Male novine

ПречишЂава се. На место Нере Ђорђевића, који је требао да буде биран у Такову — бира ее Алимаџје СштГЈ, а на место Ђуре Милијашевића Илиџановић. Једно дојучерашњи напредњак, а дуго скорашњи либерал. И те две нове снаге иетискују двојиду других, људи, који су се читавих 20 годинаборили за радикалну странку. Пречишћавање се у велико наставља. Нек је са срећом, да бог да!

Леп пример уважавања и лоштова ња. Насигурно смо сазнали, да су сви Официри коњички коњичке бригаде донели још раније одлуку да нредаду ђенералштабном нотнуков. г. Димитрију Ц. Марковићу свом четири-годишљем команданту аблум украшен коњичким амблемима и иснуњен својим сликама. Овим знаком намерни су даму укажу своју иошту и уванчење за његово заузимање, да коњицу уздигне на угледно месго које она данас заузима. Ова је одлука нохвална али не обухвага потпуно оне размере, у којима је треба извести, јер су како смо сазнали искљученн они коњички официри, који су сад ван бригаде, али су дуже време под командом његовом били него ли млоги други које он у бригади оставио. Зато смо ми мишљења, да би и|те ОФицире требало нозвати да и онп учествују у давању тога албума, а то у толико нро што су овакови иримери уважења реткост у животу наше војске, на зато и заслужују да се забележс Нохвално је заоне који сс тиме одужују своме команданЈру а поносно за њега, који је таку пошту својих Потчињених стекао. ОДЗИВИ ИЗ СТРАНКЕ Уверсни да ће интересовати и шири круг наших читатеља, ми доносимо ниже један ноздрав г. Пери Максимовићу и његов одговор на то. Перго МаксимовиЛу, адвокату Смедерево Изненађени ностуиком главног одбо]>а радикалне странке, који те искључује из странке, ми твоји пријатељи, изјављујсмо ти да те од сада још више ноштујемо и уважавамо. Твој јавни рад, твоја заузимљивост у законодавству прошле скупштине, твоје држање нри вотнрању устава, твоја честитост и иоштење и у приватпом и у јавном раду заслужује јавно нризнање. У место гога ти си

наишао на непризнање, на Јавну неблагодарност од твоје странке, којој си углед нодизао и којој си на част служио, једино зато што си хтео да слободно мислиш, слободно раднш, без обзира на закључке аминашке већине. Нека те ово нскључење из партије ни најмање не женира всћ шта впшс нека те охрабри да и даље истрајеш путем, којим си пошао. У наручија наша, слободни грађанине Перо, јер те сада још више ноштујемо и волимо. Твоји нријатељи Мишо Ж. ЈовановиИ адвокат Мих. Т>. Петрови/1 трговац

А г. Пера Максимовић одговорпо је ово: Изненађени сге, и ја сам изненађен. Служио сам својој странци верно њен, програм ширио и борно се да правда н врлине имају нрву реч. У своме друштву наилазпо сам на противнике: ја сам се и нротиву њпх борио јер | сам у страпку ушао с тврдим убеђењем, да ће она умети осигураги све принципе, на којима почива једно уређспо друштво. Интереси партиски код меис су били истоветни са ингересима земаљским, јер не само ја, него и сви људи, који поштено мисле о својој земљи, морају сс сложнти с том идсјом : да једна партија онолико има заслуга у колико она својим ра дом користи земљи. На жалост, у мојој странци наишао сам на другове, ' који су своје интересе издигли над земал>ским. Ја сам се е њима сукобио н они су на мене јуришали, сматрајућн да ће ме на овакав начин збу! нитн. Ви сте сами опазили смер мо;јих другова, ви сте их у своме телсграму осудилн. Хвала вам. У духу мога досадањега рада загреван истим ! начелима, знајте мојимили иријатељи да ћу. и даље издржати у овој тешкој политичкој борби и да ћу свагда бити на страпи слободе, правде и морала, свагда подизатп свој глас противу оних који у иолитичкој борби хоће да подмирују своје личне ннтересе номоћу страике а на штету горњих начсла. Противу програма, противу странке никада нисам радио, али другови моји, иротивници данас, у могућности да у име странке говоре, служс сс свом пакошћу нискога карактера, нападајуђи на моју часг. Но, имајте !уверење да ћу ја умети одбранити себс од тог њиховог пашквилантског подметања па нека то цене не само ј

поштенп радикали всћ и сви остали иоштени људи у овој земљи. Братско ноздравље. Пера А1аксимови11 МАЛИ ПОДЛИСТАК Изборне агитације (Жалосно житије Истинка Млатишуми&а) III На првом конаку. (наставак) На нољу ее чу граја, прво неразговетна, а после све јаснија н одређенија. Чуло се како више гласова у један мах моле за милост, а одмах за тим друга два-три груба гласа подвикују зановеднички да се иде напред. Млатишумић сврати сву иажњу на овај чудан призор. Не постоја дуго* а авлиска капија широм се отвори, на њу куљну читава гомила цигана, а у средини су с т а ј а л и нандури с два везана циганина, људи средовечни[и добро обучени. Поиздаље за њима ншао је главом сам сеоски кмет са срсским ћатОм. Цигане дотерају пред кућу, и кмет нм викну да ту чекају. На ове речн кметове цигане стаде писка н обнскоше молити да кмст пусти кривца. Кмет се бсјашс склонио, а ћата објави да никакве ми.хостп не може бити, но везани цигани морају на робију — једини би снас био — ревена. Док се ово дешавало нред кућом, у кметовску авлију нагрну нова гомила цигана. Ту је сад било и жсна и стараца, па и деце. Кад видоше два везана циганина где стоје, притегнути уза шљпву цигани ударише у кукњаву, на што им ћата забрани да се не деру. За тим изазва на страну циганскога кмета, којп је такође био ту, II нешто му прошапута на само. Кмет се врати међу цигаие п одмах викну: — Све је бадава— мора да буде ревена. Ћати додадоше од некуда једно снџадс: он га простре на пол.ани, узе велику књижурину, коју је мало час имао у рукама, прекрсти је шаком прекрстп се сам и иољуби књнгу, отворц.је и као бајаги из књиге узе читати: Два раба божија, циганин Пура и циганин Балија украли су два туђа

хата. И нанравнли голсм грех, и заслужили тешку казну у ханс да иду и робију да виду, али је милостив бог, па ће им оиростити грех, а кривци да плате штету. овде на овом спџадету ево нека се дарак сја, први ночињем ја: Изговорив ове речи ћата баци на сиџаде талир петодинарац и викну на Цигане: — Хајде Павде, ревена! Уз дреку, за коју не би умео рећи да лп је несма или кукњава, Циганн ночпу редом обилазити око сиџадета и сваки је по нешго бацао на гомилу. Кад се све то свршило, један крај :сиџадета већ је био покрнвен и то махом белим парама. Али ћата зађе, !бркну руком но новцу и викну: „А, мало, мало! нрилажите још, или одведосмо робље." Опет наста дрека мсђу циганима, опет су обплазиди око сиIџадета и бацали новце док сс не из! ређаше сви. Но ћата опет нриђе и на начннкао н нрви пут објави да је откуп мален. Цигапи су молилн и преклињали , уверавајући да нсмају вшнс нара. Ћато је равнодушно попављао: „Иа добро, онда ћемо водити робље." Изроди се читава буна. Ђата је најпосле морао | звати кмета да он пресуди, је ли откуп толики да се сме примити? | Кмет дође, клече на сиџаде, разгрну наре и с прсзрењем окрете главу. — Ово је ништа, мора пасти бар јопг једном оволико, или ви пандури одмах водите робље. Настаде писка да ти уши заглуну. јСтари цигани лупали су се у својс годе груди, циганке су чунале своје косе. Најпосле учини се н трећи нррлогЈ Циганису далии носледњу наруизеакривених завезака. Циганке су кидале из косе старинске сребрне паре и скидале сребрне куке н прстење, па чак су П и - • ! ганчићи одасланн били нод черге, да I донесу теисије, котлове н остало бакарно иосуђе, којс је требадо да замени новац. Јсдва су тако везапи цигани откунљени. По наредби кметовој љих одреше и пусге, те цела циганска тевабија оде, а кмет покупи новац уђе у кућу и веома со изнснади и нс би му нраво кад ту затече страна. непозната човека. (настапиКе се)

ЗВЕР-ЧОВЕК роман Емила Золе ПРЕВОД С ФРАНЦУСКОГ

(78)

Ја ћу довршити моју истрагу, а имаћу на уму што сте ми рекли, наравно, ако не имаднемо јаких доказа против тога Кабиша, биће боље да и не новлачимо нарницу те изазивамо без невоље скандал .... Суд ће га нустити, назиће на њ. главни секретар ноказа се врло љубазан, испративши судију до врата. И још с прага рече му: — Госнодиме Дениз. ми се са своим ослањамо на ваш такт и ваше поштење. Кад госнодин Ками-Ламот остадс сам иовуче га радозналост да пореди рукоиис Северинин с оним иисмом без потписа којс је нашао хартијама нредседника Гранморена. Рукопис јс био потнуно исти. Он сави писмо, закључа га иажљиво, јер помисли да такво, оружје вал.а причувати, н ако није суднји поменуо нн речи

о том. Пред очима му сс створи лице те женице, врдо слабе а врло јаке у свом наваљивању ; он само слеже раменима. 0, та етворења, само кад хоће ! У три сахата мањс двадесет минута, Северина беше већ у улици Кардинетовој, на састанку који је заказала Жаку. Жак је становао ту, чак горе у некој кућерини, у тесној соби : пењао се горе само у всче кад хоћс да спава. Два пута преко неде.ље снавао је изван тога свога стапа : то је бивало онс две ноћп што их нроведе у Хавру. између вечерњега и јутарњега експреса. А данас беше покисао уморан, па се баш попсо горе и легао на своју постељу. Њега бн Северина можда узалуд чекала, да се не деси свађа у суседном стану; неки муж почео је тући своју жену која нададе дреку, да се и Жак нробуди. Кад је погледао кроз нрозор, спазио је доде на тротоару Северину. Он сс брзо уми и обуче веома зловољан. — Једва једном/ узвикну она кад га спази на вратима. А јавећ мишљах да нисмо разумеди.. .. Рекли сте ми дено на углу улице сосирске.... И не чакајући њсгова одговора, погледа кућу и упита — Дакле овде ви станујете? Он јој то није казао, уговорио је састанак нред својим етаном, јер лепо беше нреко пута, а тамо

је требадо да оду. Њега мало збупи го њезино нитањс: ноооја се да нс затрвжи да види његову собу. А соба му била тако сиромашно намсштена и у нерсду, да би се стидео кад би видела. — Не станујем стално, само узгр^д преноћимо, одговори он. Журнмо се, бојим се да шеФније већ огишао. И одиста кад одоше у кућицу иза деноа у којој је шеФ становао, не нађоше га ; узалуд су ишли од стаје до стаје, и питали за њ ; свуда им рскоше да ћс шеФ доћи у четири и но сахата и да га нотражс у радионицп за оправке, ако желе да га извесно нађу. — Па добро, вратићемо се носло, рече Северина. Кад јс оиет изишла на улицу сама са Жаком, она роче: — Ако нематс носла, не ће вам бити до садно да останем с вама и да причскам ? Он јој ннје могао одрећи. И ако га је доводида у неки неиојаман немир, опет гаје очаравала тако јако. да је пред њеним погледима нестало оне његове туробности коју беше навдаш узео на се. Ова женица, с њеним нежним и бојажљивим лицем, може волети јамачно као исето које човек није кадар ни да удари. (нлставиие ск).