Male novine

напредњацима, а он је требао према своме раду први да дође, јср г. Милун — садањи радикал — тада беше прави напредњак, ако не и ,, подлога" напредњанка!!! Је ли истина ово? је ли ово могуКе ? је ли довољан овај доказ, да ово све потврди? Ово је све истина, а за ову истину коју ће нотврдити и сам г. Коча, ево још доказа: У времену „Лендер-банкином", када се је одреЦвала комисија за процену дувана, онд. началник алексиначки г. Коча — рачунећи Милуна као свога иријатеља, а да би му дао већег доказа своје наклоњености — ирепоручи га за члана комисије. Он се — Милун — прими с радошћу! он ностаје чланом! Нашим трговцима беше тада живот новерен рукама, т. ј. души, ноштењу, ове комисије. Сваки трговац ставио је себи задаћу како да му се дуван што више нроцени. За ово питање беше нашао лека, беше нашао извор живе воде једино само г. Милун. Трговци жедни, кад су чули за овај извор полете к њему. „Аман", шта да радимо, да се спасемо, помогнемо? На ово ће им Милун са чистом савешћу! дрхтећим гласом рећи: „Према количини твога дувана плати ћеш ми (незнам зашто? ваљда за савест коју ће да прода) 100 дук." „Много је г. Милуне". „Није", ти ћеш добити 300 дук- „па добро пристајем". — Говори се да је за овај ргд г. Милуну пало 560 дук. — Јован Гајић, садањи први члан општине, ономад веле да је у ка <Ј >ани код „Касине", при једној вечери казао да му је он само 120 банака сребрних од по 10 дин. дао. Но и ово би сс могло опростити, човек јс греба му; али он је хтео на две столице. Ох, данас је свет ђаво, а избори су ту близу, с тога по чаршији још нешто грозније веле: У актима монополским находи се једно писмо г. Милуново под М х. заведено, (гле и чивути били ђаволи, привдано писмо нумерисали!) у коме се г. Милун са чивутским друштвом погађа да дуван по њихове интересе цени. Они му дају 1000 динара; он неће, већ вели : „Зар за 1000 динара да навучем нроклететво на своју децу, да изгубим поштовање својих грађана, па преко свега прелази и тражи бар 4000 динара." Та ово је узор поштења, та ово је само иоштење, голо поштење и ништа више!!! Па зар ованав човен сме бити иосланин?! Па зар од аленсинчана, ноји су стенли гласа са бирањем иосланина у цело/ Србији, моше од њих и један, нао иоштен Србин, гласати за човена ноји и данас стоји ирезадумен, ноји је иродао и своју савест, и своју душу?! Зар аленсинчани смеју иоАи грешним иутем да изаберу човена ирезадушена ноји ке усноро ипан иод стециште доАи!! Чувајмо се стида. — Зар ■ке иоштени дугогодишњи иосланин Натик, над види и сазна мане ноје наш иосланин има, и руновати се са њиме, а намо ли иодиомоки га?! Неке, ја иознајем Иати^а, то је човен, ноји за иоштење шиви. Сада даље: „Одјек" прима да штампа и оно где се вели: „Светозар Тривунац трсба да се „либи" кад га и Димигрије Марковић кројач номаже у кандидацији." Мора да су они стари уредници Одјекови помрлп, или су се утопили у неким високим положајима, а ови млади незнају: да је негда — 1887 год. — и редакција „Одјека" а у впду г. Ђаје, садањег министра полиције, из руку тога истог Димитрија Маркови])а кројача, примила пнсмо за оправдање код Његовог Величанства бив. нраља. На када се они тада нису „либили" — а ти сада Тривунче поноси се, попоси, поноси! „Одјек" прима да штамиа име једног првог грађанина, родољуба сваке установе и просвете, садањег одборника општине, преседника Друштва Св. Саве, подпреседника овд. штедионице и члана пореског одбо]»а, именом Млију Хаџи-Илића, човека који ужива поштовање целокупног грађанства, човека који ннјс уписан ни у коју партцју, овога крете именом напредњака, а Милуна штеде као чистог радикала! Ово је жалосно! — турчити силом људе! Но још једна већа жалост: Коле Филиибвик некадањи члан бирачког одбора за посланика, у времену, када је Гарашанин силом господарио, када јс Гарашанин деиешом наредио био: „пуномоћијс нздаћетс после Стошића ономе, ко највише гласова буде имао", он пгга ради ? Залаже евој живот и подписује иуномоћије не ио наредби, већ по закону и даје га Стогаићу. На зар данас овај Коле Филиповић по достави ваквог пИсарчића онштине, или каквог скоро склепаног профссорчи^а, постаје напредњаком, онај исти Коле постаје данас напредњавом а до пре годину дана бегае радикални кмет. Ово је жалост, ово је ужас! Даље: Нпкодије Матић, који је са Милуном у затвору .1883 био, н кога жандарми са иугаком изводе на ноље да попнвену воду расипе, — даиас постаје напредњаком ?! Илија Јовановић трг. и остали у „Одјеку" поменути, који са г. Милуном не стоје добро и гато неће за њега да гласају, само зато ностају напредњаци!!! На кад ови људи који имају дела и заслуге за радикализам постају данас напреднаци, онда ко јс остао као радикал ? Данас је југовина, данас само упиши се у радикалну партију па ради шта гођ хоћега.— Ко води радикалну партију у Алексинцу? Главни вођа радикалне партије за данас јесте г. Милун, човек, чије попггење тако дивно сјаји, да би месец помрачити могло, човек, чија су дела н живот овде тако сјајно изложена; за тим неки Коста Митровић писар оигатине, који је сврвдио четири разреда основне гаколе, па после отигаао на занат да учи шити памуклије, човек, којн је негда волове водио, и случајем примљен у опгатину за преписача, дељан, и једва отссан мало; научен улагивањем код свију кметова који дођу као нови; па својим тупим образовањем оговара старе кмстове, људе оне, чијом је добротом отргнут да не води волове свога оца •— па јога ова умна сила чека и нада се да буде порезник VI класе, и већ две молбе предате су министру Финансије са набрајаним заслугама за партијуи „квалиФикацијама математике"! За овим долази неки Ставра Хаџи-Илић, ваљан, т. ј. „поштен као трговац кожа])ски", али окорели паргизан. Нартизан н]>вога реда, коме оскуђева прави појам партијске данашње околносги; овог Ставру прегледати партијски сличан је неком Милану Брачинцу. Но и овај Ставра долази у категорију напредњачког доба, он је под напредњацима радио те је изабран један напредњак за кмета — контра радикалном; овај иети Отавра, у доба избора за велику скупштину, јурио је као рањен лав да ('ветозара Тривунца за посланика изаберу. Данас упитати га: Загато је онда био за Тривунца а сада не ? Одговер овог нснод нуле је сваког политичара, — у интересу раднкалне странке не ћу га изнетн. Но јога једна страна карактерише га као недозрелог за партију. БилО је давно, пре седам година, када је из јогунстава свог дозволио да му се порез екзекутипнии путем наплати; кмет који је имао да извргаи ову ствар, ири делању буде нападнут од истога Ставре да га бнје. Председник ондагањи ириродном милосрдногаћу опрости му овај злбчин, због кога би Пожаревац могао да види; и овај Ставра најпогрдније речи данас расипље на истог, за учињену му такову доброту. Из свега овога може се рећи: Да овај Ставра брзо грегаи, брзо се каје, брзо се крсти, брзо се турчи; час је уз једног, — час је уз другог; — на час нек је радикалној партији. Сада долази четв]»ти, иеки г. Живан СтојадиновиЈг прозвани „Џине" бојаџија, који је одборник опгатИнски. Овоме г. Живаиу, садањи кмет и кандидат посланички, једном у одбору рекао је : „ти као одборник старога кова не вредиш за мене, ти си за Стошића" (мора да је овај Милун нека умна сила, ноштенији од Стошића, уредио своју кућу, па ће и опгатинску, само му смета Жизан, који незна колико Милун)!? Пред оваким једним прос гим, не научним одборииком, како га ,је Милун назвао, време ово нроклето доиело је, да се овај горди образовани Милун приклони само не би ли посланик иостао; „Џине" Милун прашта, љуби се и кандидира га! Ето вође, ето сунца радикалне па]»тије!!! Сада даље. Опозициони листови к]>ете: „Иагаића бугарином, а Ђају језуитом". „Одјек" љути се на оваку жалосну појаву оцозиционе гатампе. А гле јуче у 12(1. броју свом, он прима да гатамна име једиог ноигтованог нашег грађанина, и не познавајућп му порекло, хита да избору услугу учини и нагаег уваженог апотекара Ђорђа Хаса крсти „хнумадинцем"! Човек по рођењу немац, оженио се српкињом, примио православну веру, српским подаником постао, децу у вери српским именима крстио, у гаколу нослао, па јога напојен и омиљен Српским осећајем неће Чак ни немачки да их учи! Жалосно је, кад једна партнја спадне да јој вође буду ганекуланти и неколико нижих чиновника, не би л' на вивде положаје догали. Ево стање радикалне партије у Алексинцу. Ако није знао гл. Одбор за вође које руководе партијом, не-ка зна сада, и нека упамти: — Да ако случајно продре партијска дисциплина и изберу Милуна за посланика, да ће се брзо расути ооећај истинског борења. АЛЕНСИЧАНИ! Главни одбор ано није иознавао г, Милуна а и сада сазнав га, ииан иристане да задрши његову нандидаи,ију, с ниме ке занитити народну снуиштину — ви немојте се усудити, јер би вам усноро •морао од стида образ црвенити, Одршите вашу свест на висини стеченог иризнања. Од два зла бирајте једно. Бирајте или човена, ноји негда бејаше строг нао војнин, а сада иравичан, иснрен смео и не устрашим нао грађанин и чија мана само у томе, — у штамии изнешена, — леши^ или бирајте човена: ноји је иродао своју савест и своју душу, уироиастио своју иа и туђу имовину, иа најиосле за баннротство и у затвору био. На „светог Јована главосека" Алексинац. В. К. Стошић.