Male novine

ономад у рудничким пдннинама. Почео изложба живих нтица, да би страни је 12. м. м. око пода дана од места орнитолози у живим примерама видели

нише један грчки лист „велики воћ-; публикацију новинарску о њему сматњак са зградом и пошто се Атина по- ^ ра као увреду и да то лако не забо-

Добре Воде, у јасеничкем срезу и угарскп тичији свет. С тога одбор нотрајао екоро 48 саги. Благодарећи за- зива све онс пријатеље птица, који ! грађе грчке престонице. Ту има много узимљивости г. Милана, шумарајасе- имају ређих и обичних птица разне Ј сгарина а ваљада је и храм муза и ничког среза и г. К. Петровића начел. врсте, да их ставе на расположење , Прометеја. Академијом се звало то среза качерског пожарје локализован. одбору за време изложбе. Ко хоће да место но неком атинском јунаку АПричају да је г. Милан шумар том учествује у изложби, нека о том о-! кадему, које је било носвећено богињи приликом ноказао изванредну ревност бавести до краја ове године одбор и! Атини где се најволе шетати философ да би пожар угишпо: самјстрчаопо нека уједно назначи колико и каквих ј Платон, нредавајући својнм ученицима селима и људе звао у помоћ. За све врста тица може изложити. Ове нри-, и нријатељима. И носле смрти Пдато10 време није ни јео нит се одмарао. јаве нека се шаљу управи зверињака.; нове, који је сарањен близу академијс Овакав је рад за сваку нохвалу. Чу — -ј- Август Булмерика. проФссор ' остала је академија средпште његове јемо, на жалост, да из јасенпчког среза државног нрава на хајделбершком све-; школе.,, од других чиновника нико није хтео! училишту, умро је 6. о. м. у Штут- [ _ Чудновата манија. Прошле не- в ту ни привирити: »чак нас^ увера- гарту у 62, годнни живота свога. Он д еље јеприликом свечаности немачких | г ' вају да је један нпсар срески био тада је као .један од првих ауторитета у певача у Бечу у певачкпј дворани иоследица по њега, кад сечаксампо у Страгарима и да вије у помоћ цри- својој струци сео 1881. г. на катедру ј један детектив затворио једног човека, сданичког мандата мора да одрече.

већава, ту ће битп скоро које пред-; равља. — Абрањи тврди да је све ово сушта истина и да се он никаквим депешама неће довести у забуну, Ко тврди да он није говорио с кнезом Бизмарком у Шенхаузену — тај је прост лажов. Признаје да је учинио погрешку што је говор публиковао, па пошто за ту погрсшку новинареву носи одговорност и књижевнии и јавни радник Абрањи то ће он дати оставкуна посланички мандат. — Је ли није ли истина ово што је Абрањи навео зна ће он најбоље али тај „разовор" њихов имао је врло немилих

текао. Ако ,]е истина — то је за о- Блунчијеву. суду. Шуме је изгорело у нроетору ј — Јуначна жена. Грчки листови од 100 хектара. Штета се рачуна на иричају о јуначком делу једне жене 100.000 динара. Ватра још тиња по у грчкој вароши Егијону у коринтском згарегинама, а стража чува непрестано заливу и то овако: Жена једног немачког инжинира, који је 1гре неколики година постао начелник жељезничке станице у Егијону, шетала сс

да се онет не би ножар развио. *

који је хтео да извуче убрусе из џеиова двеју госпоћа. Ватворени се у полицнји легитимисао као бивши пекар Гашпар Ајлес. Код њега су нашди још 15 убруса а у стану му нашло се 434 комада и међу овима врло много скупих свидених. Констатовадо се уједно, да је Ајдес на неколико

прошде нсдел,е Једног дана по подне : дана пре тога спалио множину убруса. по обали морској крај варопш и ује- Овај Гашнар Ајлес којијесада у ис-

многе реквизите. Неким преставља- ова брзо скине са себе нешто од очима изгореле руке и ноге. Народ је; дсда свога; заплива у море и доплива

помогао гасити вагру али у „гашењу" осече неко ксеу с новцима ј

краде само уорусе, и то нскључиво женске убрусе, али не да их нрода него да сс мирисом њиховим заноси, Он скупља те убруее и чува их као : неко неоцењено блато. Ова особита! г0 ? и не зна ЈУ ништа 0 иовос ™'

Изгорело механично позориште. Из Пирота нам јављају да је тамо придиком ономадашњег вашара, који је био 15. Августа, изгорело механично даннут чује запомагање дсце, коЈа се ј тражном затвору, заиста ј'с један од позориште Симе Арђедановиђа. бив- ј на једном чамцу навезла на море. Деца | најчуднпјих кесароша у свету. Он шег дончара из Београда. Пожар је °У изгубила крман н ударили су на проузрокован ненажњом момака, који, једну стену те вода ноче у чамац усу у позоришту нослуживади. Њихо- лазити и скоровсћдасе подаве. Како вом несметреноштћу запалио се барут, не беше нигде близу човека, који би те су ее после заналиде и изгорсле притекао у помоћ деци, храбра жена страст нрема женским убрусима и у , чинила ј'с , да је Ајлес носгао крад томе ј Д° чамца, који је већ тонуо, те етане љивац. Он је још ире нсколико година на стену и неколико секунада је др- (Ј и0 имућан, опште уважен занатлија и с накнтом вредност од 200 дуката жала чврсто чамац, а деца су са ше- у Бечу. Најсдаред поче он материте је сирхома Сима за нс пуних 30 ширнма својим један део воде из уамца ј алн0 нагло оиадати и то на чудан минути лишен све своје тековине, коју исцрнида. За тим снажно одгурнечамац начнн. Ајлес је ночео куиовати од је с тешким напорима читавих 30 го- нрема обали, а она јс пдивајући за; женекиња, које би му долазиле на дина текво. Одисга жалостан догађај | чамцем ј - едном руком га ооали гонила назаре или које би надазио по улицама а жалоснији у толико више што су те иосле нсколико минута увати се; и разним локалима, џенне мараме и тај злочин иокрађе извршиди баш они, чамац корна а деца изађу сиасена 11а баш бн сс страсно окомио на оне макој'и су бајаги хтели да буду од но- земљу. Хабра жена ова осуши своје; раме, до којих би тсшко долазио. У хаљине иа сунцу и носде но сата се том случају би нудио све више поврати у свој стан. Спасена деца су | В аца и прича се да је више пута за ЈПО свој варопга причала о Јсвом сна- једну мараму платио 10—15 Фор. Тиме | сењу и сутра дан атински листови су ј е фннанцијадно пронао и дошао нод донели оншираи извештај о свему.! КО нкурз. 11ошто сада нијс могао отКраљ Ђорђе је посдао госиођи брзо- кунљивати мараме ночео их је краети Калуђери и куварице. Кад би ко Ј ави0 захвалност и нодарио јој јеме-| у крађи је тој дошао до рстке всшсудно по овом доста чудноватом нас- даљ У' ко Ј а се да Ј е онима К0 Ј И спаса " тине. Год. 1886. у апрИду месецу Ајлову, могао би закључити, да овој ва ЈУ

ДиФтерија и Шарлах. Доста је необична и ретка појава да у ово доба године, када су овако жарке врућине. имагдегод диФтеризне гушобоље. Међу •гим тај је случај сада у Загребу. За кратко време умрло је у Загребу од гушобоље петоро шесторо мале деце и једна одрасна, шеснаестогодишња девојка ТЕЛЕГРАМИ

20. Августа. Софија. Добро обавештени кру-

моћи јадноме Сими.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА

белешчнци не би ни имало места нод

УниФОрме руског цара. Цар А-

лес био осуђен као кесарош на три недеље строга затвора. Кад је изишао

загдав.ЋСМ

коју су распросгрди француски листови, као да Ј *е кнегиња Клементина нудила издржање матери стрељанога Пањице. (Није матери но жени, уираво деци Пањичиној. Прим. Уредн.) — Данас на дан Султанова ступања на престо председник Стамбулов, више чиновништво министарства и заступници стрнних сила иосетили су Решид-бега, секретара отоманскога Комесаријата Тим новодом полуслужбени лист Вш<^апе доноси слику султанову н дугачак иоздрав, у топјшм изразима хвали мудру и увиђавну политику султанову, која утврђује нове пријатељске везе пзмеђу Бугарске и њенога високога сузерена. Исти

које се зове „Српство", ј лећСанде Р ш - има с . вега петрдесет и из затвора задовољавао Је своју страст новост као та пе бг ади ако будс нажљиво прочитао ово ;' ет , Ир Р аз ™ е . В0 Ј Н ™ униФорме. те ,е ево сад опет после толико го- лисг п0 Р И1е Н0В0С1 ' ка0 да Ј е °У" што ћемо јш сада саоиштити, и ако овпма Је Једна, коју до сада дина тек ухваћен у истој крађи харска влада решила да одреди 1АТТТ ТХАГ»Т,ТП С1 Г ГП ТА* ЛГТТТТгЋ АТ1Л/ГП 1»\ г | ллтотт -гт Гк * г п ^л-гт ,• г* -гч /-»тптпг^«- ттггллтги,гп »т-

буде узео у оцену значај српскихЈ 01П ни Ј с носио а т .ОЈС : униФОрма ру манастира по српску иародност и; ског Фслдмаршада, И ако Је цар врњсно чувањс од туђиишптннс онда ховии ^поведник воЈСке, он се заве-

ће одобрити штој'е о овој ствари баш

рио, да Фелдмаршалску униФорму нећс

на овоме меету реч. Земунско „Н. ! н Р е об У ћи . док М У маршадеки стеиси.

Вјоеме и јавља, да ј 'е карловачки пат ријарх Георгије отиочео каноничну визитацију и по манастирима ®рушкогорским. Та возитација имада је неки непријатних последица за архимандрите и игумане, а тако исго и по њихове куварице, јер су ове морале одмах наиустити манасгире. Саонштавајући то „Н. Време" вели између

Бизмарк и Абрањи. Познато јс на шим читатељима да је Абрањи, ма- \

неку помоћ бугарским школама у .; Македонији; тврди даље, да те шко-

ђарски књижевник и пубдициста, штам- ; ле издржава само местно становни-

нао у „Будапешти Хпрлану" некакав свој разговор с Бизмарком и да је Бизмарк преко својих органа огласио овај „разговор" за измишљен. Но Аб-

осталога и ово: „Њпхова Светост иатријарх растерао је куварице и праље из манастира Крушедола, Опова, и Беочина, те је игуман крушедолеки

;посде Једног сретног рата, недаду ос тали маршали њсгове војске. — Угарска Фабрика оружија у Бу димпешти. У седнпцн унраве угарске Фабрике оружја од 8. м. прочитан је отнис угарског домобранског мииистарства, којим се управи ставља до знања, 74.000 пушака у другој Фабрици, но „ „ • ' :говарае се иредходно са унравником што Фабрика ова није могла задово- ,, 1 Ј г Ј '

штво и да су приходи тих школа довољни да подмире све потребе. Кил. На обеду, који је јуче

рањи]а није то довело у неприлику, Давао кнез Хајнрих Официрима он остаје нри свомс раиијем тврђењу 1 аустро -утарске ескадре, кнез је |да јс одиста с Бизмарком говорио и . наппо здравицу цару Францу Јоу „ Кђетертешу • износи ове иоједи- [ СИФ у н цедој породици царско]'. јЕ Г се^Г приј Г и Г биз Г;^ 0 ^: Архидука Карло Стеван одгово-

ллгги наручбину. Ова наредба мипи- 1 п ПТТРЗЂГФПтТ старска оснива сс на извештају коми- ' ' сијс за нреглед иреданих нушака, које

рио је, напијајуђи здравицу цару јБизмаркових добара, а за тим и са г. ј Виљему и његовој иородици.

и нечакајући да и његову куварицу! С У посве неваљале. Друштво се да

отерају, сам отнустио исту. За евоје | куварице страхују и игумани беше новачки и ирибоно-главски. Њег, стуику ових куварице и праље чиниле триста ноко ра по манастирима. Трпеди су од њих и сами калуђери, а ио највише морал и монашки чин". Одиста је похвално што је тој саблазини учињен крај.

како опирс овоме, доказујући да еу ну" ј шке добре али ништа не помаже. Сибирске железнице. Као што

Но у то време кнез није ј био код куће, био се извезао у шетњу. | I Кад је Абрањи носле ручка нонова свратио Бизмарковој кући, емотри нред њом самог Бизмарка, где седи у хладу

Поздам. Крштење кћери кнеза наследника од Хохенцолерна извргаено је у нрисуству цара и Л I -т- царице, оца и кнеза Фердинанда

јједног дрвета. Абрањи се поклони и румунског.

нредстави Кнсз му нонуди место и аста разго10 10-15

ИЗ БЕЛА СВШТА — Орнитолошки конгрес. Други међународни орнитолошки збор држаће се до године у Будимпештп. Конгрески одбор је закључио, да ее удеси

Вилбау. Краљнца регенкиња, приспела је јуче, праћена Каносадржини исти Је | васом " Дочекана живим ноздраК УЦК и Владивосток. Руско министар- онакав ка ко га је Абрањи саонштио : вима гомиле. (граљица ЈС продуетво Финансије је за ово Г}»ађење же- : у Хиј )лапу". Даљи ток аФерс био жила пут за Португалет где ће сиуштању у воду е Марије се вратити дана преноспти а путници ће путо-1 ВО р од Крисандра да га кнез не може! Рим. Одуја срушнла у Форно вати за 40 дана. (,'ада се трасира пруга, 1 цримити, а кад би хгео да се без доз- 1 дц Цолдо четири куће и побила тетп НА ОТГГТГ ЂАЧ511ГП ОС 1 * . ~ Ј 18 људи, четрворица су још под

Муром-Казан, која ће бити везана са воле састане, бпо бн сиречен девеликом сибирском пругом. јективаима. Што се тиче саме индискре-

Платонова академија. Зсмљиштс цијс Аброњијеве — и Крисантре н Р а - {ва - 11га ама. у Атини на коме је некад била Пла- управник добара Конер напоменули тонова академија нродаће се, „Ту је", су Абрањнју још раније, дакнез сваку;