Male novine

вити нспооедном ндеју којој он служи и којој је био заставник. Он се борио аа напредак свога на]>ода и то му је улевало снагу. Али као новинар он се у првом реду борио за слободу јавне речи, :>.а свету и светлу слободу шгамие и то је оно што је од њега,мала и не знатна паланачка предавача, ::а тај мах било иаправило угледну, светлу и сцмпатичну личност, коју власт истина гони у хапс, али која прелази тавнички праг праћена народни м благосиљањем. Да, даГ~ ппгледајтс ову слику. Млади!! од снојих 2•"> •> година ; ни на њему, ни у њему нема ничега ванредног. Ако је по физичкој лепоти, природа му је ту била маћеха; ако.је по умном блеску, природа је и ту била с њим нрилична тврдица, дала му је доста компактан и здрав мозак, али мозак прилично грубе конструкције, пишен све1а што би могло ма само и личити на виспреност и духовитост. Материјално стан.е — паланачка снротиња; а наука нмао јс таман онолико колико свршеном философу даје наша В. Школа. Јес, ето то је и само то је имао онај буави, бледи младнК. кад је пре годину и по дана дошао из једне паланчице да му се лреда уредништво радикалног партискога лис/га, више да одгинара. но да ]»адн на њему. Данас, иосле годину н по, тај се млади! креКе за пожаревачки затвор, и он је сада ве1» једна угледна политична снага у (Јрбији. Откуда тоУ ОтуДа што се тај младиК за ово годину и ио вазда појавЉивао као пвборник слободе речи — б]1аино је слободну штамиу и она га је начинила великим. | ОсвиКе 1. Мај 18Но. год. Уредннштву „Самоунраве'" јавља се иолициски чиновник са жанда]»ом да иримн осу|ена уредника ида| га води у иожаревачки 'затвор. Уредник се прашта с читалачком публиком изјавом, у којој између осталога стоји и ово:

„Ја, дакле, остављам уредниш-

тво „Самоуправе" не за то што бих хтео, или што би ми то налагали моји лични обзири, већ за то што ми „слободоумност" Гарашанина и његовога закона о штампи и „братски осећаји" г. Аце ЈовановиКа, председника варошког с т та < о којима ми он једног дана гово^ц^е) не даду да и даље на месту стојим. „Силне тужбе -и иарнице, којс су Гарашанин и његова полиција против уредништва .,Самоуп])аве" дизали, а независан варошки суд ревносно прихватао, терају ме, дакде, с овога места." „Иринуђен тако силидаусгуиим, ја се за неко време уклањам с поља борбе, али само за тко време. Н])ва згодна прилика и први зрак моЈ 'е слободе наћи ће ме опет у редоцима бораца иротив мраш и незнања, обести и самовоље власнпнке>-- ;.а за већа и сигурнија јемства народне слободс и народнога напретка" > Ето. тако се .'3. маја 188.'?. год. опраштао ,с читалачком публиком уредник „Самоуправс," човек коме овде видимо само спољашиост, а у чију ће мо душу загледати тек мало час. Јес, долазн полициски чииовник и жандарм, примаЈу'уредника „Самоуп])аве," воде га на Саву, товаре на ла!>у и воде у Пожаревац. . Јаћа се већ беше окренула; лица се већ нису могла вптие расиознавати, ми с обале видели смо само неко бело марамче, где се лепрша у ваздуху као последње збогом. Т1:а нпак са онога места гдејс тада стојао уредник „Самоупрабе" сијала је велика свсглост — на том је месТу стајао бранител. слободне јавне речи. Три је сахата по нодне. Сунце сија благо н илодонзворно; бујна природа, у свој ' лепоти првих мај ских дана, мами све живо на слободу и свеж зрак. ПТева, оиијена

балзамом проћне свежине извиЈ'а се у недогледне висине, зацењује I се у једном једином бескрајњем иоју и са срцем препуклим од радости и ереће пада мртва у траву. За суседним плотом стадо оваца, погнуте главе и утутнуто једно у друго, стој'и , ћути, прежива и маше ])епом, бранећи се од муншца; у оближњем гају, сак])ивена у гусго лишће, плашљива кукавица пева своје ј 'еднолико „куку, куку." Пред пожеревачки казненн за: вод стадоше некаква путничка кола. Из њих изиђе и]»во један жандар, па онДа некакав бледј скромно обучен младић средња нораста. Обојица се упутише канцеларији управнтишвој. ТТосле по часау хапсеничким становима принови се још једна нумера: . Стојан Протип, уредннк „ Самоуираве" ■V-в | * >• ... У вече су Делили храну осућеници.ча. С каленицом у руци, у овом скромном оделу, блсђи но обично, уредник „Самоуправс" стајао је подбочен на дрвени дирек и чекао да њега дође ред. Овај скромни млади!) био је тада у истинн правн човек; на његовом бледом челу сијала се зрака побђрника слободне ]»ечи. 2. С а д ТелеФон између Ј -лавне иолиције и мии. унутрашњих дела ј *ед-' нако ради; начелник министарства води жив разговор с управником. Начелник. Шта је с опозиционим уредннцима ? Колико их има осуђених и на колику казну? Ушравник. Осу1»ени су многи — Тако на нрилнку уредник „М. Новина" осуђен је на 4. месеца; то је извршно већ, а имамо још толико што Ке тек иостати извршно. Уредник „Домовине" такође је осуђен ... Нач&лник. (прекида га) На? јесу ли ве!> Јшзатварано те битанге V

Уиравник. (зачуђено) Којс битанге? Пачелник. (разјарено) Хакмак. На ти уреднипи вуцибатине! Уаравник. (за еебе) До јуче и сам био новинар, а гле сада! (начелнику). Нису; како ће? Од суда имају осуство да иду у бању. Начелник. (разјарено) Какву бању, зар је за'ту стоку бања? И тн управник примаш им још и те изговоре, и ти управник, и не знаш да они базају ио београдским каванама, место да иду у бању! И да мијезнати ко при| ми од њих те изговоре о бањи?! 1 Вања, бања, бања је за л>уде. за људе од иоложаја, за људе с нов! цем, а не за ту Фукару ! Одмах до сутра хоћу да дотераш све, ама све од реда, и све у бајбок, одмах у бајбок, без изговора, без одлагања, у бајбок, ја како. Ја то наређујем ја то заповедам Јеси разумео? Уиравник. Разумем. јч Начелник. Је си ли ме добро разумео ? Уиравник. Јесам Добро. Пачелник. Али добро, добро, добро. Уи\)авник. Добро, добро, добро. Начелник. Хајд сад; „пашол," ! а у јутру опет да си на гелеф .ону. УЋравнук. РазЈ -мем. .у. Нред ноћ, управник за столом, канцеларија нуна осућених уредника. тслсфон зврчи. Управник I скаче : — „Молим, господо, изволите овде у другу собу, ја имам разговор са г. началником." Уре| дници прелазе у другу собу, управник трчп на телеФон. Начвлник. Шта је ? Уаравник. Све је у реду. Иочелиик. Јс л'дотерана та о-

позициона марва ? Уиравник. Д. а. а. а! осуђени уредници сви су овде. Начелник. На пример којн ? ређај ми их. Уиравник. Јаношевић, у]»едник „Малих Новнна."

ЗВЕР-ЧОВЕК ГОМАН Емила Золе ПРЕВОД С ФРАНЦУСКОГ

(81)

Севернма клону од превелике изненадне ])адости. Очи ј'ој ' се иапунинее суза, није умела ништа реКи, само се смешила. Он нонови последње ])ечн, да би га добро разумела: — Ствар ј'с у реду ... Можете се вратити спокојно у Хав]». Она је добро разумела и чула. Он је хтео рећи да их неКе метати под суд, да им се опрагата. Не Т>е јој муж само осгати у службн, него ће сс заборавити страховит догаћај, као да га није ни било. Она обисну секретару у рукама, као мачка коЈ'а и захваљује и ласка, поче их .љубити, принесе их својим образима, кријући своје

лицс н.ммеђу њих. Секретар сад није отимао руке, беше га веома ганула толико оссћања захвалности. — Само памтите и владајте се добро, рече он градећи се озбиљан. — 0, гослодинс! Он је хтео да и она и њен муж остану само њему захвални. Он напомену оно иисмо: — Пемојте заборавити да нисмо остаје код моне, најмања иогрешка може иовући на ново суд.... А нарочито кажитвј вашсм мужу да се окане политике. У том му не 1>е мо опростити. Јас зна.м да се он већ компромитовао, казивали су ми како се свађао с потпреФектом. Њега сматрају као републиканца, а то је за осуду.... Је ли ? Нека буде миран, илн ће мо га одмах отпустити. Она је стајала и једва чекала кад 1>е изићи да одахне на слободном ваздуху од превелике радости која је чисто гушила. — Ми ће мо вас слушати бићемо онаки како ви желите.... Кад било, где бидо, вн само порЈчите: ја сам ваша. Он се поче смешиги оним презривим смешењем као човек који ј*с дуго пио нс ма}»ећи ни за што.

— 0, госпођо не ћу се ја користити вашом захвалношћу, нитп се тим виЈне користим! И он јој сам отвори врата. Она се на степеницама осврте и још два пута, весела лица, и захвали му онет. Кад ј *е Северина изашла наулицу, нође као луда. Она виде како је нојурила улицом Гошаревом насумце; па окрете пиза страну, п])еће насип. Н јој ' је сад требало кретања, живости, вике. Всћ је разумела за што су јој учинили толш.у доб]»оту. Сама себн рече готово изненаћено: — Т1а до врага! Онн се боје, нема опасности да 1>е опст потезати ту ствар. Баш сам била луда што сам страховала! Та то је очевидно.... Ох, благо мени ! Сиасена сам, сласена са евим!... А мужа 1>у иоплашити, нека буде миран... Спасена сам каква срећа! И кад нзиђе у улицу Светога Лазара, погледа на сахат у једноме дућану; беше шест сахати ман.е двадесет минута. (НАСТАВИКЕ СЧ5.)