Male novine

њенима пре нежењених. Тада су римски грађани. којп су имали троје деце, биди ослобођени од свију намета. Ва њих су плаћали нежењени. Још је био закон, који је нежењене лишавао наследства. У Француској, за време | револуције, на нежењене ударани су разне велики намети. — Одебљала. Један Францускп лист прича за овај интересан случај. Ста-; новници париске улице Дагер приметили су да нема неке младе, лепе девојке, која је становала заједно са својом матером. Свашта се говорило. Најзад ее у ствар умешала и полиција и нретресла стан матере и кћери. Најзад у једној соби нађу и девојку, која је лежала на кревету. Из пспита се сазнадо да она већ читав месец закључана лежи у тој соби, не устајући с кревета. Ствар је у томе. Она се донала неком веома богатом господину. Али њему се чинило да јо и сувише мршава те се за то договори с њеном матером, којој јс дао нронисе да храни своју кћер тако, да постане дебља. Мати, врптећи тачно дате јој прописе, нодвргне своју кћер систему храшења, којп јој је преноручио ћер кин ноклоник. Онаје кетула у ностсљу, не дозвољавајући јој ни најмањи покрет н четири нута дневно давала јој јела но рецепту, који јој јс дао господин, У први мах ћерка се бутшла против режима, коме су јс подвргли, али је за тим мало но мало навикла на њ и етрпељиво чека св})шетак, т. ј. долазак свога поклоника, који ћо и решити, да ли јс девојка доетнгла жељене размере. Режим овај показао ј је сјајане резултате: мдада суптилна девојка лостала је најдебља матрона. која сс јсдва креће од угојености. Свакојако да ће овај поклоник, с овако ј чудним жељама, бити задовољан. Умро. У Бечу је умро у 88. години познатн немачки несник и драматург Едуард БауернФелд. Најноиуларније су било његове комедије. Све ј своје имање завештао је, за урећење „БауернФелдевог Фонда," који ће од; интереса награђивати писце најбољих немачких комедија. Мађународни конгрес. 1892, год. бићо у Чикагу, за време светске изложбе, међународни медецинскп конкрес жена-лекара, Нов пројекат. „Реви Британик'-' | нредлаже да сс Јевропа и АФрика вежу подводним тунолом. Преписка. Енглески листови јављају, де енглеска краљица Викторија спрема за штампу прениску нринца Алберта с покојним немачким царем Вилхелмом (тада пруским принцем ре- ј

гентом) и војводом Ернстом СаксенКобург-Готским. — Најбогатији. У Кантону, у свом дворцу у Хонами, умро је у 60. годпни најбогатији човек у Китају. Јевронљанпма био је познат тгод именом Гоуква, а право му је име било НгЧи-Сино. Његово је богатство баснословно. Још отац његов у 1839. год. рачунао је то богатство нд 26 милионо долара, Он је то стекао монополом трговања с чајем. Његов дворац, окружен веома дивним баштама, чини знаменитост у Кантону. Он је иун најразноврснијих поклона, којима су енглескп владаоци обасипали Фирму Г о у к в а.

ТЕЛЕГРАМИ 6. АВГУСТА Иарва. Канцелар Каприви и немачки иосланик Твајниц ићиће у четвртак у Иетрограда — Састанак царева био веома срдачан. Они су се загрлили и после се возили у отвореним колима. У првим колима седели су цареви, у другим принц Хенрих и велики кнез престолонаследник. Данас је славила- регимента преображенске гарде. Цар и царица, цар Вилхелм, принц Хенрих и сви велики кнежеви присуствовахи су прегледу војске. На Доручку цар наздравио немачком цару а другу здравицу аустриском цару, чијаје данас слава. Цар Вилхелм одговорио, руским језиком, пијући у здравље руског цара. После се цареви шетали по вароши. Софија. Кнез Фердинанд ићи ће данас на нелолико дана у манасгир Рило. Беч. „Политичка Кореспонденција" овлашћена је демантовати вест, да је српски посланик Симић молио да га преместе. Министар није подносио никакву сличну молбу. Париз. Нашло се, да у скупштини има један посланик вигае услед погреганог пописа становнигатва париског. — ..Франс" п])едви!>а да ће се једна стотина члановадеснице оцепитп и образовати једну независну групу, која ће иристати уз ренублику. — Кар-

: динал Лавижери отпутовао јутрос из Париза — „Париз" препоручује да се одмах усвоји нова царинска тариФа према Тунису. Преседник Карно примиће ове иедеље руског посланика Моренхајма, који ће му предати орден Св. Андрије у бриљантима. Ларошел. Преседник Карно приспео вечерас да отвори нов басен. Становништво га дочекало одугаевљено. Лондои. Цексон изјавио у посланичком дому, да ће влада, у намери да скрати дискусију о адреси, предложити у почетку идуће : сесиј е врло кратку адресу као од: говор на краљевску посланицу. Вечерас су одложене седнице парламента. Престони говор констатује, да су односи с иностраним силама мирољубиви и пријатељски; говори о конвенцијама закљученим с Немачком и Француском и објављује да су акт конФеренције против ропства усвојпле све силе, изузимајући краља Холандије. Регулисање разлика о Новој Земљи заузима сву пажњу владе. -^♦♦♦<©и»ЦАРИНСКИ ИЗВЕШТАЈ о радњи у Јулу месецу 1890. г. у царинарници на жељезничкој станицп 1-во Увозна радња У току целога месеца довучено је са стране у Србију 306. вагона са 20'191. Колета разне робе у теж: 2,402,964. клгр : У грњој количнни у бројано је: 20 вагбна шина жељезничких ; 21 ваг. угља : 3. вагона коња: 1. вакон црена; 3. вагона пива; 1 вагон артијо; 3. вагона шећера; 1. вагон гаса: 1. вагон камена, 14. вагона дасака; 9. вагона ексера и челика; б. вагона окназа прозоре и 11. ,вагона цемента. 11-10 Цровозна радња, Из Аусро-Угар: преко Србије за Бу. гарску и Турску нровезено је, 204 вагона са 20.063 Колета разне робе у теж : 1,727.672 Килгр ; На насину код жељ: моста натоварено је 32 вагона робе, као ировоз из Аустро - Угар: за Бугарску. ПЈ-Аа Извозна радња. Извезено је из Србије за АустроУгарску: 2956. ком. свиња; 6787.

! ком. волова, 16.472 килг. кожа овчијих и козијих: 1741 кил. цревз сувих слаких; 27114 кил. оловне и сребрне рудо ; 72 ком. трунаца ораових; 48 кубн. хвати камена за калдрму. На насипу код жељ : моста нато[варено је шлепова: 25.644 ком. ниндуга; и 41- 675 килгр: вуне непране. Из Србије за Турску, «350 буради I иива у теж: 20.000 килог. 1\"-то Мангтулација. У току целога месеца бешс сведена на 1.952 царин: експедиција. Од овог броја долази: на увозне 721, на извозне 485, на провозне 197, на смес| тишне 11, на увозне пропратнице 145, на нровозне 201, на поштан. 99, и на нртљажне иропратнице 93 камада. \-то Целокуаан приход износи: По увозној радњи б0.874'69 дин. „ нровозној „ 2.670'09 „ ,, извозној „ 26.34Г48 „ „ сместпшној „ Збб'42 „ ситничкој „ 86'73 „ Од обртне порезе 40.004-03 „ Свега је иало: 120.332-44 дин. Шала и Забаза. Нови експерименти једног болесника. Ту недавно разболе ее напрасно један младик ! од јаке ревматичне болести у ногама и болест ; га тако стеже, да исти наде и у ностељу. У том стап.у позва локара Н. за брву иомок. Лекар Н., — који је малко попустио у својој ! ревности насирам болесника — одоцни нрили| чно. Болеснив у очајању позове у томе и дру! гог лекара Ђ., — који на скоро дође и преписо ј болеснику неки напитак а међу тим и ладне облоге на ноге. На скоро за тим дође и лекар Н. који, не знајући за свога претходннка нрсI пише болеснику нску маст, којом болесник треба ноге да маже. У оваком стању етвари болесник је сам био у забуни, не знајуки који је лек насоноенији. У том премиЈпљању паде му .једна срећна мисао и реши се да учини ово: да једну ногу намаже оном машћу, а другу да обмота .тадним облогама иа који лек боље дјејствује тај н да уиотребл.ује, НТто намисли то и учпни. Сутра дан дође лекар Ђ. и виде да није енакав ј резултат од његовог лека, као што је очекиваО и задиви се кад виде, да је болесник намазао | једну ногу оном машКу, док му је он преписао ! да ноге обмота ладним крпама, ио све епасоносно сретсво, — препоручујићи му то најстрожије — оде. За овим дође лекар Н. који се зграну кад [ виде болесника да је једну ногу сву уч>ачловао ладним облогама и нареди, да се то одма уклони. ! — јер је то ио еве опасно срество нротиг.у ове I болести, — наредивши болеенику да се најстрожије придржава прописане му мастп јер је то најсигурнији лек противу тс болести. Нарсдивши то љутну се и оде. Сиромах болесник у чуду • је, не зна шта да радн н когада слуша. Оба епособна и искусна лекара а тако супротни лекови. Најзад реши се да ништа не унотребл.ава и после 2 — 3 јДана нотпуио оздрави. Лекарима ,јс рекао да пх је послушао. Н они су били задовољни п уверенп да је н.ин лек номогао.

ШЖР-ЧОВЕК

РОМАН Емила ТЗоле ПРЕВОД С ФРАНЦУСК0Г

(70)

— Дакле, ви одричете ? — Јер га ја ннсам убио .... А да сам га убио, ионосио бих сс тим, казао бих вам! Денизе ђипи нагло, отвори сам врата од нобочне собе. Зовну Жака и унита га: Познајете ли ви овог човека? — Познајем, одговори машиниот изненађено. Биђао сам га некад код Мизарових. — Не, не Је ли то онај човек што јо био у вагону, убилац? Жак на један мах носгаде опрезан. У осталом није га нознао. Убилац јо био мањи, црњи, Он ноче околишнти: — Не знам, но могу рећи Ја вас уверавам, господине, да не могу казати

Денизе и не сачека док изговори, него зовну Руоовљеве. И њих упита: Нознајетс ли ви овог човека? Кабиш се јсднако смешио. Није се чудио климнуо је мало главом Северини, коју је нознавао док је била девојка п боравила у Кроаде-МоФрау. Али се Северина и њен муж тргоше кад га видеше ту. Сетише се, да је то онај ухапшен човск о коме је говорпо Жак, због кога су их на ново испитивали. И Рубо је стајао као укопан, споиаде га страх кад внде да овај момак наличп на оног нзмишњеног убилца кога јс он џзмиелио и описао различито од свог изгледа. Тако се десило случајно, и Рубоа је то тако збунило, да није умео одмах одговорити. — Дакле, нознајето ли га ? — Али за Бога, госнодннс, ја вам и опет кажем, да јо оно био ирост упечатак, неки човек што се очешао о мене Овај јо доиста онолики колнки је и онај, а плав је, а без браде је— Дакле, ви га познајете ? Рубо бешс нритеран што но веле до дувара. Сав је дрктао од неке непојамне унутарње борбе. Нагон да себе сачува освоји га. Не могу рећи поуздано. Али има сличности, има заиста много сличносги. Сад Кабиш иоче псовати. Досадише му већ

те нрштоветке. Хтсо је да оде, није он злочинац' Крв му јурну у главу, поче луиати песницама, бсше тако страшан, да је судија морао зовнути жандарме да га одведу. Денизе је ликовао, кад је видео толико бсснило, то отимање нанаднутога звера шго хоће да јурне напрсд. Сад је је био утврМзн са свим у своме уверењу. — Јесте ли му видели очи ? Познајем ја њих ио очима.... 0 сад смо на чисто с њим, ухватили смо га ! Рубо и Северина само се згледаше. Шта ,је сад ? Свршена је ствар, они су спасени, јер је оуд ухватио злочинца. Они у првп мах беху мало збуњони, гризла их је савест што су били приморани да одиграју таку улогу. Алн их брзо обузе радост, за чае ностаде њихове гриже ; они се иасменшше Жаку, чокали су спокојни кад Ке их судија отпустити све гроје. У том одаџија уносе неко нисмо и даде судији. Росиодин Денизе седе одмах за свој писаћи сто и ноче читати пажљпво, а заборави сва три сведока. То беше писмо од .мпнистра, еаветује му да се претрни и причека док егигне ново упуство. (НАСТАВИЋК СЕ)