Male novine

Ј

ворим о огромној моралној добити, о дубоком утиску који би то сједињењс учиишго на све делове још нееједињена Сристна. А шта ли тек да рекнем о војничкој вредности коју би имао у рукама српским онај уски појас што дели Србију од Црне Горе ?... Босна и Херцеговина биле би тада у недрима Србије, одвојене од Туреке п згодне за одбрану, а што је главно највећа онасност бнла бн отклоњена — продирање Аустрије ка Солуну било би пресечено. Али што да набрајам користи, које би отуда имали. Оне су тако многобројне и тако очевидне, да би их и сленац морао видети. То се најбоље огледа по журби е каквом је Аустрија похитала да стави своју шаку на ову преважну капију за егејско море. Како, дакле, да се разуме ваш страховити немар и ваш грешни нерад у овој ствари ? Шта је то што вам је везало руке, скаменило језик, запечатпло уста, те опајглавпијем н ирвом услову срнског уједињењи ни речи једне не зборите, а камо ли да на томе пољу што озбиљно учините! Незнање т\ не може бити узрок, јер и деци је јасно да темељ сриском уједињењу мора батџ ударен сједињењем Србије и Црне Горе; као што је јасно н то да тек сједињењс ове две земље ако могну што заједнички учинити за сргг. уједињење. — Није разлог ни то, што је задатак тежак и што одмах не би могло бити практичних резултата. Тешко је и далеко и ослобођене Македоније па опет се о томе сваки дан пише и говори, а но нешто се књижевно и ради. Међу тим 1876 године пошло се да се на дслу, с оружјем у руцн, ради за ослобођење и уједињење, на ни тада српска и црногорска војска не потрчаше једна другој на сусрет, не покушаше д а раскину ланац који их одваја.

А да су тада, којом срећом, Србија и Црна Гора једна другој ј пружиле руку и сестрински се загрлиле и сједињене објавиле Европи да их више нико не може раставитп — ко зна каква би сад изгледала карта балканског нолострва, и ко зна да ли се у ! Сарајеву не би сада вила српска место аустриске заставе! — Али Србија и Цр. Гора као да су бежале од овога загрљаја, као да су зебле од њега, као да I су се иитале: а шта Ке бити после ? —- Најпосле ту не може бити разлог ни противљење Европе и друкчије наређење европских уговора, јер Бугарека је дала жив пример шта вреде уговори свију велесила, кад један народ нрегне н громовито узвикне „Јединство или смрт".... Странац ућута, он унре у ме свој оштри, проничући поглед и тако оста неколико тренутака. — Дакле, шта је узрок што не !помишљате на сједињење две слободне сриске државе ? викну он на један пут. Ја остадох скамењен. — Хајдмо рече странац својим друговима, на које бејасмо већ и заборавили. Пођоше. Држећи се једном руком за врата, странац ми скоро пришапута на ухо : — Узрок су ваше династије. Србија има своју, а Ц. Гора своју династију. И за љубав две династије морају ностојати и две сриске државе, морају Србија и Ц. Гора остати рашчеречене! И тај „разлог" ћутећки прима и нред њим локорно повија главу цела српска нација! Какав грех прсд истојјијом. Каква грозна сведоџба за српско родољубље. Странац оде. Ја остадох скамењен и хладан као лед. Дуго сам после размишњао о његовим иоследњим речима. Плод тих размишљаља читаће читатељи првом згодном приликом.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Не даду. Уредник нашега листа г. Јаношевић за све своје штампарске кривпце узимао је као браниоца г. Никоду Стеваповића. пензионованог окр. начелника, као свога рођака п свршеног нравника. Али ономад је суд звао ! уредннка нашега листа и саоншгио . му, да г. Стевановић. по миппстарској наредби, не може да га заступа и нозива га да именује себи другог заступника. Г. Јаношевић је одговорио како но кривичном поступку има право да узме за застуиника свршеног иравпика, па ма и нс бпо адвокат, и он, користећи се том одредбом крпвичпог ноступка, тражио јс да љегов бранилац и даљс остане г. Никол Стевановић. Секретар судски, који мује саопштио то решење, рече му: погпишите ви ово решење и имеј нујте себе другог заступника, па носле расправљајте ту ствар. Уредник шта ће, куд ће, но нотпише да му јс саопштено решење и изјави да за I браниоца узима г. Милана Димитријевића, нзјавивши усмено, да ће на нретресу расиравити ту ствар. Ми не знамо како се може забран.ивати г. СтеФановићу, као евршеном правнику, да брани евоје рођаке и пријатеље, кад му то нраво јасно и отворено даје кривични поступак. Ми се за еад нећемо упуштати у расправљање ове ствари, већ ћемо сачекати свршетак њен, на ћемо се онда вратити на њу. Похаран. Нрексиноћ је непознати л о п о в нокрао г. Николу X. ПоноI вића, нензионара и однео му 100 дуката у злагу, један свежањ банкнота сребрних од но 10 динара, једну дијамантеку иглу, два револвера, и мио- • гс друге ствари. Ухапшен .јс кочијанг на кога је сумња пала да је извршио ту похару. ■V ПроФвсорски скуп. Јуче је отворена скуиштина профссорскога друштва. На да јако у очн, да је ноеета овога скуна куд и камо слабија од прошло годишње. За скун је јављено 96 чланова. Скуп је отворно председник управе г. Ловчсвнћ и замолио да ее за овај скуи избсру нредседник, нотнредзедник и два пословође. Изабрани су: за председника г. Стсван Ловчевић, за потиредседника г- Мијајдо Марковпћ, за пословође г. г. Светислав Симпћ и Љубомир Јовановић. Носле: овога је члан уираве г. 1'анко Петровић ирочитао извештај управе, а г. I

; Маринковић извештај благајника. Оба ; су извештаја иримљена. и о њима ! ћемо опширннје у сутрашњем броју. После овога председник јавља да коцком из управе истуиају г. г. др. В. Бакић, Раико Петровић и Борислав | Тодоровић. Сем тога, члан уПраве г. ! др. Н. Ј. Пегровић изјавио је, да због ; службених послова не може и даље остати члан управе. С тога председник нозва скун да избере четирн нова члана за управу. Изабрани су: г. г. др. В. Бакић, Борислав Тодоровић, Ранко Петровић и Васа Димић, За контролни одбор скуп је изабрао г. г. Петра Тину, Стеву Давидовића и ЈосиФа Шмита, За овим се екуп поделио у две еекције, нриродно математичку и Филолошко -нсторијску, и тим је за пре нодне дневни ред исцрнљен. У четирн часа носле нодне читао је у одсеку историеко филолошком профссор г. Јован Нссторовић своју расправу „о настави живих језика," о којој јс вођена дебага. (> овој дебатн донећсмо у идућем броју опширније. Неправда. Ми смо у два маха имали нрилике да изнесемо ненравду при указима министаретва правде. Ј'о и мамо и сад да чинимо- У јучерашљем броју јавили смо, да је секретар иожаревачког суда г. Ђ. Несторовић постављен за реФерента у министарству просвете и црквених дела. Ми немамо ништа нротнву г. 11ссто])Овића и овога његовога постављања. Али не можемо да не осудимо неправду, која учињена мпогим његовим друговима. Док г. Несторовић овим иостављањем заузима положај судиски, дотле су многи његови другови још писари друге класе у нрвостененим судовима, н ако су с њим једнаке еноеобноети, ако не и бол.е. Ако ово није неправда, онда не знамо шгаје. Од радикалне владе најмање се могла очекивати така неправда. лРаспоред. Јучерашњи број службених новина донео је раеноред предссдиика у главним бирачким одборима и нојединим гласачкнм меетима. * Одложен претрес. За јуче нре подне био је одређен нрестрсс у нрвостеном суду за варош Београд г. Таси Ивковићу, ,,Моп Ап!" у, писцу књиге „Бомбе." Но како су оптужени и његов бранилац дошли доцкан, то је нретрес оддожсн за иосде нодне. Али ее ни носле јнодне претрес није могао држати, јер нису дошли ни приватни

ЗВЕР-ЧОВЕК

роман

Емила Вол8

превод с француског

(71)

Момци жедезнички још не беху ноотварали врата но вагонима; отворише се само једна и Севернна искочи на кс, нре него је и воз стао. Њезин вагон беше далеко остраг, она мораде нотрчатп да стигне до машине кроз гомилу путника, који су излазили из својих вагона, између деце и накста. Жак је стајао на машини и чекао док сс воз вратн у дено; Пеке беше ту и брисаше крпом наочаре. Дакле као што смо рекли: рече Саверина нропевши се на прстима. У гри сахата бићу у улици Кардинетовој, а ви ћете биги тако добри да ме нрикажете вашем шеФу да му се захвалим.| Овај одговор измислио је Рубо, да се санћнм захвали шефу депоа батињолскога за некаку ус-

дугу. Он је њу нод тим изговором и поверио пријатељству Жаковом, аонаје ноеле могла везати тешње везе, утицати на њ. Жак, црн од угља, мокар, малаксао борећп се против кише и ветра, гледаше је својим опорим погледом, не одговарајући јој ништа. Кадјеполазио из Хавра, није могао одрећи мужу. А сад сама помисао да је сам с њом узнемириваше га јер је добро осећао да сад чезнс за њом. — Је ли ? настави она смешећи се и гледећи га умиљато, н ако се изненадила н мало згрозила кад га је угледала тако нрљава да га јс једва могла познати. Је ли? Ја рачунам на вас. И још се мало пропе и ирихвати се руком у рукавици за неко гвожђе, а Пеке је по дужности опомену : — Пазите упрљаћсте се. И Жак већ мораде одговорнтн. Рече натмурено: — Знам, Улица Кардинетова....Само да ме ова проклета киша не бије впше. Банг псеће време ! Њој се сажали на њ, као год да сс због ње намучио, па додаде: — Ви знате да сам једнако мислила на вас, била сам у бризи због ове кише.... А како сам

се радовала, кад само иомисдим да сте ме јутрое довели и да ћете ме довече одвести екснресом: Али ова љубазност, ова нежност њена само га је више снсвееелида. Али се ииак учини као да је утешен. У том се чу глас: „Назад!" Он брзо повуче за звиждаљку, а ложач брже склони Северину руком. — У три сахага! — Да, у три сахата, И док се машина крену. а и иошла, Северииа оде носдсдња с кса. Кад је изишла на улицу амстердамску, хтеде да отворн кишобран, али нримсти еа задовољством да је кнша нрестала. Она сиђе до хаварске нијаце, ту се мало нромнели и смисди да ће бити најбоље да одмах доручкује. Било је једанаест сахати н двадесет и нет минута: она уђе у једну ашчиницу на крај улице Светога Лазара, норучи јаја и котлет. Једући врло лагано, занесе сс у мисли које су је мучиле већ од иеколпко иедеља, лице јој постаде бледо и туробно, нестаде оног љупког примамљивог осмеха.

(НЛСТАВИЋЕ СЕ)