. 11о томе се указу ! разбојници, оптуженн за убиство и крађу, могу казннти 1, да им се !одсече десна рука и лева нога а за тим да се казне смрћу; 2, да им се одсеку удови, а за тим да се раснну; 3, да им се одсеку удови да се распру а. за тим да се казне смрћу; да се казне смрћу и расиећем тела; б, ■ само смртном казни: и 6, само разпећем. СМЕСЖЦЕ Данашње Француско друштво. У нариском „Матену" прича познати Француски козе]) Орелијан Шол о данашњем Француском друштву, којс се |за време трсће републике сасвим изменило. „Аристокрација, грађанство и иолусвет", пише Шол, и данас су рсчи, које већ немају смисла и означују

само класе, којс су сс стопиле у нераздвојну масу. Само реч „милијун" има још свој стари чар. Модни магазини имају особито користи од те свеопште асимилације свију друштвених разлика. Данас ћеш већ тешко распознатн у добром и отменом друштву келнерова или лакејева сина. Обијица се кладе на тркама и састају у клубовима. Прво се могле разне класе друштва разликовати и по њихову језику. Али је данас језик, као н све друго, подлсгао општем нроцесу демокрагске једнакости. Док су данас трговачки помоћници, агенти н друго службено особље нрисвојилп језик финога света, сматрају млади људи одличнога свста прост језик као изабран. Још мало на неће бити разлике измсђу Камелота н носланичког аташеја. Међу сигничарима, којн п])Одају разне продукте, има их који аранжују котиљоп у хотелу „Континенталу". Ту скоро сам чуо од нскога слуге како је рекао: „Идем да правим тоалету, јер вечерас у 8 часова морам иоћи у клуб". — Светлост. На медецинском конгрссу у Бруклину, доктор Паркср из Њу-Јорка, читао је лекцију о улози, коју светлост игра у нитањима хигијене. Доктор Па]жер тврди да је врло нехигијеничко кад има новећа количина дрвећа у неносредном суседству са становима летњиковцима, у опнгге местима, где станују људи, јер дрвеће смета. да кишннца пропикне у зсмл.у те услед тога у земљи насгајс влага. Сем тога безбројна множина корења, које храни дрвсће не даје вида да нроникне до слојеве иснод земљине површнне а густо лишће смета сунчаним зрацима да иродиру у станове а исто тако сметају да и свеж ваздух пролази у становс. Правилан развитак физиолошког живота не можс да. со врши у сенци, јер се зна, да ее тамо, где нема сунца, увлачи болсст! У потврду својих речи доктор Паркер навсо је читав низ Факата који доказују, да се заразне болести далело теже изгоне из домова, који су већи део дана у сенци, а малокрвност и разне болести нлућа далеко се лакшс раз вијају и тежс се лечс у вдажним местима. За то доктор Паркср налази, да дрвеће у варошима и близу станова треба засађивати но хигијенеким правилима. Дрвеће никако не треба засађивати у неноередној блнзини станова а јоит мање их засађиваги сувише густо, јер само ири исиуњавању таквих усдова дрвеће по градовима можс да донссе истинску корист, јер тада њихово лишће, освежавајући ваздух не лишава у исти мах станов-

нике градова деЈСтва сунчаних зракова, : који су им неопходни и не смета свежем ваздуху да улази у станове. ОТВОРЖНО писмо Каистану Мачвансмом и кмету Ћалову Шабачком. Кмет Ћалов у 60. а Капетан мачванскн званичном иснравком у 61 бр. „Радикалца" кажу, да преседник он. Глушачке Манојло Лазаревић није ло; нов, већ да је поштен, и да се радикалци нмају поносити са преседницима г као гито је чреседник Манојло" а Капетан Мачвански кажс ј'ош да ништа оно није истина, што је у „М. Новинама" за Манојла казато. Ми имамо доказа да како кмет Ћа; лов, тако и канетанова зван. исвравка лажу, но ношто МаноЈ*ловп рачуни сад нрегледају одређеним комесаром, | то ћемо се претрпети док невидимо не нраво стање ствари по колико је Ма.нојло угх^оаасто." ; Ако Манојло положи сва докумснта ј комесару, н ако овај нрегдсда и он. и пореске рачуне, јер они имају везе !један с' другим и нађу се рачуии чи| сти, онда је онда је канетан Никола ! н шабачки кмет 'Калов у праву, а | ми криви, и онда нека нас туже, а ако Манојло буде крив, што ће разу; ме сс бити, онда будите капетан Никода, и ги кмете Ћалове добри и иоштени да нечекате избо]) но Манојла метите ,,с' оне стране браве" Чујемо да је и зван. иснравка Г-на министра Фннанције била, но но нрегледу рачуна и Г-ну Екселенцији ка| заће мо коју. Познлти Глу шчанин. ТЕДЕГРАМИ 18 .тудл Буеиосајрес. Г> х / 4 сахата у ве!че (телеграм Хавасов). Устанак, јје потпуно довршен услед недој статка муниције. Прокламована |је општа амнестија. Ша-ла и Забава. Шваба ана само за Гају. Веселили се ј Орби. Међу љииа бсше и један шва(5о. '■ Шваба, као слаб и солидан човек брзо иаде иод ј сто и ту до зоре одчмапа. — Кад се сутра дан разабра и саста са синоћним друштвом запитају га, како је снавао ? — Шваба ће рећи: Та ј сад би било добро, саио д&. нисте нисог Гају целу ноћ викали! — Орби никако да се сеге | кога Гаје, — док им не дође у унамст, да је, ; Шнаба разуме само крај од мношја, мношја.

ЗВЕР-ЧОВЕК

роман Емила Золе ПРЕВОД С ФРАНЦУСКОГ

(68)

И сам својом руком нримаче једну столицу мдадој жени, слабачкој плавуши, која је у оној црнини изгедала одвратна и ружна. Али спрам госнодина Лашнеја који беше такође ндав н жгољав, ноказа се Денизе само учтив, а нешто мадо и надувен. Тај човечуљак, кој'и је већ у тридесет шсетој години постао члан суда, који је декорисан на чему има да захвали своме тасту и који је, као и његов што беше такођс судија, бивао ире ио мешовитим комисијама, изледао је у очима Денизеовим као један од срећних судија, суднја богат, један од оннх осредњих талената што нагло а извесно напредују, које због тога што их заштпћава родбина које због тога што су имућнп. А он сиромах нема протекције, осуђен је да, му иуца грбина од рада, а никад унапређења. И баш му је сад био ћеФ

да нокаже том човечуљку, како јс он свемоћан у евом кабиноту; како је аисолутни господар над свачијом сдободом, како може сћедока протворитиу кривца, па га ухапсити одмах ако му прасне ћеФ. — Јагоспођо, наставн он, вн ћете ми оиростити што ћу вас још једном мучити овим мелосињим догађајем. .Та знам да ви желите као год н ми да се једном дозна права истина и да кривац иснашта за свој здочин. И даде знак нисару, неком високом жутињавом, кошчатом момку, и поче сс иснитивањеАли чнм се жени ноставише прва нитања, госнодин Лантнеј, који беше сео, видећи да га нико не нуди столицом, ноче се унлетати и говоритп место ње. Осу сав свој јед на тестаменат свога таста. Ко је то још видео V Толика силна завештања, на тако крунна, одвалида би готово ноловину имања, половину имања које износи три милијуна и седам стотина хиљада динара! Па сва та завештања остављена махом жалосним особама, женскињу из свих сталежа! Чак јс остављено и некакој малој цвећарици, што продаје цвеће иод једном капијом на улици Гопгеровој. На такав тестаменат не може се пристати! Он је, всдн, чскао док се свршн кривична истрага, па ће онда повратити начин да обори тај неморални тестаменат.

Док је Лашнеј тако сиктао, говорећн кроза. зубе и ноказујући како је гдупак, тврдоглав паланчанин, окорели дврдица, Денизе га је гледао својим крупним сјајним очима што беху у нола покривена трепавипама, а његове танке усне изражавале су нрезирање и завист према том ннштавку који се не ће да задовољи с два милпјуна, а кога ће он једнога дана. видети на највншему нодожају што ће га добити норед толикога новца. Ја мислим, госноднне, да. ви грсшите, рече најзад Денизе. Тесгамснат се не може оборити, ако укунна сума завештања не прсмаша ноловину имања, а то овде није. Затим се окрете свом писару: — Вн, Лоране, ваљда не нишете све што сс овде говори. Пнсар се мадко осмехну и тим иоказа, како се не треба бринути, јер он већ зна шта треба записати. — Та ваљда нико не мисли, надам се, настави Лашнеј срдитије, да ћу ја оставити тнм Губовљсвима Кроа - де - МоФра! Такав поклон кћери јсднога сдуге!. .. Ијзашго, због чега? Па онда ако се Докаже да су умешани у здочннство,.., (НЛСТАКИЋЕ ОЕ. )