Male novine

модим Краљевско Намесништво да бп изволедо својим путем учинити, да се г нуковник Мишковић ослободи својих дојакошњих дл жности и пио пре постави у могућноет да предузме послове дужности гувернера Његовог Величанства Краља Александра I- Молим Краљевско Намесништво да изволи примитн уверење мога пош товања." На основу овога писма Краљевски Намесници су указои од 18. ов. мес. г. Јована Мишковпћа, ђенералштабног пуковника, разрешили од дојакошњих дужности и ставили га на раеположење Његовом Величанству Краљу Александру I. Посета. Њ. В. Краљ Александар, у пратњи краља оца и г. г. Намесника, посетио је јуче Народну Ванку, и био је веома задовољан са свим што је у банци нашао. * Са претреса изгредника од !4. и 15. Маја. Данас је у Суду вароши Београда био претрес изгредницима у 14. и 15. Маја. Пресуда није донета, пошто има да се испита до 80 сведока. Продужен је н за после подне, а свакако трајаће неколико дана, док се сви еведоци не испитају. Ми ћемо пратити овај интересан претрес и саопшти ћемо читатељима судску нресуду. * Српско Јевреј. певачко друштво. носле тромесечпих Ферија отпочиње у недел.у 13 ов. м. у 10 часа пре подне свој први редовни час певања. Умољавају се од стране одбора редовни члановп истог друштва, да сви неизоставно изволе доћи у одређено време на час певања, јер нарочита позива неће битп

другом пригбдом. Али сем свију других начина може се дееитп и то, да човек и на лутрији добије какав згодитак. I Код нае је до сад било етотину страних лутрија и лутријаша и ми смо до сад издали на страну хиљадама хиљада динара, уверени да морамо добити кад добија свака друга нумера. И заиста нреваре није било и многи од наших људи, који еу играли на страним лутријама добили су лепе суме но нет, дееет и двадесет хиљада динара. — Сад су забрањене све те етране лутрије, а место њих створена је једна једина, прва сриска класна лутрија, која нам даје еве оне користп, које смо имали н од страних лутрија, само с том разликом, што овде и кад не добијемо ми, онда опет Оар доОија ерпска држава, те нам није жао. — Од свпју лозова дакле, који ће се од сада продавати у Србији, најбољи су лозовн ирве класне лутрије. Они еу тако подељени, да код њих добије сваки други број. а добит може бити и 150.000 динара. Осим овог великог добитка има их још и нуно мањих од неколико стотина и од неколико хиљада динара, као што ће се видети из плана који ћемо донети. Ком год је дакле дао Бог те може макар штогод да одвоји, учиниће добро и иаметно, ако ту заштеђевину уложн у ову нову сриску лутрију. Са мало пара он ту може доћп до вели1 ких добитака, и номоћи му да од мало своје сиротиње направи сретни велики капитал. Знајући све ово ми смо се иримили да будемо растурачи и продавачи срећака прве српске класие лутрије, и даваћемо лозове по исту цену по коју и држава даје, само што она не продаје на ситно, на један, два н три лоза, већ од ње мораш узети иајмање шееет лозова, док ми нродајемо и на један лоз, па чак продајемо и на делове од лоза т. ј., ако нећеш да купиш цео лоз за 24 динара, онда можеш купити и једну четвртину лоза за шест динара или најиосле једну оемину лоза за три длнара. Свраћајући пажњу наших штованих читалаца, на све ове горе побројане околности, као и на оглас на првој страни, ми их молимо да нас својим зарадом, надницом и уштедом, но се новерењем удоетоје, и да преко иае наручују све лозове, који им затребају од прво сриске класне лутрије. А ми ћемо се увек старати да их у свему задовољимо и да будемо на руци свима њихним онравдаиим захтевима.

ЛУТРИЈА. Човек ради, а добри Бог не Орани и тако се трудом но некад може стећи лепа нара. Нађу ли се још чуварне руке, да то приштеде, онда може ес и сачувати каква цркавица за старе дане. — Али кад ногледамо на све оне људе, што се међу нама рачунају као богаташи, видећемо јасно, даниједан од њих није стекао својом редовном

увек ту иашло но штогод изванредно што је помогло, да домаћин одскочи у имању и да дође до келиког ,јј \тдедног капитала. — 'Го се може десити, или каквом нзванредном добром трговином пли каквим лепим наследством, пли каквом

ДОМАТ.Е ВЕСТИ. Убијеи. Синоћ доцне добилн смо ову сензациону вест, да је г. Васа Пелагић убпјен у рудничком округу. Нна се, да је г. Пелагић нротсран у Бугарску. Откуда би он могао да се нађе сад на један пут у рудничком округу и ту да буде уОијен то је веома загонетно скоро невероватно. Али тако прича човек који је еипоћ отуда дошао и најноеле ко зна шта све може Оити јер чак се прича то, да г. Пелагић није ни протеран, већ пуштен у унутрашњо ст. Ми ову вест саопштавамо с резервом. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА

Распис награде. Вадужбине племенитих Срба и Српкиња, који су се и на самртном часу сетили нејаке српске књш:е, на нашу радост иршнос доста су честс меЗ)У нашом прекос-авском браћом. Руковатељи тнх задужбина расписују наградс аа разна корисна дела и ма да су награде, иршшчно велике, од српских књижевника нико им се не одзива, тако да се једне исте награде понављају ло више година. Ово је веома жалосан знак. Ми смо ономад донели расписане награде из Фонда Нак::ипг, а сад ево доносимо награде ш Фонда Јована Остојића и асено му г Герезије. Господо српски про<[>есори, ево поља где би ваШа борба и утакмица могла бити умеснија или часнија, но што је залагање целе снаге у политику. Та и без вас не1»с остати самохрана српска политика — наћиће их се доста, да је бистре, али без вас: ко да пише ове расправе, за'које се одређују награде; расправе, које спадају у ваш делокруг, а за које се кроз читав низ година узалуд расписују награде. Доносећи овде овај распис награде, уиннићсмо скромну примедбу, да би управо Матица добро радила, кад би распис ових награрада саошптакала и у овост]>аннм нанш м лнстовнма.

„Матица Срнска" понавља из задужОине Јована ОстојнПа и жсне мц Те::а годииу 1891. иаграду од 50 дуката за дело: „Ноиуларна естетика I за одраслије Срикиње", до 31. децем |бра 1891. Уједно се наномиње, да су из ове задужбине с роком до 31. декембра 1890. још из лањске екунштине раеписане ове награде: 1. Историја српеке књижевности за школу. — Награда 100 дуката. 2. Историја Срба у Угарској од најстаријих времена до данас. — Награда 100 дуката, 3. Расправа о Буњевцима за „Летопис". — Награда 100 цуката. 4. 0 земљо]>адничким приликама којег већег краја у ком нам наш народ живи. — Награда 100 дуката. По одлуци екунштинекој за еве ове четири теме расписаће се на ново награда с роком од 31. децембра 1891., ако на њих не стигне ни ј едно дело до 31. декембра 1890. Дела на расписане награде не могу писци шиљати под евојим имепом него ваља да метну на делима својима какав натпис или знак. Име, нрезиме, карактер и место где станује пнсац ваља у особитом иисму написати, нисмо занечатитн и обележити г а о н и м и с т и м н а т нисо м ; иди знаком, који је с ноља на еамом делу. Само ће ее она нисма огворити, на I кајима је истн нотпис илн знак који се налази и на дедима, којима се на града доеуди. Остала ћс ее нисма спалити. Рукоппси се не враћају. Награда се нздаје тек онда, кад иисац ноднесе дело наштампано, осим ако е „Матицом" о томе што друго не уговори. Награда ее губи, ако писац не изда дело своје на свет за годнну дана, а леђутим није што друто уговорио. Писац је дужан од свог награђеног дела кад изиђе из штампе, послати „Матици" -5 комада. Награђене раснраве штамцају се најпре у „Летоииеу", а иосде остаје право и нисцу и „Матици", да их могу преш гампати и носебицсИз главпе скупштине „Матице Српеке", у Новоме Саду 30. августа (11. септ.) 1890. Предесдшп: „М. Срцско". Милош Диглитријеви^ с. р.

А ХаџиК с. р. секретар.

ЗВЕР-ЧОВЕК РОМАН Емила Зо=ле ПРЕВОД С ФРАНЦУСКОГ (9Ц Осим тога Рубоа. је иочела узнемиривати у његовом снокојству нека друга ствар; он сс свс више бринуо како ће наврагити Жака да их што чешће походн. Жак ( је п о својој служби додазио у Хавр три пута преко недеље: у понедељник у десет сахати и тридссет и иет минута нре ио дне и остајао је до шест сахати и двадесет минута у вече; у четвртак и у суботу долазио је у једанаест сахати у вече и остајао до шест сахати и четрдесет минути у ј\ тру. И већ у п[|вн понедељник, иосле Севериннна путовања, Рубо га салете звати: — г Га, пријатељу, ви не можете одређи да узмете ко.ји задогај с нама. .

Та за

Бога, ви сте се показалк врло љубазни на спрам моје жене, треба да вам захвалим! И тако је Жак два пута у месецу дана свратио код љих на доручак. Рубоу јо било досадно оно непрекидно ћутање кад је сам са женом; био је одмах веселији, чим има ког госта. Одмах би почео приповедати што, разговарати се и шалити сс. — !1а дођите нам чешђе! Ви виднте да нам нисте ни мадо на досади. Једном, у четвртак у вечс беше Жак пошао да спава, очишћен и умивен, иа срете Рубоа који тумараше око депоа. И ако је било доцкан, Рубоу је било несносно да се врати сам, па по1>е с њим у друштву до станице, а за тим готово на зор одведе Жака у свој стан. Северина беше још будна, читала је. Попили су по чашу вина, играли су чак и карата до поеле по ноћи. И од тада ту се обично састајали ионедељником на доручак, а четвртком и суботом на посело у вече. Кад Жак ие дође који дан, Рубо га сам врсба да га доведе, иа га прекорава што их заборавл,а. Рубо је бивар из дана у дан све суморнијн, и одиста само се разгали кад је са својим

новим пријатељем Жаком. Њему је тај мо мак у ирви мах задавао страшну бригу, и место да га се сад гнуша као сведока, као живог нодсећања на грозне ствари које је хтео да заборави, — тај му је момак постао баш потребан, може бити за то што је знао његово злочинство, а није о том ни рсчи говорио. И то их је зближило, везало тврдом везом, као што злочин веже саучеснике. Рубо би често погледао Жака нријател>ским иогледом, стиснуо бн му на један мах руку с неким заносом, који је био много јачи од обичнога израза другарских осећања. Жак је нарочито налазио код њих забаве. Северина га дочекиваше радосно; кад год дође. она мало ускликне, као жена кад се чему обрадује. Чим он дође, она баци све, и свој вез, и своју књигу, па удари у ђеретање и смех; чисто се пробуди из онога дрсмања у ком је проводила читаве дане. — 0, то је лепо што сте дошди! Чекала сам експрес, надала сам се да ћете дођи. (Н аотавнће ое)