Male novine

ГОДИНА III

ОГЛАСИ ЈЕВТИНО И СА СЛИКАМА З а свако огдашење илађа се дгжавне таксе 20 пага дин . ВК'КИ ОГЛАСИ ИО ПОГОДБИ

шш свакн дан ■ ■

БРОЈ 10 П.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ НА ГОДИНУ 30 ДИНАРА НА 110 ГОДИНЕ ...... 15 „ НА 3 МЕСВЦА 9 „ 1ЈЕ РЕТ1Т ЈОИЕШ

ПИСМА и рук01шси шаљу се власнику „МАЛИХ НОВИНА" ЦАРИГРАДСКА УЛИЦА БРОЈ 6.

ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА Претплата из унутр. полаже се сато код пошта ■ За Београд нема претплате ЛИСТ СЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ

Претплата се прима код сввју пошта у Србији ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од петитног реда 20 пара дин. а ни четвртој од петнг реда 10 пара дин. ПРЈШОСЛДН0 стлге 50 ПДРД ДИН. ОД ПЕТИТНОГ РЕДА ШШЕ ШТШ

4 < < 4 4 4 4 4 4 4 4 4

ФОТОГРАФСКИ АТЕЉЕ

у Београду први и најбоље уређен и да сам за свој солидан рад одликовал од Његовог Величанства БЗраља АЛЕКСАНДРА и одзивом поштоване публике. Не жалећи огромне издатке, ја сам набавио најновцје и најсавршенцје Фотографске апарате из нрвс руке Париза, па и најбоље раденике из иностранства тако да сам у стању све оно што се у Паризу и осталим европс.ким престонидама ФОтограФијом постизава и сам данас овде постићи. Још ми је част до знања ставитн, да са Фотографијом, ма како оне биде маде и старе, увеличавам до природне величине а тако исто израђујем их и са масном бојом. Сада је лепа прилика, да свака. нородица, која има слику свог драгог нокојника, да може код мене умереном ценом добити слику и у природној величини а израђену са масном бојом — како захтева. С поштовањем Л. Лецтер

7, 9, 11, 12.

краљ. срп. дворски Фотограф Београд, Теразија, преко од кг.арта теразиског.

► ► ► ► ► ► ► ► ►

Нладовскогтазе добила је трговина Браће К. Дајмака. | Велики број ф пријављених млађих. као: со■ барица, куварица, служавни ? и покуј^ара и све врсте у !? а опгате има | БИРО код „МЕ тп" на зеленом венцу. 584, 8—10

КУРС БЕРЗЕ Беч ?■ августа Папири : Српски довови Фор. 36-50, српски дувански аозови Фор. 5'2о, кредитна акдија Фор. 307-50, аустријска алатна рента Фор. 108'30, маџарска матна рента 10110. Новац: Здрав дукат Фор. 5 '39, дукат с чарком 5'37, наподеон Фор.. 9'04 20 марака Фор. 1114, турска лира Фор. 10'38, руски полуимперијал—руска папирна рубљаФор. 136'25 фунта стерлинга Фор. 11-37, сребро 100. Менице : Париз 45'02, Берлин 55 75 Лондов 113'80. Верлин, 9. августа Српеке желеаничке обвсзниде Ш 1 . А. мар. 89 60, ХЈТ. В. мар. 86'80, српске алатне аалож-

ј нице мар. 90'50, српска рента од 1884 године ј мар. 86'75, дуванска рента !«ар. 86'60, наполеон мар. 16'24.

КУРС РОБЕ 9. августа. ј Беч. Јееења шеница Фор. 7-28, кукуруз ф. ј 5'93, шећер 14 42. Будимпешта. Јесеља шенипа Фор. 7'01 ! кукуруз Фор. 5'93, јесења »об Фор. 613, Праг. Шећер Фор. 14'50 Хамбург. Кава за август 89 еепт. 88 '/, 2 децембер 83. Хавр. Кава за авг. 114 50, окт. 105'25.

БЕОГРАДСКЕ БЕСТИ Проба. Г. II. Ђ. Нушић, коњички каиетан, нравио је пробу за колико може сгићи из Крагујевца до Београда на свомс добром коњу Златану. Проба јс показала добре резултатс. Не рачунајући вслики одмор од 6 часова који је у Међулужју морао учи нити због велике врућине, стигао јс у Београд с малим одморцима, за 9 часова. Коњ је здрав и весео. * „Друштво Давид." Као шго дознајемо срп. јевр. муз. друштво „Давид" приредиће 18. о. м. Летњу забаву с игранком у сали и башти Коларчеве пивнице. Надати је се да ће публика обилатом својом посетом забаву овог друштва ночаствоваги. Програм забаве донећемо доцније. * Намет на вилајет. Из дана у дан свс више у београдској општини иичу неки нови намети на Београђане. До сада смо ћугали али последњи оп-

штински намет не може се пропустити ј а да се не осуди. Да би се подмириле велике нлате | кметова и остадих чаеника, општински | суд јс решио : да месари који свиње кољу алаКају ао 10 динара од комада нл име аренде , ако је брав нреко 25 кила. Док међу гим они су плаћали до сад само Г20 динар. Ни у Бечу није толика аренда као у Београду, а у Пешти је свињско месо јеФтиније но у Београду; На што личи овај поступак онштинског суда??3ар данас кад је Аустрија затворила увоз свињама из Србије, кад се у Београду налази велики (5рој свиња из унутрашњости: кад су трговци из унутрашњости имали наду на Београд, јер и ако су губили, — губитак је био мањи, кад је у Београду потрошња била већа а услед овог и цена, — зар данас општински суд убија са свим нашу трговину а Београђане порсд толиких дација оптерећује новим наметом?? Овај иостунак оцшг. суда незаконит је. Он нијс ио закону смео аренду подићи без решеЈва одборског. Још зимус одбор је изабрао једну комисију за нреглсд и измену нравила о слободном клању. У тој комисији , били су и неколико месара. Они су : еви пристали да без икакве повишице цснс свињског меса, пдаћају но 0'20 јдинара од килограма на име аренде, | која би у средњу руку износила 4—5 | динара од комада. Ето Београђани зашто плаћате Г20 динара килу свињског меса; па не реците да то ни је намет на вилајет. ј * V. Земаљско Свечано Гађање свршиће се уз прославу 25-годишњице Београд Стрељач. |Дружине 26, 27, 28 и 29 о. м. у Београду. На молбу главног одбора решио је г. мин. грађевина, да се стрелцима који буду путовали на ово гађање даду подвозне карте на железници за четвртину редовне цсне. С тога главни одбор иозива (Јавезне Стрељ. Дружине , да му што ире јаве колико им уверења за јевтинији подвоз за њихове чланове треба, како би им их за времена могао послати. — Богати програм којп је утврђсн за ову стрељачку светковину донсћемо у једном од идућих бројева. * Београдским стрелцима. Од недеље 12, 15. и 19 ов. м. гађаће се на пешадијеком етрелишту на бањичком брду где ће се извршити и земаљско гађање. Збор стрелаца у 4 сата по нодне код Хотеда „Цариз". Удружеии има ће јевтинији нодвоз. Четвртком нак гађаће се и даље на дружинском стрелишту.

Личне вести. Од неколико дана у нашој средини бави се руски критичар и нетроградски адвокат г. Сиасович, који је у друштву с нроФесором нетроградског универзитета г. Пипином написао „Историју словснских књижевности." Г. Спасович је при-

суствао ирвој ееднициироФерскогадру! нггва.

Није га поздравио. Међу гостима који су носетили нрву седницу проФесорског друштва били су и г. министар нросвсте и пенсионовани ректор В. Шкоде, г. Светомир Николајевић. Г. Никодајевић дошао је доцније, поздравио се с г. Снасовичем сео до њеда и разговарали се, а г. мииистра просвете, који је седео с друге стране г. Спасовича, не само да није поздравио, но га није хтео ни погледати. * Радници и занатлије, како чујемо, спремају са да истакну нарочите, своје кандидате за иоеланике за варош Београд. * Накнадно нашој јучерашњој белешци. како је суд вар. Београда еаопштио уреднику нашега листа да је забрањсно г. Ннколи Стевановићу нензионару да брани и заступа ма кога, на ни самог уредника, јављамо, даје секретар саонштио г. Јаношивићу, ако неће да одреди другог браниоца да ће му суд сам именовати браниоца. & Академичарска учтивост. На јучерашњем састанку проФееорекога друштва расиравл.ало се питање, да ли да наше гимназије буду једнолике или разнолике, т. ј. да ли да гимназије буду чисто кдасичне и чисго реалне, или мешовите. Дебату о овоме питању отворио је својом расправом проФесор г. Пера Ђорђевић, који је заступао реални нравац гимназијс с тим да се од шестог разреда гимназије одају снецијалном учењу латинског и грчког језика они ученицп који би се стручно хтеди образовати у правним иди филодошко исгоријским наукама. За опште образовање биће довољно и оно знањс ових језика, које се стекне кроз три године учења у нилшм разредима гимназије. Мишљења су била нодсљсна, и већина говорника је бнла на страни г. Ђорђевића. Иристалице класицнзма наводиле су ваздан које каквих разлога да гимназије остану класичне. Они су као најачи аргуменат истављали то, што се без знања грчког и латинског језика не може створити тачна научна терминологија. Око овога изазвала се жива дебата, која се завршила скандадом, који нас је немидо дирнуо, тим пре, што смо о оваком скупу наших наставника мисдили да ћемо се сусрести с ладним и озбиљним разлозима а не с испадима који се не би чули ни у једном скуну амала, а камо ли међу најинтедигснтнијим нашим људима. Ствар је у овоме. ПроФесор зајечарскеке гимназије г. Јов. Несторовпћ устао је и побијао горње наводе класичара, доказујући по Бену, како знање класичких језика пре може да смета нравилној терминодогији научној, но што би јој помагало. На један пут у срсд говора г. Нестороровићева упада у реч други један проФесор, проФСсор друге београдске гимназије г. Љубомир Јовановић, иаш