Male novine

На Бањици. Ономад у 4'Л сати по чодне, дошло јв Његово Ве шчанство Краљ Александар са Краљем оцем и осталом свитом у логор на Вањици, где ће се бавити до десетак дана. Пре тога изишао је командат дивизијо са својим ађутантом и издао нужно упуте ])ади долаека Њихових Неличанства. При доласку Њ. Величанства, батаљ. III. гард. VII., VIII. и IX., нод командом луковара г. нотпуковника Станића, дочекали су Њ. Велпчансгва у батаљоним водним колонама. Ношто .је Њ. Величанство Краљ Алсксандар прегледао војску, отишао је са свитом на средину и тада јс цео иук продтао иа])адним маршсм. У 6 сахати извршена је молитва у присуству Њиховпх Величанства п осталс г. г. оФицира ван строја За тим јс дошла и подоФицирска школа у логор. са којима ће Њ. Величанегво Краљ Александар укуино комаидовати. После све свршенс церемонијс нозвати су на вечеру сем дивизијара и његово г ађутанта. командат краљеве гарде, командат дунав. пешач. иука, командати батаљона, као н ађутант командата пешачког пука. Становн за Њихова Величанства, као и остале свите, врло су леии и укусно намештени. З.ч време становања Њихових Величанства, у логору стално ће се бавити министар војии и командат дивизије. * Нереди. Јуче .на ноћ нобегла су два војника из ансане велике касарнс; тумарали су т|,елу ноћ но вароши: нј)сд зору дошли су у клвану Ђорђа Македонца „код Динара," попиди ракију нлатили и ,,узг])ед" однели чаршав са стола. Момак механџискп то оиази, потрчи за њима, и тек носле дугог гушења, ири чему су га за налац ујсли; отмс од н,пх укра^ђенп чаршав. Дотичне власти треба да свратс бољу нажњу иа оваке жалосне појаве. Пуцањ. Ми смо у јучсрањем броју донели вест о Случају, ко,јп се десио нриллком Крал.евога изласка у Топчидер. 0 томе догађају доносе јучсраљс службцненовинс ово саонштење: Шеепаестога овога месеца, Његово Величанство Краљ извезао ее са Кр% вем Оцсм у г Гопчидср. У иовратку, исиод ађутанских кола, чуо се један нуцањ. Истрагом, која је одмах на лицу места учињена, утврђено је: да .је пуцањ дошао од прегаженога јсдног натрона нушчаног, који је ту на путу случајно био.

Још траје. Јавили смо у јучерашњем броју да се у подрумуу дрогерије г. Вошка Николића уналила некаква материја и пошто Је опасно било ј силазити у подрум и тамо гасити, јер би се могле запалити, друго занаљиве магерије, а тешко је било н улазити, иошто је нодрум био пун дима, то су одмах залепљенн сви прозорп, сва врата, па и читав подрум. Запушени су и залепљени и најмањи отвори и тако је остављено |да гори док се ватра сама од себе не угушн. Свс То траје и до сада тако. Домаћин се још нијс усудио да отвори нодрум. Слободна штампа. Дознајомо да се у надлежном министарству израђује нројект новога закона о штампи. Веле, да ће нови закон јако иооштрити мере против ноиннарства и ставити тако тептке ногодбе, да ће их мало бити, који 110 моћи у будуће издават и лис тове. Како чујемо завешће секауција и то велика кауција, до 1000 динара. Даљс, да ће се гражити да власник листа мора *' и његов одговорнн уредник и ОДТ ј О ш многе друге ош гре меј зз Не знајући какав ће унраво бити нови пројект законскн, ми га нећемо у нанред ни осућивати. МереКи нак, до каквих је жалосних низина спала наша цневна журналистика, ми доиста морамо признатн да овоме данашњем злу треба тражити некаква лека, и да тај лек може донекде — а.ш само донекле пружитл и законодавство. До владе стоји. бн нотјм бно мерило докле ужења за а №аконодавство утицатд. у-лбије оно, што јо зло у тнтамнп, да књижевном неваљалству сузи земљишге, а да етвори повољније нрилике за крснчање добрих елемената. Али тако исто у вадним је рукама нож, који може иросто преклати слободну штампу, зсмлш на штсту, а себи на вечиту ругу и срамоту. И то ћо неминовно бити, ако ее влада занесе толико, тс овај ноеао почне вршити под утицајем судских нартиских назрра. У имс најсветијих интереса слободне речи ми би желели, да се надлежни ни пошто не упушгају да еами решавају ово деликатно питање и да не раде као што се обпчно ради: смућка се нешто у миниетарству. ствар - се крије од нублике до иоеледдњег тренутка, на једаннуг се излази пред скунштину с неба, на у рсбра, и тусеу најкраћем року сгвар ирскрши. Овде би ваљало изнети нројекат на јавност, одма чим буде готов и дати могућност свима укунно и свакоме

ноЈединде да о овоме ваншоме иитању искаже свој суд. Можда не би било згорега да се за израду овога пројекта склоии и засебна ... — рекао бих комисија, да то име разним злоупотребама није до сада већ и нрешло готово у подсмех — стручна група људи. Свакако иак. нови закон о штампи не сме бити иродукт нартиских назора радикалних, ако се има у виду оишти интерес слободне јавне речи, а не интерес радикалне странке која, као млада, лепушкасга невеста, не можс да трпи никакве критике њене лепоте.

УМИР КРВИ. ИЛИ ВРАЖБА. „Гл. Црног." донео је од дописника у Лелинову у Жрбљу у ;>(>. бр. овај занимљив догађај из нар. обичаја у Воки Которској : 14. Августа 1877. год. идући од Котора својим кућама, Иво Војковић и Стојо Зец Грбљани, у н, ту су нешто поријечкају, и дође до свађе у којој' И во убије Стоја на мртво, пребјеже у Србију, гдјеје набрзоумр'о. Јово снн Стојов и његова родбина, на молбу пријатеља, цристаде да се измири са Јовом сином Ивовим — које номирење и извршено је јучер 27. о. м. Од стране Јова Зеца било је нозватих 320 људи, а више од толико бн.го је позватих и од етране Војковића. Да видимо овај доста ријетки народњп обичај, отишло је и неколико нас позваних нз ЦрнеТоре, и у јутру 27. опдп елто код куће Зечеве у Пелиново, ђе смо очекивали куме од Војковића. Сви смо били нестрпјељпви чекаЈ 'ући ночетак. Тек у 7 ура дођоше 12 жена носсћи у колијевкама и на рукама*дјецу; пред њимасу ишла два човјека носећп здравицу. Чим су се примакди кући, врата су се затворила, у кући је било дванаест људи, најближи еђрдници и нријатељи Јова Зеца. Приступиле су куме вратимаи један одоне двојице испред њих завикао је: „Добро јутро у кума! Из куће се није нико оДзивао, док је овај тек тто трећн нут завикао „Добро јутро у кума! " Прими куме Вога и св. Јована, кумим те Вогом н св. .Јованом!" Тада су се врага бтворила, изашао ј 'е на праг Јово Зец и примио нрво кумче, нак тако остали сваки свој'о редом нримао је и уносио у кућу. Тун су куме даровале свака свога кума н бнле почашћене, тгак со кренуле оне пред нама, а ми за њима пут кућа у Војковића у Вишњеву. Уз нут смо сријетали на више мјеста

људо који су као и ми пбзвати били да буди ири овом помирењу. Кад смо дошли на једно 15 минуга далехо од куће Војковића, ереле су нас еве званице његове и стали смоједни нрема другијема кад је било од нриликеједно 100 метера међу нама. —Онда се кренуо. Јово, син Ивов, носећи објешену о врату иушку, идући нобау, чке на руке и на кољена к нама. Тада је изашао Јово Зец у сугрет, готово трчећи, пратиоци Војковића пуште, а Зец притрчи, узме пушку, дигне га и 1 пољуби се с њим. За тијем је долазило 12 великих и малих побратимства. Великим зову се она, која су са најблнжим сродницима Војковића кумства измијснили. Иза шли су два писара. један од стране Зечевих, други од Бојковића, те еу прозивали именом оне који су с-е сријетали и љубећи се међу нама братимили. Позвати од стране Војковића јСвакије шиао рез капе и иогнуте главе са прекрштеним рукама. Чим се братимство измијенило, сви смо кренули ттут куће, гдје је и трпеза цостављена; била. Посиједали емо; сви они који еу од стране Зечеве нозваги, а с нама и кметови који су „Сетенцнју" правпли. Близика Зечева и Фамилија, који су нримили 12 кумства, ннјесу ништа ијш трнези ни иили. ни • јели. нремда су.и они.за триезом мо•рали сједитг . Пошто сејело, устаоје нон Иво Мнкијељ и нцочтгтао „Сетенцију" коју с\- њнх 12 кметова но ета ром народпом обичају нанравили и потпиеалн били. Потље тога затражио је Зец дарове за своје званице и сваки је добио у замотаној хартији по неки новац. Пошто смо бнлн даровани, онда се тражила уцјена од 133 цекина, 2 гроша и нола паре -т: коју су кметови за мртву главу осудилн да Вој ковић Зецу цлати. Доннјела се једна тенсија, на коју су званице Војковића полагалн своје ледеиицс и ханџаре | од ирилике око 34 комада — и док год ннје Зец рекао да је доста. они су еве давали. Пак су уетали км'етови моити. да пм Зец даде што за њихов труд. Онјеодабрао неКолико комада и дао пх, такођер дао је и онијема, те су настојавали око трнезе, двије трн леденнце. Онда ј *е завнкао. „Ђе је тај мој кумУ - П])истуни Јово, сии Ивов, Ј. Зец нружи му тенеију, ! са осталијем 3 алОгама пјтјор ећн: „Куме! даривам ти мбга оца, данае и задовијек н не тражнм ти за њега ни бијеле крие." Овај прими, љубећи га у руку. Зец извади иза иаса двцјс леденице које је еобом донпо. „Ево ти повраћам и мито које сими дао.~ Пак се окрене нама с молбом ноштојеон

ПОДЛИСТАК КРБЛВ& ГОДИН1 (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОВА)

нобележио Пера Тодоровић

(143)

Зауставимо се лред лубничко.м новом механом и сиђемо с кола. Затражимо што год :!а' једо, алп сем капамака и мало шљивовице, ни.је се ништа могло добити. Надовољимо се и тим. Под изговором да сви пијемо ракију из једног стаклета, ја скупим око себе све другове и наведем разговор на то, како ]1е мо се држати иред судом. Г. 1Г. Михајловић рече: Па шта ћемо, нек гледа свак за се; ја ћу казати од кад нисам одлавио у главни одоор. Г. Гига додаде: — Па, наравно ја ћу казати да у последње доба нисам

учествокао ни у каквим радовнма главног одбора. Видећи да ће овде бити извлачења н да !)С свак гледати да себе правда лнчно, извлачећи се и сарадњом у главном одбору, ја рекнем огатро н срдито, т папућућ и кј )оз зубе. — онате пгга, ако се ви ночнете тако извлачити и бежати о л^^уА ворнос/ги. п. ћ.у вас тако натбварити да вас вигае ни Бог ^ може спасти и то слободно и н^ кушајте. Наш је ошнти снас у одбрани главног одбора; браните њега и кад је он одбрањен, онда смо одбрањени сви. то вам је моја послед.ва реч. Ко почне товарити главни одбор, нека зна да ћу ја битп против њега. Командант спровода викну да полазимо и ми се пазиђемо, сваки у своја кола. У колико је моје настојавање. да свн бранимо главни одбор, помогло у овом случају, видећемо кад будемо говорили о држању појединих чланова главнога одбора пред нреким судом. Кренемо се одатле и ве!1 после до Зајечара нисмо се нигде заустав.љали ни скндали. У Зајечар стигнемо тако огсо 10 часова. При проласку кроз чарши ју, зајечарци су истрчавали да нас виде; вест о доласку главнога одбора била је још раније рапш-

рена. Прогаав целу чаргаију нагаа се кола зауставе ну^д начелством, авлиска се канија отвори и кола утерагае унутра. У авлији је било ваљда нреко двајестак ОФНцира, који радознало окружигае нагаа кола. Дуго смо тако чекали, а ннко не до 1>е да нам каже нгга ћемо. Командант спровода беше некуд ттукао и мн смо једнако погледали кад ће се вратити, ПроЈ^огае гако читавих десетак тренутака. На један пут чу се некакав глас, који викну мене по имену. — Пера Тодоровић! где је г. Пера ? Ја се промолим испод арњева н одазовем се: — Ево ме. — Скидајте се с кола — зановеди непознаги господин, и ја се скинем. Дочекагае ме пред колима један г. официр и један господин у грађанском* ,елу и рекогае ми да иођем за њнма. Бацим преко руке ћилимче н узмем под миптку мало јастуче, гато га бејах нонео, па пођем за овом двојицом. Пролазио сам кроз читав ред официра, ј;о ји се беху накупили и с једне и с друге стране. У том пролазу чух ове речи : „Штета, јога млад човек !" (Н аотавиће ек)