Male novine

ворим о огромној моралној добити, о дубоком утиску који би то сједињење учииило на све делове још несједињена Српства. А шта ли тек да рекнем о војничкој вредности коју би имао у рукама српским онај уски појас што дели Србију од Црне Горе ?... Босна и Херцеговина биле би тада у недрима Србије, одвојене од Турске и згодне за одбрану, а што је главно највећа онасност била би отклоњена — продирање Аустрије ка Солуну било би пресечено. — Али гттто да набрајам користи, које би отуда имали. Оне су тако многобројне и тако очевидне, да би их и слепац морао видети. То се најбоље огледа по журби с какиом је Аустрија похитала да стави своју шаку на ову преважну капију за егејско море. 5—5 Како, дакле, да се разуме ваш страховити немар и ваш грешни нерад у овој ствари'? Шта је то што вам је везало руке, скаменило језик, запечатило уста, те онајглавпијем и ирвом услову сриског уједињеља ни речи једне не зборите, а камо ли да на томе пол>у што озбиљно учините! Незнање т\ не може бити узрок, јер и деци је јасно да темељ срџском уједињењу мора бити ударен сједињењем Србије и Црне Горе • као што је јасно н то да тек сједињење ове две земље ако могну што заједнички учинити за срп. уједињење. — Није разлог ни то, што је задатак тежак и што одмах не би могло бити пракгичних резултата. Теитко је и далеко и ослобођене Македоније па опет се о томе свакп дан пише и говори, а по нешто се књижевно и ради. Ме1 )у тим 1876 године пошло се да се на делу, с оружјем у руцн, ради за ослобођење и уједињење, на ни тада српска и црногорска војска не потрчаше једна другој на сусрет, не покушаше д а раскину ланац који их одваја.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ

А да су тада, којом срећом, 1 Србија и Црна Гора једна другој пружиле руку и сестрински се за- Це даду. Уредник нашега лиета г. I грлиле и сједињене објавиле Ев- Јаношевић за еве евоје штампареке ропи да их више нико не може [ кривице узимао је као браниоца г. Нираставити -— ко зна каква би К0Л У Стевановића, пензионованог окр. начелника, као евога роћака и евршесад изгледала карта оалканског ' . ' [ 1 ног правника. Али ономад 1е еуд звао полострва, и ко зна да ли се у уродника нашега лиета и саопштио | Сарајеву не ои сада вила српска; му, да г. Стевановић. по миниетарекој ; место аустриске заставе ! наредби, не може да га заступа и ; — Али Србија и Цр. Гора као 1103ива га Д а именује ееби другог да су бежале од овога загрл.аја, ■ !аст У иника - Г. Јаношевић је одЈ , 1 ■> ' ; говорио како по кривичном поступку као да су зебле од њега, као да има П р аво да у 3ме за заступника сврј су се питале: а шта ће бити шен г т правника, па ма и нс био адпосле ? вокат, и он, користећи сс том одред— Најпосле т\ 7 не може бити ^ ом крпвпчног поступка, тражио је да разлог ни противљење Европе и «-егов бранилац и даљс остане г. Ни1 1 . г кол Стевановић. Секретар судски, друкчиЈв наређење европских у- ко ји мује саопштио то решење, рече говора, јер Бугарека је дала жив јму: потиишите ви ово решење и имоп]шмер пгга вреде уговори свију | пујте себе другог заступника, па

110велесила, кад један народ нрсгне! слс раеирављајте ту ствар. > рсдник и громовито узвикне „ Јединство! шта 1в ' 1>Ј Д 11 е ' н0 ИОТИИИ1е Д а М У 1 и Ј " Је саопштено решење и изЈави да за или смрт .... браниоца узима г. Мидана ДимитриСтранац ућута, он упре у мејјевића, изтавивши усмено, да ће на свој оштри, проничући поглед и претресу расправити ту ствар. тако оста неколико тренутака. ^' и нс унамо како се може забра- Дакле, шта је узрок што не! љивати г ' СтСфан0Н1Л У. као »ршепом ^ 7 Ј 1 правнику, да брани своје роЋаке и иомишљате на сједцњење две сло- пријатеље, кад му то нраво јасно и бодне срнске државе ? викну он отворено даје кривични поетупак. Ми на један пут. се за сад нећемо упуштати у расправ-! Ја остадох скамењен. љање ове ствари, већ ћемо сачекати ! — Хајдмо рече странац својим " а ћвМ ° СС ° ВДа вра ": јдруговима, на које бејасмо већ п Иа Њ ^' заборавили. Пођоше. Држећи се једном руком за врата, странац Похаран. Прексиноћ је непознати •' 1Ј 1 ' 1 лопов покрао г. Николу X. Попоми скоро пришапу'1 а на ухо . ^ , вића, нензионара и однео му 100 ду— ^ зрок су ваше династије. ката у злату, један свежањ банкнота I Србија има своју, а Ц. Гора своју сребрних од но 10 динара, једну ди! династију. И за љубав две дина-! јамангску иглу, два револвера, и мно

Маринковић извештај благајника. Оба су извештаја примљена. и о њима ћемо опширније у еутрашњем броју. Поеле овога председник јавља да коцком из управе истушуу г. г. др. В. Бакић, Ранко Петровић и Борисдав Тодоровић. Сем тога, члан управе г. др. Н. Ј. Петровић изјавио је, да због службених послова не може и даље остати члан управе. С тога предеедник нозва скун да избере четири нова члана за управу. Изабрани су: г. г. др. В. Бакић, Борислав Тодоровић, Ранко Петровић и Васа Димић. 8а контролни одбор скуп је изабрао г. г. ! Петра Типу, Стеву Давидовића и Јо! сиФа Шмита. За овим се екуп поделио I у две секције, природно математичку ! и Фшголошко -историјеку, и тим је за ;нре подне дневни ред исцрпљен. ! У четири часа носле подне читао је у одсеку истрриско филолошком нроФесор г. Јован Нссторовић своју ! расправу „о настави жнвих језика," ! о којој је во1)ена дебата. 0 овој деI бати донећемо у идућем броју оп ширније.

стиЈв мораЈу постоЈатн и две срп

_ | гс друге ствари. Ухаишен .је кочијаш

на кога јс сумња пала да јс извршио !ту похару.

ске државе, морају Србија и Ц Гора остати рашчеречене! И тај „разлог" ћутећкн прима _ Ј 1 1 ПроФесорски скуп. Јуче )е отворена и пред њим покорно повиЈа главу ! СК уш ИТПН /пр 0 Ф С сорск 0 га друштва. 11а цела српска нација! да ј ак0 у оч ц, да је поеета овога Какав грех пред историјом. скупа куд и камо едабија од прошлоКаква грозна сведоџба за српско годишње. За скун је јављено 96 члародољубље. нова - 0к У п Ј е отво Р ио предеедник у1 " нраве г. Ловчсвић и замолио да се за овај екун изберу председник, потпредСтранац оде. Ја остадох ска-! зедник и два пословође. РГзабрани су: | мењен и хладан као лед. Дуго на председника г. Стеван Ловчевић, ј сам после размишњао о његовим за потпредседника г- Мијајло Марконоследњим речима. ви |ј> ;!а послов °ђ е г - г - Светислав СиТ1 , мић и ЈБубомир Јовановпћ. После Плод тих размишљаља читаће овога ј е г 1дан управе г. Ранко Петрочитатељи првом згодном нрнликом. внћ прочитао извсштај управе, а г.

Неправда. Ми емо у два маха имали нрилике да изнесемо неправду при указима министарства нравде. То имамо и сад да чинимо- Ујучсрашњем броју јавили смо, да јс секретар пожаревачког суда г. Ђ. Несторовићј иостављен за реФерента у министаретву просвете и црквених дела. Ми немамо ништа иротиву г. Несторовића и овога његовога постављања. Али не можемо да не осудимо неправду, која учињена многим њсговим друговима. Док г. Несторовић овим постављањем заузима ноложај судиски, дотлс су многи његови другови још писари другс класе у првостепешга судовима, и ако су с њим једнаке способности, ако не и боље. Ако ово није неправда, онда не знамо шта је. Од радикалне владе најмање се могла очекивати така неиравда. * Распоред. Јучерашњи број службених новина донео је распоред нредсеДника у главним бирачким одборима и ноједииим гласачким местима. * Одложен претрес. За јуче ире нодне био је одређен нрестрес у нрвоетеном суду за варош Београд г. Таси Ивковићу, „Моп Ап!" у, писцу књиге „Бомбе." Но како су онтужени и његов бранилац дошли доцкан, то је претрес одложен за после иодне. Ади се ни носле јиодне претрес није могао држати, јер нису дошли ни приватни

ЗВЕР-ЧОВЕК РОМАН Емила Воле ПРЕВОД С ФРАНЦУСКОГ

71)

Момци железнички још не беху ноотварали врата по вагонима; отворише се само једна и Северина искочи на ке, нре него је и воз стао. Њезин вагон беше далеко остраг, она мораде потрчати да стигне до машине кроз гомилу путника, који су излазили из својих вагона, између деце и пакета. Жак је стајао на машини и чекао док се воз врати у дсно; Пеке беше ту и брисаше крпом наочаре. — Дакле као што смо рекли : рече Саверина нроневши се на прстима. У три сахата бићу у улици КардинетовоЈ - , а ви ћете бити тако добри да ме ирикажете вашем шефу да му сс захвалим.5 Овај одговор измислио ј е Рубо, да се санћим захвали ше®у деноа батињолскога за некаку ус-

лугу. Он је њу нод тим изговором и поверио пријатељству Жаковом, а она је ноеле могла везати тешње везе, утицати на њ. Жак, црн од угља, мокар, малаксао борећи се протпв кише и ветра, гледаже је својим опорим иогледом, не одговарајући јој ништа. Кад је полазио нз Хавра, није могао одрећи мужу. А сад сама номисао да је сам с њом узнемириваше га јер је добро осећао да сад чезне за њом. — Је ли ? настави она смешећи се и гледећи га умиљато, и ако се изненадила и мало згрозила кад га је угледала тако нрљава да га јс једва могла познати. Је ли'? Ја рачунам на вас. И још ее мало нропе и ирихвати се руком у рукавици за неко гвожђе, а Пеке је ио дужности ономену : — Пазите унрљаћсте се. И Жак већ мораде одговорпти. Рече натмурено: — Знам, Улица Кардинетова....Само да мс ова нроклета киша не бије више. Банг псеће време ! Њој се сажали на њ, као год да се због ње намучио, па додаде: — Ви знате да сам једнако мислила на вас, била сам у бризи због ове кише.... А како сам

ее радовала, кад само номислим да сте ме јутрое довели и да ћете ме довече одвссти екснресом: Али ова љубазност, ова нежност њена само га је више еневеселила. Али се ипак учини као да је утешен. У том се чу глас: „Назад!" Он брзо повуче за звиждаљку, а ложач брже склони Северину руком. — У три сахата! — Да, у три сахата. И док се машина крену. а и пошла, Северина оде носледња с кса. Кад је изишла на улицу амстердамску, хтеде да отворн кишобран, али иримети са задовољством да је кнша нрестала. Она сиђе до хаварске нијаце, ту се мало промиели и смиели да ће бити најбоље да одмах доручкује. Било је јсданаест сахати п двадесет и пет минута; она уђе у једну ашчиницу на крај улице Светога Лазара, поручи јаја и котлет. Једући врло лагано, занесе се у мисли које су је мучиле већ од неколико иедеља, лице јој постадс бледо и туробно, нестаде оног љупког нримамљивог осмеха. (НАСТАВИЋЕ СЕ)