Male novine

Па нисам само ја ирорекао овај ресултат. Румунски диндоматски агенат! у С офији , г. Џувара, на два месеца ; пред изборе затражио је од свога министра, г. Лаховарија, тромесечно осуство. Г. Лаховари изненађен овим захтевом свога нотчињенога органа, занита га, како се он могао решити да осуствује из Бугарске баш за време избора. Г. Џувару није било тешко јлдгошрнти, да он може, и не чекајући изборе, још сад одмах јавитињин исход, шта више у стању би био да ноднесе потпун списак оних сретннх, који ће на будућим изборима бити изабрани. Да, тај ресудтат могао се лако и предвидети и прорећи. Он је морао бити такав са узрока који ћу ниже издожити. Изненађење би било кад би друкчије остало. И хвала Богу што се, и тако десило. Бар ја усхићен сам овакнм иеходом више но и сама „Кеие Гге^е Ргезве", пошто је он најбоље показао бугарској опозицији каквс се тактике мора латити у борби противу садашње владавине. Но да приступимо опису самих избора. Ја оетављам то задовољство једноме моме другу но перу и идеалима, комеје једина махна та, што нема никаква дара за лагање и нретеривање. Износим овде од речи до речи његово писмо: „Ио нодацима које сам до сад добио, ево како су код нас извршени избори. „Пре свега сматрам да је од интсреса да те упознам какву је агитацију водила онозицнја пред изборе, ако се то у опште може назвати агитацијом. По саонштењу указа о изборима међу тако званом „незаконитом опозицијом" (т. ј. међу онима који не признаЈу кнеза Кобурга), појавила се мисао да се учествује у изборима. Та се мисао јавила У већинп ок]>уга ссверне и јужне Бугарске. Из неких од' ових округа долазиле су деиутације Каравелову и нудиле му да га изберу за свога посланика. У след тога учињен је извесан сноразум између три Фракције незажоните опозиције, т. ј. међу Каравеловцима, Цанковистима и сјединистима (тако ее зове русоФилска странка У јужној Бугарској). Агитацију је руководио г. Каравелов и то тајно. Каравелов је био тајно кандидован у два три изборна округа у јужној и у пет шесту северној Бугарској. Али на два три дана пред изборе влада дозна за ову кандидацију и сви начелници добију најетрожије наредбе да се Каравеловљев избор спречи но сваку цену и да се ни у ком случају не допусти да буде изабран ма ко од виднијих опозиционара. На свом путу пак по Бугарској, Стамбулов је кратко и јасно дао на знање окружним и среским начелницима, да му_они својом службом одговарају за исход избора и према томе нек гледају шта ће. Под утицајем тако строге претњо, начелници обрну сс с нретњом бирачким одборима, и сваком члану нонаособ иретили су аишењем и мучењем, ако не помогне изборе владина кандидата. Под таквим условима отночети су избори. А ево како су текли. „У С офији на два дана пред изборе Цанковисте и Каравеловци сложили су се да кандидују ову госноду: Каравелова, др. Молова, Т. Китанчева, 11.2 Станчева , Д. Ножарова и Хаџи Боне Петрова. С друге стране, бив. мајор Понов кандидовао је себе, Каравелова, и још неке Цанковисте и Радославовце (законита опозиција, т. ј. признају Кобурга). Од сгранс госи. Радославова били су кандидовани: он сам, Иван Касабов, Илија Блчев и неколико Радославовиста друге врсге. Владина листа кстицала је : Стамбулова, Живкова, Тончева (сва тројица минист[)и), Д. Петкова (кмет софиски), ј Хр. Анђелова и Илију Сакарова (занатлије). Такве еу биле кандидатске листе, а сами избори су нзвршени у оваквим нриликама.

„Чланови бирачког одбора изашли су на биралиште — у тако званој „Денкоглувекој шкоди" — а пратило их је око 50 преобучена |жандарма и I 50 ножарника. Ова два реда „бирача" гдасали су први. После неког времена почели су долазити грађани. Било је то око нодне, када чланови бирачког одбора, Д. Петков и Јов Титоров, приметише да грађани спуштају већином опозиционе листе, и то махом листе не законите онозиције, те одмах буде решено да сс нротив тога узму нужне мере. После ручка на биралишту се нојави неколико гомилица сељака-бирача, а за њима су доцније следовале и друге гомилице. Полиција примети код ноких ових бирача оиозиционе листе и одмах их замени владиним. То буде иовод те неки од ових гомилица одустану од гласања. Остали сељаци, на броју 120—130, гласали су за онозицију. Али Д. Пегков на очи присугних грађана ночео је оиозиционе листе замењивати владиним. Примајући листу од сељака —• гласача, Петков је спуштао листу пред-а се иза гласачке кугије и заклоњенЈ столом, мењао је листу. оставл.ао опозициону, а узимао вдадину и њу потписивао; поелс метао у гласачку кутију (у Бугарској се гласа лпстама, на којима су написана имена кандидата). Гласачке кутије биле су међу тим тако расноређене, да су чланови одбора моглн држати на мети читаве накете својих (владиних) листа. У 4 часа ио нодне, кад но закону гласање престаје, те ваља приступити нребрајању изборних листа, на биралишту се појавн гомила жандарма, потисне гласаче за читава три метра од гласачких столова и наирави лесу, која никога није нунггала напред. Међу тим чланови одбора узму гласачке кутије и повуку се још дубље у уНутрашњост дворане тако , да је гласачима бидо савршено немогуће да виде шта се тамо ради, ни да контролишу како се врши иребрајање. Иосле свршенога избора један члан бирачкога одбора, онозиционар, нричао је, да су Петков, Титорови Спирков читали имена наопако, замењујући намерно имена онозиционара с именима владиних кандидата. Један једини члан одбора, опозиционар Б. Ђошев, читао је тачно имена оиозиционара. У 6'А час. објављен је резултат избора, где се показало да су владини кандидати изабрани са 2200—2500 гласова. Сви су били поражени Фактом, како јс одбор могао за непуна два часа срачунати тако огромап број гласова, који с опози циом догони близу до 3000. По оцени грађана који су цео дан промотрили изборе, свега на свега било је око 600 гласача, грађана и сељака, одкојих су до 300 грађанаиоко 120 сељака дали листе за незаконигу онозицију, око 60 грађана глаеало је за листу мајора Попова: других 50—60 гласало је за листу Радославова. само остатак је гласао за владину листу. Осим ових, за владину листу глаеало јејош 80 циганаи она стотина иреобучених жандарма и ножарника, о којима смо горе спомињади. Према овоме, поред свег притиска и свију незаконнтих мера , чданови незаконите онозиције имали би већину, да бирачки одбор није злоупотребио свој положај. (Н аставиће се)

ПРЖПОСЛАНО (за ствари лод овои рубриком уредништво не одговара). Како да се дође до пара? Има једна малена, ади одабрана редакција у нашој ирестоници, којој не иде баш све као „намазано" — много јој треба а она не раенодаже Бог зна каквим срествима, с тога, да би се дошло до пара, те најнужиије нотребе, држана је дедиа седница, на

кој ој ее измишљало: како ће се задовољити ова потреба? Админиетратор те редакције био је најпродуктивнији с измишљотинама, нс би ди се само продужио век његовој егзистенцији, па макар то било и на штету морала. Шта се то њега тиче. Кад његови другови нису могли измислити барут, он је громко узвикнуо: „Оставите ви то мени. Зар не видите, Бог вас видео, да су овде некакви шваиеки агенти отв орили радњу „Лувр". Свима новинама дадоше огласе, а нама као и да нема. Ја сам смислио ово: да ту радњу нанаднем, али пре но што напад штампам, да одем код газде те радње и да му кажем: „имам за моје новине белешку иротиву ваихс радње тако написану, да ће вам је одма затворити; ако хоће да то избегнете дођите к мени да се.... споразумемо." — Бндеће те одмах ћемо добити и новаца и мора ће нам дати оглас за целу годину. — Баш си паметан! узвикну друштво. Само се добро нанлати. — Не водите бригу! * * -* Кратко времс после ове седнице, могло се видети: како админисгратор те редакције улази у трговину „Лувр". — Где је гоеподар? упитаће кал®у. — Није ту. Штажелите! одговори калФа. — Хм! Кажите госнодару да имам за мој лист једну белешку нротиву ове његове радње, па неби је хтео пустити, док се са њим не споразумем. Моја се редакција налази преко од „Гранд Хотела", а моје име ево вам моје посетнице ❖ * — Шга би, кодико си добио да белешка не изађе? питају нестриељивн | другови. — Ево нема „чиве" још да дође.: Дао еам бслешку да се штампа — | ј па ће он већ дојурити. ... Знам ја. Није га било у дућану, али би му дигао најмање пет стотина динара. * * Белешка. је сутра дан изашла; радња „Лувр" нападнута је с највећом ватром, и још у белешци обећано: да Ие се ионова вратиги на овц ствар. * * * Госнодар радње „Лувр" нрича ову а®еру целом свету, иде нарочито и у „Гранд Хотел" па и тамо прича. Том ириликом показује и једну посетницу на којој пише: „Марко X. 1'. Шокорац кр. срп. царинар." А кад се суочио с дотичнима, они су му, вели, обећали нохвалити радњу и штампати оглас џабе. * Ф & Сгвар је дакле изравната. То се потврђује и оним, што се у листу ио обеКању , не враћа на ствар. Господин администратор коме нико није нослао ни драм дувана, нити му кунио какве хаљине (јер ових има довољно из ранијег доба „иоштено" стечене) ноказао је од ове аоере само једну издаихноет већу: сад у месго ракијице, како .је иређе нио, није но неколико кригла пива и но неколико коњака! * * Ето читаоци, у тој редакцији, руком тога администратора написане су оне две лажљиве белешке о мени и БаДеру- Ако до сад није било јасно, сад је евакоме објашњено: да се ја отуда нападам из рачуна „да се власи не сете." Јер кад етоји Факт: да је Бадер под мојим уређивањем дотичног листа ; сразмерно много више нападан — но што ее го данас у томе листу чини: онда јз сасвим нојмљиво: да самјабиопоставио границу овоме „бандиту у ®ра-

ку —како рече госнодар „Луврапреко које никако није могао прећи, што је њега, човека од рачуна, веома титтало, те је за то почео да интригира противу # мене. Његова интрига ето какав је плод дала. — Револвереке белешке противу мене биле су бусија из које је тај администратор гађао невине људе. Али грађевина је била слаба и она се ето, целом свету на видику, сруши и показа нагог приређпвача тих етидних наиада. Да ли ће сад ваше (адмистратору) — дуже трајати то ће показати време. 7. Септ. 1890. Београд. М. М. Ђорђевић.

ОДГОВОРИ — РАЗГОВОРИ „Малом Листу." За кратко време тебе су напустила и од тебс нобегла три твоја уредника; прво г. Влада Мидојевић, после г. М. М. Ђорђевић, а данас ево доносимо изјаву, да те напушта и твој садашњи уредник г. Станиша Новаковић. То је веома интересна појава. Но још је интересније, да сви ти твоји уреднпцн истрчавају из твоје редакције са занушеним носом и узвиком: смрди, смрди! А кад се одмакну мало подаље, они се онда окрећу и у очи ти говоре: страшне ствари ! Тако на прилику у нашем данашњем броју ми доносимо изјаву твога јучерашњега уредника, у којој човек са својим потписом тврди, да си извршио једно лоновско, управо разбојнИчко дело ; да си уцењивао људе и да си на тај начин опљачкао једну овдашњу Фирму с преко 200 динара! И то ти вели твој јучерањи уредник! То ти вели човек, који је потрчао и прихватио те у најкритичнијем тренутку и одржао ти живот онда, кад Iси био на умору. Онтужба изнесена иротиву тебе I страшна је. По њој ти ниси више орган јавности, већ новинарски хајдук, који с револвером на прсима изнуђава новац од људи, еа чега су таки листови на занаду и прозвани револверски. На теби лежи дужносг, да, се оправдаш од ове тешке оптужбе, ако можеш ! Иначе, остајеш у журналистици једна наказа, од које ће се свако клонити. Тек, кад на ову оптужбу одговориш и тек, кад се од ње оправдаш, ми ћемо ти послати отпоздрав на твој поздрав у јучерањем броју, где нас с висине своје свемогућности рачунаш у заморене, ободеде, народне борце. — Дотле нак сматрамо те као човека, који се налази под судом за нрљава дела и но томе недоетојна, да води ма каквејавне разго воре, а камо ли још да некоме даје ;оцене и нресуде. Рок ти је за оправдање 4 дана; а ако се за то време не оправдаш, учи нићемо потребан корак, да те цела | српска штамна — без разлике стра нака — жигоше као новинареког разбојника, који пљачка људеу средБе! ограда и да те избаци из своје средине. Ради образа и ради угледа српске штамне желсли би ти, да се оправдаш. ИЗ БЕЛА СВЕ.ТА Ужасан случај дееио се ово дана у Варшави: Три војника, који су као добровољци служили у једној драгонској регимонти ходали су једно вече, када их наједаред заустави стража и одведе у команду. Раздог је био овај: У близини, куда су се шетала та три вој ника, нађено је мртво тело Официра комесара оне исте регементе, из које су била ова тројица. Офнциру је била расечена глава секиром. Три мдада војника буду окривљена за ,ово уби-