Male novine

Вјг^Ои 226

НЕДЕЉА 19 АВГУСТА 1890

ГОДЕНА Ш

ОГЛАСИ ЈЕВТИНО И СА СДИКАМА З а свако оглашен.к плаћа се државне таксе 20 пара дпн . ВЕ г КИ ОГЛАСИ 110 ПОГОДБИ

ШШ СВАКИ ДАН

БРОЈ 10 П. Д. ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ ВА ГОДИНУ 30 ДИНАРА НА ПО ГОДИНЕ 15 „ НА 3 МЕСЕДА 9 „ 1Ј6 РЕТ1Т ЈОТОШ

ПИСМА И РУКОПИСИ ША .ЂУ СЕ ВЛАСНИКУ ,-МАЈШХ НОВИНА'' ЦАРИГРАДСКА УЛИЦА БРОЈ 6. Претпдата ее прима код свију пошта у Србији

ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од петитног реда 20 пара дин. а на четвртој од петит реда 10 пара дин. ПРЈШОСЛЛНС СТЛЈЕ 50 ПА?А ДЕН. ОД ПЕТИТНОГ ?Ш ШШЕ ШТШ

ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА Претплата из унутр. полаже се само код пошта За Београд нема претплате ЛИСТ СЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ

Г !

!

НАРОДНА БАНКА Код Народне Банке ценууришу се менице за ееконт: нонедеоником, ередом и петком. Сваки, који жели да му Банка есконтује менице, треба да их поднесе есконтном одељку банчином на један дан пре цензуре, а то је: вторником, четвртком и суботом. На еам дан цензуре Банка ће иримати менице за есконт само до десет сах. пре подне; после тога времена неће их примати ни под каквим условом.

! I

Бр. 6647. 14. Августа 1890. у Београд. 627, 19, 23, 26.

Управа Народне Банке.

1

1ТАН еа две еобе, кујном и нодрумом, на сред теразија, више каФане „Златног Јагњета" у ку* ћи гфе Пајевићке, изд„је се одмах нод кирију. Ме» сечна станарина 42 дин. Унитати у истој кући, Балканију или г. Меде* цијана.

Књига за грош СИЈ1АЗАК С ПРЕСТОЛЛ Свеска 23. готова је и може се до= бити у књижарници А. Пурића у Београду и код евију књижара по Орбији.

Народну гостионицу у Смедереву издајем од 1. Новембра ове године под кирију. Т5ор^е Чобановрхћ. 611, 12, 19, 26. ПомоЂник апотекарски тражи место у унутрашњости. Може ступити одмах. Извешћа у .,Балканији и 620, 3—5 Генерал, К. С. ПРОТИЂ не прима ове године нњ каквих посета о евојој елави. 616, 15, 16, 17, 18, 19, 20. Две собе меблиране, траже се у вароши. Јавити се у Хотелу Српска Круна бр. 3.

КУРС БЕРЗЕ Берлин, 17. августа Српске жедезничке обвезнице ЦТ. А. мар. I 90'25, цт. В. мар. 87-00, српске алатне залож■ нице мар. 90'75, српска рента од 1884 године мар. 86'70, дуванска рента мар. 86 - 90, наполеон мар. 16'18.

КУРС РОБЕ 17. августа. Беч. Јесеља шеница Фор. 7'30 кукуруз ф. 5'98, шећер 14'80. Будимпешта. Јесења шенида Фор. 7'02 кукуруз Фор. 6-10, јесеља воб Фор. 6-12, Праг. Шећер Фор. 14 85 Хамбург. Кава за август —•= септ. 88у 2 децембер 83. Хавр. Кава за авг. 112 75, окт. 103'75.

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. Недеља 19. За веру и едободу.

СЛОБОДА И ШТЕТА Пре неки дан говорили смо о „Слободи и Раду ". Закл>учак је био: кад слободан грађанин неће сам да ради што је корисно и

нужно, треба да буде некога који ће га на то силом нагнатп. Сад ћемо говорити о „слободи и штети" ! Али откуда у друштву те две речи? Откуда онезаједно? И шта имају оне оиште и сродно међу собом? Нису ли на против то два сасвим супротна иојма. Слобода је увек мила и драга, увек корисна и добра. А штета? штета је пггета! То је беда, од које свак бега! Је ли тако? — И јесте и није. У теорији јесге. Но јад је што свет не живи по научним теоријама. У животу се често дешавају такве сгвари које изврћу на перчин све научњачке теорије, па се понекад деси и то да је слобода, шгетна. Ево неколико примера изсвакидашња живота. За први иример узимам догађај што се десио ту пре 3—4 недел.е! Сви сте ви чули да је река Јасеница ове године нлавила и да је поградила страховите штете. Из мога села (Водице у окр. јасеннчком) пише ми један рођак ово: ,,И досад је било нонлава; Јасеннда се н до сада изливала, али сад јс сасвнм зацрнила; ове јаде нико не намти, и људи у глас вичу: „ово је нека казна божја" / Ти просто не можеш замислити шта је штете овде ночињено. Вода је однсла не само дрва, ограде, сено и све што је пред собом нашла, но је изрила н однела чак и саму земљу, те јучерање дивне ливаде и пашњаци данас изгледају црни као орање. По њивама опет на више места однета је сва родна земља а одоздо се указало голо ранаво стење. Њиве, градине. ливаде све је засуто муљем, камсњем и шљунком тако, да се земд>е ни за 10 година не могу опоравити од ове страхобс! Само нас двојица, ја и наш старији брат, оштећсни смо у нај мању руку са хиљаду и пет стотина дуката, а штета целога села иде на десетине хиљада дуката" Ево овако пише хладан, зрео, озбиљан човек, који ни мало није склон да прегони. Дакле само двојица трговаца оштећени с близу 20 хиљада динара, а штета целога села иде на стотине хиљада динара. Правите сад један мали рачун. Узмите да поред Јасенице има бар тридесет села, узмите да је свако то село оштећено само толико колико Водице (а то је скоро најмање село и у равници је, далеко од камењака) саберите суме и видићете да излази голема циФра

новаца, с којом би три Јасенице могли регулисати. Рачунајте сад даље: Ово је штета само од једне године, а оваке се ноплаве дешавају бар сваке треће четврте године. Узмите даље да у Србији има бар 30—40 таквих река, речица и нотока, који | евојим поплавама редовно сваке године нанесе грдне штете; сабеЈ рите те штете у року од десетак : година и уверићете се да ту имамо посла с огромним ци<г>рама које иду у милијуне. Јес. милијунима динара штети Србија сваке године од ноплаве; |А да се на регулисање, чишћење | и исправку река и потока потроши само онолико, колико се од поплава штетује цигло једне једине године, могли би укоритити све | наше воде и етално сласти земљу Iод иоплава. Али хајд кажите сад то мојим Водичанима! Идите и нитајте оне ј исте моје сељаке што су ире 3—4 недел>е оштећени с десетак хиљада дуката, би ли пристали да у току од 5 година илаћају с јглаве на главу дукат годишње, и да с главе на главу сваки откуI лучи годишње ио 30 дана па да им се за то осигурају имања од поилаве тако, да их Јасеница ! никад више не може топити. Јес, идите и иитајте их, а можете их и непитати, ја унапред знам да они добровољно на то неће пристати. — Ама људи то је за ваше добро; у вашу корист, неће вас ! више никад вода топити! Е, неће нас вода топити! Тешко | ономе кога никад мало и не поI топе. Топила је вода и наше старе па богу хвала добро им је било. — Шта да радите сад ту кад се сељо ето не да убедити ? — Ништа, узмите капу и идите кући. Сељо је слободан грађанин и силом не смеш му ништа. — А ваља ли то? И да ли така слобода није чиста штета?

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Нечистоћа. И ако је законом забрањено млого ђубрета на гомили држати, п ако за варош Београд нема арендатора за изношење ђубрета, опет зато на онштинском имању а на пијаци [ „зеленом венцу" има ђубрета и за I троја кола од кога је цела околина заражена смрадом да се неможе трпети. Чинимо пажљивим надлежне да на •основу тачке 1 члана 36 закона о