Male novine

Који оће да чита до 40 које наши које страни новина, тај нека дође у

де је добра кава и пиКе

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ НА ГОДИНУ 30 ДИНАРА НА ПО ГОДИНЕ 15 „ НА 3 МЕСЕЦА 9 „ из РЕТ1Т ЈШШ

ДНЕВНИ ЛИСТ ВА СВАКОГА Претплата из унутр. полаже се само код пошта

За Београд нема претплате - ЈЕИСТ СЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ

ОГ.1АСИ ЈЕВТИНО И СА СЛИКАМА

З А СВАКО ОГ.ТА ШЕШЕ ПЛАЂ.А СЕ ДРКСАВНЕ ТАКСЕ 20 ПАРА ДИН.

ИЕНЕ. ОПАСИМА На првој страни од петитног реда 20 пара дин. а на четвртој од петит реда 10 иара дин. ПРИПОСЛАНО СТДЈЕ 50 ПАРА ДИЕ. ОД ПЕТ1ЈТН0Г РЕДI шше аптгав

ВЕЋИ ОГЛАСИ 110 ИОГОДБИ

НОВА ШТАМПАРИЈА ПЕРЕ ТОДОРОВИЂА преггоручује ее штованој публици за израду сваковрсних штамиареких послова, Ћ Израда је ванредно лепа и укусна, а цене еу за 20 од сто јевтиније но ма у којој српској штампарији. Нарочито ее препоручује господитрговцима и гоетионичарима за израду ствари које њима требају. Новчани заводи и општине из унутрашњоети биће нослужени брзо и тачно за све, што им иотребује, а титампарија гарантује за брзу и тачну израду. X 'У Београду све поруџбине нредају се у нашој канцеларији „Балканија", Цариградека ул. бр. 6., сирам „Ноларца": а из унутрашњости све Јпоруке ваља елати: Сми/веву, штаипарији Пере Тодорови^а Београд.

ЛПГ1[ „„ „ (ипо „ НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. ■ЧПр^р^ДОБНИХ СТАН0ВА за самца _ Или омање породице, сјед- недеља 5. Радничка побуна. Шаг ном, две шш више соба; на- Нонед. 6. Сеоека лола. мештених или без намештаја, има одмах за давање иод кирију у мојој новој кући. Упитати у ..Бажанији" или потнисанога. СЛОБОДА И РАД

Пера Тодоровић.

Питање је тугаљиво но ја ћу га одмах иоетавити без околишења.

Има ли власт гграво да нагна на рад слободнога грађанина срисног, да га тгримора да уради нешто што је иотребно и норисно, а што он сам добровољно не~ке да учини? Ми имамо иов устав, који нам — бар на хартији — обезбеђује широке иодитичке слободе и пространа грађанска права. Има их који држе да смо те слободе прераио добили, да за њих још нисмо били дозрели и да су нам дате на наше велико зло. Ја не делим то мишљење. Грађанске су слободе ту и њих ваља одржати. Шта више тек их треба од сад истински увести у живот, ! да буду прави штит против сва! чије самовоље. По себи се разуме, да под појдитичким слободама јане разумем Цзигравања и злоупотребе које се могу терати и са слободом, као и | са свачим другим, па било то због незнања или из шпекудације и нитковлука. Недавио сам имао неколико занимљивих примера. Три четири дана узастопце виђам пред једном каваном пијаиа човека, ларма и досађује осгалим гостима; кавеџија га тера али он не да се ни опепелити. Упитам старешину кварта какав му је то зао поданик и што то не казии? — „Е мој, господине, да је мени старо Туцаковићево време, видео би ти његова бога — никад му више не би на ум пало да се опије! Али сад је нов устав, нова времена — ми полицајци иисмо више ништа, нико нас не верма а видимо и сами да смо немокни, па се богме и склањамо. Ко зна да ли она пијанчура не носи у цеиу радикалску чланску карту, те бих ја због тога могао погодити у Врању, а ко зна да ли не бих и из службе излетео. С тога бољ с миром но с чиром." Овај је одговор веома каракте ристичан. После неколико дана дође ми на жалбу непозната жена. Кука, плаче, све јој троструке врцају. Има до зла бога рђава мужа. Истеран из службе због крађених ма]>ака. Неће ништа да ради, живи од њене готовине; купи из куће ствари, носи, продаје једиу по једну и враћа се из меане тек кад је већ и последњу пару попио. Кирајџијама оирашта ио пола кирије само да њему даду новац који после заједничкипопију. Жени прети да ће је убити. Мати јој је ире

2—3 године убијена у рођеној Јкући. Сумња иа мужа, а он јој ирети да ће проћи као и њена ; ,,мама". Питам је да ли је ишла ју полицију. Јесте. Па? Члан јој вели да он њеном мужу не може ништа. „ Немам ге' власти, госиођо" — рекао је члан. Богатмеса]). Сумња се да куиује и крађену стоку; склон је да превари где год може. Ч\ло се да купује полипсале браве свиња, меће сланину у саламуру и продаје сиротињи. Појавила се два случаја тровања код радника, који еу јели његову сданину.' ЈГекарска истрага ово потврдила. Па ипак кривац ирошао са неколико динара казне. Питам унравника вароши што ! штеди ову лолу. — Шта ћеш му, брате, трговина је, слободаи рад } он никога не нагони да купује код њега. ЈБуди су сами криви што иду к њему. Дао му устав ираво иа му нико ништа не може. — То је био г. управников одговор. Постоји овако схватање устав;них слобода, но оно је.нз темеља иогрешно. Ово је злоунотреба, а не употреба грађанских слобода. IУстав не може и не сме бити штит неваљалаца и зликоваца. У сва три горња случаја устав није ништа сметао да се поступи неумитно но иравди и ваљан полицајац ту бн казнио кривца нримерно. Ту је, дакле, била крива слаботиња полицајца а не слободоумље устава. Пођимо даље. Код нашега народа постоје неке навике, обичаји, неке рђаве стране, управо неки греси народни који се морају гонити и требити свом снагом. Наравно, големи грешници покушаваће да се заклоне грађанским иравом и слободама. Али то им не треба дозволити. Међу политичке слободе и грађанска права, која је иови устав освештао, ја не сматрам да спада и то : Да се српски грађани, при свакој киши, могу слободно давити по глибу, заједно са својом стоком, па кад неће они сами онда да нема ни другога, да нема никакве власти у земљи, која би их нагнала да начине себи добар сеоски пут. Да се свакога пролећа и лета бујне кише сруче с голих иланина у околне равни, потоци и реке надо1)У, вода куљне као потоп, односи ограде, дрва, сена,

БРОЈ 209

ШШ СВАКИ ДАН

ПЖТАК 3 АВГУСТА 1890 ГОДИНА III

БРОЈ 10 П. Д.

Претплата ее прима код евију пожта у Србији

ПиСМА И РУКОПИСИ ШАЉУ СЕ ВЛЛСПИКУ ,.МАЛИХ НОВИНА"' ЦАРИГРАДСКА УЛИЦА БР0.1 6.