Male novine

Иошто је ово предавање намењено за нлемениту цељ. надатн је се великом одзиву Београдске нублике. * Забрањене књиге. Ово последњих! дана забрањене су две г. Пелагићеве књиге. Од једне је само на ношти ухваћено нреко три хиљаде нримсрака. Друга је књига проглас који је г. Педагић унутио својим бирачима и другим нријатељима. Ту се у двајестак тачака набраја шта г. Пелагић сматра као добро и „поштено" и за што би се он борио у идућој скупштини. У тачки 15, 20. и 21. прописује се како бн се казниле неке високе личностн, кад се картају или шурују с туђином н тражи се једнакост у казни, иа био то владар иди говедар, са чега је књига и забрањена. Отпуштен Драгутин Сарић, ванредни нисар друге класе начелства округа црноречког, н вршиоц дужности писара срсза бољевачког, на основу §. 76. закона о чиновницима грађанског реда, у интерееу државне службе отнуштен је из исте. * Забава. Обраћамо наигњу наших читатеља на забаву, коју сутра у вече приређује друштво „Св. Саве", у корист евоје касе у ново подигнутом и лепо украшеном еалону Коларчетове нивнице Улазна јс цена 3 динара, од особе, а уз еваку улазну цену добија се још по једна друштвена ерећка, које на жалоет још пису раснродате. Боограђани су нриликом прошле за баве друштвене с.војим богатим одзивом дали сјајна доказа колико високо цене и схватају родољубиви задатак друштва „Св, Саве", те нн мало немамо нраво сумњати да ова забаванеће бити многобројније и сјајпијс посећена но прошла, и да ће иоред улазница насти п довољно добровољних прилога. Јаван збор на селишту Енглезовачки и Селишки гра^ани одлучише се да сазову Јавни Збор свију грађана п поштоваоца јавне речи и слободе говора и договора, а на име о нитању нрестојећој 1-ропгарини т. ,ј. о капијама трошаринским. На збору има сваки грађанин права говора. Збор ћо се држати у Селишту код Јована Ђуровића каФеције у 9 час. ире подне 2. септсмбра ове год. Дновни ред је овај : Извештај збору о капијама трошаринским, резолуцнје и одлуке збора.

Укинута такса. Онштински одбор укинуо је у нрошлу суботу општинску г таксу за клање свиња докле год буде трајала забрана увоза наших свиња у Аустро-Угарску. У истој седници изабрата је компсија, која ће размислити и предложити изворе, који ће цокрити позицију, која јс у буџету предвиђена као приход од свињског меса. Општина београдска, позваће еве ошитине у Србији, да нрнвремено обуставе наплаћивања такее на свињско месо. Биће предан. „Одјек" јавља. да јс Бладислав Милосављевић, који је због иокрадених државии новаца у Мајдан Пеку побегао из Србије ухваћен у Нариграду и да ће га турске власти нредатп наншм властима. * Певачко друштво „Даворје"' јавља својнм члановима да су друштвене Ферије нрестале и да ће од нрвог Септембра наетати часови невања. У исто врсме позиваја се она г. г. која би желела да буду члановп истога друштва, да се писменом молбом обрате управи тога друшгва. * Чиновничко друштво. Минпстар грађевнна одобрио је нодвоз у пола цене на жељ. прузи, за све оне чнновнике који жсле доћи на скун 2. Септембра у Београд. ^ :-}а дозволу треба се обратити г. Таси Богдановнћу управнику ФОтолитограФеке радионип,е гл, ђенералштаба, Данас у о часа но нодне биће стрсљачко вежбање на Бањици. * Сташв подс код Всограда за 28 август 1890 Код главне царинарнпце 4*03' метара Пролаз испод моста желепп. 9:9® ,, Онала за послсдља 24 сата —'07 сант.

дрит Кирил своје кости у затвору оставио, јер ће ове Швабе на чуду бити што ће с архимандритом урадити кад своју казну издржи. | „Људи који су у Зеници били и архимандрита Кирила гледали, причају, да је старац јако изнемогао, али ипак да ее добро држи н да је нрилично добро расположен. Он се нада, да ће своју казну издржати, и још коју годину у свом — ако Бог даде елободном отачаству проживети. „Сви осуђеници, који се у Зеници налазе, уважавају архимандрита Ки: рила, сви га жале, и теше га, а Ки: рил сс Богу моли, да ее његова отаџ: бина и сриеки народ онроети ове беде, која га је енашла. „Ових дана затворили су и у Сарајево донели још једног православног свештеника Милутина Радаковића, који је хтео да у иравославну веру нреведе и за једног Србнна венча једну Туркнњу, којаје добровољно из своје куће и родитеља одбегла и дошла свом Србину. Свештеник Радаковић ; није ту ништа крив, оеим што је одбеглу Туркишу питао да ли је то њена воља да се одрече мухамеданске вере, и нређе у православну. Он је радно како је то прописано, али како је Туркиња хтела да прими православну веру, то је овој владп криво, на {16 иотражити узрока да казни свештеника. Кад би Туркиња прешла у каголичку веру, то би свештсннк био похваљеи и добпо иаграду. „Бојвода Голуб Бабић, који се овде као ннтерниран и под полицискнм надзором већ неколико година налази, згхтевао је од владе да му дозволи отири у крајину, да у Бихаћу прода своју кућу и уреди неке иослове. Влада му то не дозвољава, иити старом војводн верује, јер миели, како би он одбегао у шуму и нокушао да нокрене устанак и оборн ову т владу. Бојвода 1'олуб као Србин и патриот и не мисли па устанак, који би народу само штете донео, и чуди се лудовању овс владе."'

ЖЗ СРПСКОГ СВЕТА Из Сарајеза иишу „Н. Д." ово: „Писао сам вам о патн.н архимандрита Кирила Хаџића, ко.ји нздржава своју казну у Зеници. У колико ее чује, овдашња влада нашла сс у некакиој забунп и не зна, шта би с осуђеннм архимандритом Кприлом урадила. Јср како га је једном обријала и самовол.но не тражећи дозволу и решење конзисторије и митронолита линшла свсштеничког чина, то би овој влади било најповољније, кад би архимак-

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Јевропска равнотежа, до речима ломдонскога владиног органгг „Стандарта", угрожена је и може' ,ее врло лако у скором времену нарушитп. Ио речима овога лисга, цео политичви хоризонат нокривен је црним обдацима. — Кнез Бисгларк, који се сад бави на евом имању у Кнсцнгену, ићи ће

јна своје друго имање у Варцину, не [ задржавајући се при том ни мало у Берлпну. — Помирење с Бисмарком. Један немачки лист био је донео вест, да цар Вилхелм жели да се измири е | Бисмарком, на чему нарочито ради Аустрија. „Нордд. Алг. Дтг." сад иобија ту вест. | т— Порез на нежењене као да улази у моду. Поред оиога што емо већ јавили о порезу на нежењене, сад јављају да је то нптање покренуто и ; у многнм изборним круговима Беча. : 13ећ је израђена нетиција за оба дома рајхсрата. У мотивима се указује на то, да еу оцевп иородица оптерећени раеходима за васинтање деце, да трие !разне оскудице због деце, да одраели синови, место да постану ослонац породице, морају да одслуже војни рок, да бриге о кћерпма нису ни мало .такше а женеки рад етављен је у неповол,не нрилике. Пошто млади л,уди, снособни за брак, из себичних разлога, избегавају брак, то је иотнуно оправдано нагонити их да плате у оншту корист. Минимална рента, че које би требтло узимати норез, јесте 1500 ф о р и н. т а. Норез треба да је прогресиван а тај нриход треба да се употреби на иодизање и одржање сиротињских домова, на бееплатне стручне и средње школс. — Освета. Многи чланови гу скоро забрањенпх друштава иредентистичких у Италији решили су. да се.освете Криснију за ту наредбу на врло лен пачин. Они мисле да меето забра' њеннх друштава „Баргантии „Оберј данк" оснујунова друштва нод нмеј ном „Франћеско Крисни" и да проI гласе, да ће се та друштва држати баш оног политичког нрограма. који је бранио сам Крисии, кад је био члан опозиције. РАЗНЕ БЕЛЕШЕЗЕ споженица) ■ (настлвак) Према овој ирилици директор гимназије на месту овећења, на месту старе шмназије зграде говојшо је ово: Баша Свстости, Јгреузв. кр. комесару. високон])еосвећена, иречасна пресветла високоблагор. и благородна господо ! шгогопоштовани слушаоци ! С каквим оеећајима, е каквом л.убављу и нонгговањем етупамо ми на ово мес; то на ову свету замљу г , на којој је бпло и остаје ереднште душевнога н умнога напретка целог народа српеког.

ПОДЛИСТАК

КРБ&БЛ ГОДИЕл (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА)

ПОБЕЛЕЖИО П ера Т одоровић

(138)

Војници су нас скидали једнога по јсднога, и, као оно некад Јехова свој верни јеврејски народ, тако су они сад нас преводили преко овога бољеванког црвенога мора од црнога блата. Уђосмо V кућу. ТГри уЈхаску у мени оживеше редом све оне пријатне и драге успомене везане за ову куку, кад сам оно лане у в.у први пут стунио. То ми се доба сада приказивало као оно палом грешнику, који из пакла гледа у рај, и сећа се свију оних милина које је још тако недавно уживао у изгубљеном рају.

Јес, то је било лане. После тешких нанора да се странка оргаиизује ; посде сјајних успеха на биралишту и у целој политичкој борби, које је тако брзо донела ова организација; носле бујнога бројног пораста у странци, која већ беше својим одборима замрежида целу Србију, ми у главноме одбору спремали смо се, да држимо уираво један преглед, тако рећи једну нартиску смот])у над странком, а зато нам је згодно долазша прва радикадиа скупштина, предвиђена у самим статутима. Како до тога доба никад нисам био у Неготину и тим подзшавским крајсвима, то се решим да отиутујем у источне крајеве, да их обиђем, па заједно, у друштву с тамошњим изасланицима за главну скушптину, да одем у Крагујевап. Тај пут био је за ме прави тријумФални поход. Од Смедерева па до Неготина и отуда па до Зајечара и Бољевца и редом дал>е успут до Крагујевца, свуда сам предусретан с одушевљењем и донекиван срдачно. Из свакога места по неко се нридруживао нашем спроводу и гомила је непрестаио расла. Нутовало се махом на коњима , а многи изасланици били су оружани,

те је спровод изгледао као какав војничкн поход. Добри сељачки коњи; живоиисно народно рухо, песела, сретна лица сеоских домаћина, који су сматрали за особиту част, што иду на главну радикалну скупштину као представници свога краја; веселе попевке целим путем; разбибриге буклије, пунс громовита неготинца; утркивање на коњима и пријатни и весели разговори кад се где зауставнмо, све је то чинило те је ово нутовање оставило на меии најлепше утиске. Још сам се живо ссћао оне веселе граје и оне радости, кад какво одељење наше измакне напред, уираво нестане га бестрага, и ми се успут још вајкамо шта ли би с људима. Али наједаред мп наилазимо на дивну удољицу, у сред хладовите планине; дољом жубори ноток, крај потока се дала к])асна зелена рудина, по којој се разместило наше друштво, ту наложило ватре, испекло ћебапе, охладило вино, па нас чека, и кад се појавимо, а оно иас поздравља пуцњем из пушака. И тада се уз веселу грају ту царски руча. (НАСТАВИЋЕ СЕ).