Male novine

(

тужиоци ни њихови застуиници тс је с тога иретрес оддожен.

ПИСМО УРЕДНИШТВУ*) Госаодпиг уре.дштл, Ви сте у вашем цсњеном дисту „Мале Новине" бр. 20;5 одштампали из овд. листа „Слободо" белсшку под насловом „урсђујмо пијацу" где се Преставља чудо од каишарлука нри куповању жита, и нреставља опасност, да ће се тим нретстављсним каишарлуком нишка нијаца обрукати, упропастити; па довикује иа номоћ „уређујмо нпјацу." Савршсно верујем, да сте вн из добре намере одштамнали у вашем лисгу иСту белешку. Јер како је истом белешком претстављена ствар, свакоме поштеном човеку, мора бити дужност нодићи гласа, да се каишарлук утучс, и ааштити иоштена куновина и нродаја на свакој нпјаци, а нарочиго нијаци чувснога и виђенога града Ниша. Дакле и треба тако подићи гласа, кад би било таких случајева. Али, хвала Богу, таких случајева није бнло и нема на нашој нијацн. То је нуста лаж, срачуњена за маневар, да врбује сел.аке сад пред избор посланика. Бајаги радикалској „Слободи" нрепуче срце од бриге за пијацом нишком, за овдашњим сељацнма! Прсма овоме, баш том лажном и тендециозном бедешком иодмукло се напада на глас н углед нншке ннјаце и нишке онштине, за то што је ова варош и онштнна либерална. Општинска власт трсбала бн да „Званичном исправком" жигоше и одбије ту лаж. Али ошптпнска је власг днгла руке, да више н не глсда на тај лисг, пошто је дала тужбе што раније исправкс ннсу шгамнане, п чека на судску нресуду, да она екине маску са подмуклих и нашквилантских нанадања истог листа. Но ја мислим, да при истој одлуци оиштинскс власти не морам остати и ја као члан њсн. Ла видим, да ово пашквилангско нападање није ствар само једнога новинарског листића, нод именом „Слобода" не1 '0 ово потиче, ово се захтева н скуно плаћа, са једнога већег места. Садашња влада радикална нослала је овамо једног младог новииара и илаћа му пет стотина талпра плате, те оп шарабата но „Слободи." Ја тврдим јавно, да овде неби могао опстати нн тај новинар са својим пашквилантским шарабатањем, нити лист „Слобода," кад влада неби давала за њих нет стотина талира годишње! У осталом и ви сте већ имали прилике бележити, како еадашња влада тражи но каквог Балачка, да за њу иише лене ствари, и како се нроелавнла толиким иримерима, како достојно врши нрограм 1>адикалнс странке и како још више достојно чува уставност, законитост, углед и достојансгво наше Краљевине! Г1а ето, шта се за Г>00 талира плате пише у „Слободи" у славу програма радикалне странке, за хвалу и дику радикалние владс. Ја поново тврдим, да је све нроста лаж, што јс у сно-; менутој бслсшкн „Слободс" паписано | за кугговину жита на нишкој пијаци. Наиротив тврдим. да се сваки дан хватају случајеви, како сељаци доносе жито, које је на врху вреће лено и чисто, а од нола врећс право ђубре. Ако треба номоћи пијапп н сељацима, очевидно је, да треба сељаке унућивати, да доносе чисто жиго на продају, а нс иањкати трговце и гшјацу. Господине уредниче, ја председавам *) Ми смо нре кратког времена донели из нишке ,.Слободе" једну белешку о пишкој иијади, желе!ш да се овој гшјаци одржи добар глае. МеКу тим у овом писму одсудно се поричу тврђења „Слободина" и ми да Ои остали ненристрасни н непартајични, доноеимо о томе питан.у и ово пнсмо. Ур.

у суду оиштине нишке све од 1. марта ове године до сад. За све ово време још нема нресуде ни решења. да је ко суђсн и осуђсн за ма какву превару при куповини жита на овд. пијаци. Позивам, да „Слобода" изнесе такву нресуду и решењс, да побије ово моје тврђење. А дотле ја овим а>актима одбијам лажне белешке „Слободс" као члан власти, која је тим клевстама, као грађанин овс вароши, којој желим деп гдас и углед, као чо: век, који жели иравду п иоштење. Надам се, Господине уредниче, да ћетејизволети штампати ову исправку, кад видите, колико сам заинтерссоваи, I и благодарсћи вам на томе у напред ! оетајем Ниш, ; 3. августа 1890. С пошговањем Васо Ђ. Кољевић иредседав, тлап оишт. суда. ИЗ ВАЛКАНИЈЖ Проглас. Бугарски емигранти из! дали су проглас новодом Пањпчииа стрељања. У ирогласу се набрајају врлине нокојникове, славе сс његове заслуге за отаџбину, прети се кнезу и вдади ј и задаје се вера пред богом и људима, да ће се неуморно иродужити дело ослобођења којс је Пањица ночео п да ћс се њсгова мученичка смрт нојавити на њсговим џслатима.

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Смртна казна. Поводом варвареке казне, која је номоћу електрнцитета извршена над Кемлером у Америци, о чсму смо ми говорили, у јевропској штампи набрајају се разни начини смртнс казни, који се употрсбљују. Смртна казна укинута је у Швајцарској, Норвешкој, Данској, Холандији, Португалији, Румунији и већини швај:царских кантона; за тим у већини ренублика јужне Америке. Али у овим : републикама она јс замењена батинама што нијс ни л1ало лакше. У Белгији I смртна казна није укинута с1е јигс, ' али сс Факгички никад нс унотребљује ' а замењује се вечитом робијом, која је но некад тежа од смрти. Готово је ј то нсто и у Италији. За случај да [ се изврши смртна казна, у Нтадији и Белгији употребљују гилогину. Најчешће се примењујк смртна казна у Енглеској. Она се извршује у унутрашњости хансаиеких завода. Иреступника мсту на траи са замком око врата. Трап се отвара, он нада, кичма му се нреломи н смрт наступа носле неколико секунада агоннје. У Аустрији кажњавају скоро тако исто. У Германијнодсецају гдаву секнром. У Шпанији кажњеног удаве. У мусломанским ; земљаме гајтан н јатаган иетисиули су ! колац. Али се он по некад ппак уно требљујс. Пре неколико нсдеља стотина бунтовника набијена је на ко! чевс путем, који води у дворац мароканског пмператора, и преставници цивилизованих држава нису протество вали кад су видели ту ужасну алеју из трупова измучених жртава. Набијање на кодац но некад сс унотребљујс за разбојникс у Малој Азији. Џелати далекога истока, нарочито анамити једним измахом скидају главу преступнику. — Гладују. Шпански посланик у Буенос Ајресу јавља својој влади, да су у тој вароши до 30 - 000 радника шпанске народности остали без хлеба и без рада. Шпанска влада намерава да нх пресели у Јевропу. Амарикански милионари: „Тће Тгис СоштотуеаИћ," лист , који је у априду ове године иокренут у 1!ашинггону сиецијално за пропаганду државног социјализма, доносн инте-1

!рссне статистичке нодатке о амери: канским милионарима. Први милионар достојан тога имена, био је Француз по имену Жирар. Он је од слуге у Кајути постао матрос, а за тпм канетан једне трговачке лађе. За време једног иутовања те лађе, он нађе у нртљагу једнога нусника који је умро ! од жуте грознице, знатну суму у злату, коју нико није тражио. Тај канитал, пуштен у обрт за време рата 1812—1815 године, тако је нарастао да је бивши слуга у Кајути еавештао | својим наследницима 6. милиона до; лара. Астор, који је оставио 20 милиона долара, такође је скромно отпочео своју каријеру. Он је емигрирао |у сједињене америчке државе 1783 г, и продавао внолине и друге музикалне инструменте, за тпм сс одао на снекулацију н з емљ ама. У ЊуЈорку је 1865 било свега 11 крупних милионара, од којих су само двојица бшга јанки, а од осталих су 4 Немца 2 Шотландца 2, Француза н 1 Јевврејин. Сад број тих американских набоба износи до једну хиљаду у : самом Њу-Јорку— Брак и цена хлебу. У „ГапесГ-у изласи интересналекцијадоктора Огла., коју је читао у статистичком друштву у Лондону о односу између бракова и цена хлебу. До еад се др жало као нспобитна иоставка народнс екоиомијс, да број бракова међу радннцима расте кад цене хдебу опадају, и обрнуто. Огл говорећи о становништву Енглеске и унотребљујући ни Фре за носледњих 70 година, доказује, да се велике цене хлебу и увећавање броја бракова, сем малих изузетака налазе у управној сразмери. Цене хлебу за енглеско становништво, којс је више индустријско но земљорадничко не могу да служе као непосредно мерило за благосање. Већи део шенице у Енглеској набавља се из иностран; ства н колебања у цснама шенице у всзи су с промењивим трошковима на фрахтовс. У периоди велике нровознс цсне и цснс су шсници великс. Али провозна царина расте, кад трговина цвета, и обрнуто. Одавде излази, да периоди скупих Фрахтова на дакле и велике цене шеницн падају у доба велике живости у индустрији, н онда радник добија могућности да се жени.

ТЕЛЕГРАМИ 8. АВГУСТА

Петроград. Један царски указ повећава царину за увоз шећера. Париз. „Матен" јавља, да Ке, но састанку носланичког дома, извесне групе парламентарне ставити ј себи у задатак да г. Флокета скину са столице председника посланичј ког дома, и да изгласају Казимира Леријера. — Нерсијани приспео ; овде. Софија. Кнез Фердинанд отпутовао за манастир Рило; министри Сгамбулов и Тончев нутоваће сутра у Румелију. Енглеског дипломатског агента 0'Конера кнез је јуче примио у аудијенцију. Сасвим је неоснована вест да је из Бугарске протеран један Рус, којије нролазио кроз СоФију. Исто је тако неоснована вест да је г. Дмитров протестовао код српске владе против држања македонског митинга у Београду. Веч ГроФ Калноки отпутовао је јуче за Итнл, где ће остати неколико дана.

Веч. Неки листови јавили су, да је српска влада у последње време послала бечком кабинету енергичну ноту, по којој Србија сматра трговачки уговор са суседном монархијом као поништен услед забране извоза свиња. Фремденблат" дознаје из поуздана извора, да се ништа не зна о таквој ноти ни о намери српског кабинета да бечком кабинету пошље такву изјаву. Држање српског министра у Бечу у овом питању је шта више пријатељско. Не треба губити из вида да у цели изборне борбе у Србији извесне групе или лица могу имати нарочита интереса да у иностранство шиљу алармирајуће вести. „Фремденблат" дознаје такође, да чланци „Одјекови", у којима се нанада трговачки уговор с Аустријом, чнне рђав утисак у бечким круговима и да не одговарају погледима компетентних кругова Србије. Веч. „Нол. Кор." овлашћена је од српскога министра у Бечу изјавити, да је апсолутна неистина, да је српска влада нотом изјавила. да за Србију нису обавезни постојећи уговори. Такве ноте нема и српска влада никад није ни мислила да чини оваке изјаве. II. ЛУТРИЈА ДРУШТВА СВ. САВЕ. Моде се сви нододбори, повереници и нријатељи Друштва Св. Саве, којима су послате срећке друштвене лутрије на пренродају, да новац за распродате и остатак непродатих ерећака пошљу управи друштвсној најдаље до 23. ов. мес. Ко до означенога дана не буде вратио непродате срећке одговараће друштву за њену вредност, јер му се оне, после 23. ов. мес., нс ћс впше натраг примити. ДССБр. 7. августа 1990. г. Београд Иредседппк Друштва Св. Саве, Свет. Николајевић, Влагајник Андра Ђорђевић.

О г л а <•

Од данае дајсм на јавносг да моме мужу Светодику-Вучку Ђорђевићу бив. нисару нико неда ни једну иару на зајам на мојс име имање и покућанство а тако исто ни кпрајџије моје да му недаду кирију јер дуг и кирију нећу признати јер је он мени до данас подовину мога стања и имања упропастио н прети ми да ће ме убити јер је и моја мајка Јованка у својој кући удављена због имања што није хтела имање нреписати Мој муж Светолик-Вучко млого је пута на мсне насртао да ме убије што ја моје имање нећу да препишем и због његова насиља н нанадања млого сам нута морала и дању и ноћу бегати по туђим кућама и код власти помоћи тражити, па ни до данас недобих помоћи, већ сс још вшпе осили па ми из куће износи шта довати и лупа, цепа разбија и ломи 5 о. м. на кући ми врага изцепао и ја ие смем да се слободно по кући окренем. Немам помоћи зато што нигде никога немам.

001, 1—1

Вогдана Ђорђеви&ка.