Male novine

; 1 ј '-Ј изашли, У то име износимо и ову занимљиву причу из „Г. Црногорада". За опћу српску историју и маденкости су нужне; скупљачима старина и разиијех цртица из разнијех дјелова раскомаданог Сриства мора се признати велика заслуга у томе и још у много чему заплетеноме и исцрниво нескупљеноме нашему имању. Они су на томе пољу што и пијонери на своме. „Камен но кмен илача, зрно по зрно погача,,, веди наша народна мудрост. Но поред тога што су наше старине имале заноснијех штићеника ми Срби онет немамо своје велике подпуне историје. Српска борба за живот која је наступила у најжешћој мери одма иза онијех величанственијех вјекова једини је томе узрок: јер је Србин у витешкој невољи био принуђен, да ево богати материјал за историју употребљује на Фишеке. Али и још има тога материјала, па кад би сваки позвати изнео из свог родног мјеста оне драгоцјене старике и успомене које ће се с нашим памтљивим старцима у гроб сурвати, ми бисмо до скора имали далеко замашнију и јаенију слику своје сјајне и тужне прошлости, на коју би далеко срећнији и напреднији народи са достојним поштовањем и завишћу гладали. Цијенећи да су и мале ствари нужде за велику будућу новест, износим под горњим насловом из године 1785 ове усномене како сам их најбрижљивије слушао из најранијег ђетинства па до данас, поткрепљујући листинама које су ми могле до руке доћи те миелим, да ћу тијем колико толпко задовољити својој дулшоети ирема свом милом српском роду а на особ према драгом ми завича.ју у Паштровићу, којијем се радо занимам и у даљини од његова крила. Али то радим и с тога, не бп лн и друге на ову узвишену дужност потсјетио. I Док ее Потар први (свети) Петровић Његош бавио далеко од отаџбине витешке Црне Горе, а е неслоге и међусобног раздора вјечнога борца мученика брата Црногораца, стиже Махмут-паша Бушатлија, „са читавом Арбанпјом"*) на Цетиње, у мају, г. 1785 ' , '*). В. Историју Црне Горе од Видаковића страна 7*2. Кад је Махмут стигао на Цетиње, он ту разане шатој) и манастир нохара и заиалн. Црноггорцн тек тада познаше плод међусобног раздора, мржње и неслоге. Сјетивши ее аманета и јунаштва својих предака и свог јунаштва, днвне славе и вјечне слободне, стадоше под барјаком свете слоге: да оиисте земљу од иекрсти: да је на ново оевештају својом внтешном крвљу. Махмуг паша дивно виђе да ће му њихова слога и свето нрегнуће доиијети нроиаст. „Доста ми јс славе кад сам па Цетиње дошао' ; , мнидијаше несрећни потомак славније Црнојевића. — Морао је бјежати с Цетиња, али му повратишта нема: јер је Црна Гора опкољена својнм ноносним синовима. Одлучи да бјежи у Арбанију преко Паштровића. Алн кад еу Иаштровићи разумјели Махмутов смјер, саопште је дужду млетачкоме као своме савезнику, преко намјесннка у Котору и замоле га за помоћ на основу уговора којп су с млечићем склопили у априлу 1423 Али дужд ни да чује! Уговор му је што и слово на леду кад му у ннтерес нс иде. Он изневјери и Паштровиће у најотлучнијем часу: под изговором својих разних ненрилика. (НАСТАВИЋК се) СИФИЛИС У СРБИЈИ Од Др. Милоша Какдића окружпог лекара У 254. броју вашег листа иребачеио је свима лекарима, што ћутимо и не

нодии^мо свџј гдас за хЈ/сОл.с-;«е сифнлиса. који јс одиста но свнма окрузи ма више-мање спорадично раширен, а у источнпм крајевима нашс отачби не већ одавна и енденичан. Оваква, чисто стручна пигања, није ни дако у политичним дистовима нама, као државним чиновницима, расправљати, нарочито кад се хоће искрено и отворено о томе да говори, а друго н зато, што би нам публика одмах приниепвала ону партијеку боју, коју дотичнидист нреставља у коме тражимо да се наш какав рад одштамна. Немајући I свог стручног органа, мн смо нринуђенн или да ћутимо, или да трчимо од једнс редакције к' другој, да би ; нам коју рубрику п за наше стручне ј ствари, ма и од ошптег интереса, отворила. Сва питања која се односе на сифилис , нису још ни до данас потпуно објашњена, сређена и у сталне нринципе изведена, и тек далека будућноет има да реши још многе загонетне нојаве у овој грани медицпне. Но и оно, што је наука до данас расветлила и као нравнло усвојила у ногледу начина ширења, лечења н проФИлаксе ; СИФИЛИСа, од толике јо користи по људство, да бн одиета н за наше прилике потребно бпло да се резултати тог испитивања што ионуларније и што чешће. путем штамие, шко .те, књиге. живе речн н т. д, међу народ шире, те да бп свет сазнао суштину ове нотајне и лукавс бол.ке, која чссто и неоиажена годинамаи деценнјама трује | једног, на другог. прелази често и у . утроби материној на нодмладак људскн, кужи га, накази га, ствара доцније од њега, ако нреживи прву г годину живота, добар материјал за скроФулозу и туберкулозу, која се такођер у нашем народу еве више шири. Сви лекари, колико који може, а нарочито они, којп су „срећпим удесима"' и без но муке сели на београдске Фотеље, а елужбу своју са нрекрштеним коленима, тако рећи са Фијакера. лако и брзо обавл.ају, - - они би на својој доколици најпозванији били, да оваква, тако рећи животна нитања, наша расправљају, тим нре, што им на руци стоји сав статистични материјал ири еанитсту н богата књижница срн- ј ског лекарског друштва. То се већ маше може изискивати од оних лекара, од оних наћеника у служби државној, којимаје иоредњихове спреме, вредноће п часне елужбе ипак судбина тако немилостива, да морају док су год живи из дана у дан на коњу нутовати и скакати са камена на камсн, по цичи и мећави, по жези и иљуску, те да само сваки службени носао у округу изврше и не извуку бадава какав званичан укор, што нису по наредби начелника отишли у округ, да ирегледају какво мањкало свинче у оекудпци марвеног декара и т. д. па макар овамо окружна болница, која је пуна болесника — остала за то време и без лекара. Сматрај ући, дакле, за своју дужност да се вашем патриотском позиву ода-, зовем, ја ћу се у овој расправици иовршно дотаћи исторнје сиФилиеа — ј (врењге, шапкавице), разноликих об лика његовог нојављивања, његовог тока, његових носљедица, начина његовог ширења н најноеле казаћу како се он може најбоље сузбити у нашем народу, т. ј. говорнћу о проФилакси сиФилиса. Сифилис је данас већ по целом свету рашнрен и с правом назива ее као савремена светска болест, као куга < данашњег века, која никога ие штеди. па ни сам човечији зачетак. Та је болест била позната још прастарим народима и може се слободно казати, да јо сифилис тако исто стар, као н само човечанство, да је он ностојао и тада, кад су народи номадекп начин жнвота водили, кад еу се сви појави у природи: муња, гром, киша, иа и све болештине које су људе таманиле, принисивади гневу и казни њихових

оогова. ма д нпеу н поЈма нлга.шо томе, да је ту бидо кужних болештина н да су оии сами један другог кужили и затирали. 11а и стари завет преставл.а само слику и ток сиФилиса, кад говорн о оном времену, када је Мојспје морао одвести из Египта сав свој израјиљски народ, — ког ^е трећина била заражена —- у пуст-гњу, где је разређен 40 година живео. док је тако у току некодико генерација нов и здрав нодмдадак етворен, ког је затим из пустиње нревео у земљу Хананеку. На и оно житнје псалмоиевца и јуначког цара Давида, који опдакује лред Госиодом своју судбину, због тсшких мука, којс је због своје етраене нохотљивости триео, као да ништа друго није но [всрна слика еиФилиса. К.чд га је та бољка огубала н одузела му свако душевно енокојство, због великих ноиоћних севања, без мирна санка и вееела данка, онда он нлачући нред господом Богом, лаћа се арФО, своје дангубице и „Давид јечн, а ирФа му звечи". 1 ) „Њет исцеленија в' нлоти мојеј, от лица гњева твојего: њет мира в' коетех мојих от лица гре.ч мојих. Јако безаконија моја нревазидоша гдаву моју, јако бремја тјашкоје отје]'Отјеша на мње. Возсмердјеша и сожиша рани моја от лица безумија мојего. Пострадах и севакохсја до конца вес деи сјетуја хождах. Јако јадвија моја нанолнишаеја поруганији п њест исцеленија в' плоти мојеј". Дакле, сифилис је у великој мери и пре рођења Христова ностојао, и од то доба до данас називао се различним именпма и све до 16-ог века посде Хрнста сматрали су га само као казну Вожију: а за његову нриљенчиву природу није се никако знало. Европеки народи упознади су изближс ову болест тек крајем 15. века, кад је она почела да пустоши људетво но свима крајевима Европе, и у том Добу тек дадоше овој болестн свеонште име.

КЊИЖЕВНОСТ Изашла је 102-га свеска ..Отаџбине" : свеска за ееитембар. Власнпк п уредник Владан Ђорђевић. Садржина: 1. Моје мннистровање, од Вл. Ђорђевића: 2. Обућар и његов син, песма од Војислава: 3. Веридба на таласима, од Хаима С Давича 4. Љубавна трка, песма од Војислава: 5. Окружне, среске и општинске Финансије у Србији за 1889 год. од М. Цукића. б. Данаја, несма од Војисдава ; 7. Са Јавора, од ј Ворисављевића: 8. Кривична дела, од Алексе Радудовића; 9. Маш нривредан програм; 10. Приложак „нашег привродног програма", од А. Ђорђевића; 11. Ђована, од Ж. Меја; 12. 1*орњи Дом Србије, од Вл. Ђорђевића; Ана Карењина, од Л. Толстова; 14. Књижевни преглед. СМЕСИЦЕ Месец, Јули у светској исторф. Ј месецу Јуду десили еу ее многи догађаји од оиштега. светскога значаја и важности. Тај је месец забележила иовесница као буран и револуционаран п онпј, који је рекао да јс месец Јуди, месец новеснице, имао је нотпуно нраво. Ми ће мо само неколико иримера навеети. Јула 17. букнула је 177». године револуција у здруженим севаро-аморичким државама. Јула 14., године 1789., беше на јуриш узета и разрушена бастиља, што се сматра као један од најважнијих догађаја велике Француске револуције. Термидора 9. т. ј. 28 Јула 179.-5., био је Робеспјер, страшило револуције, смакнут »Народио Здравл.е - ' 1 .чуз год.

с властн и нотом гатотниован. Јуда 27., 1830. годпне, букнула је друга револуција у Француској. Још и дан дани носи назив јулијске револуције. Да се новратимо мало у раније доба. У савезним нидерландским државама букнудаје ревојђција Јула 1531. год. Јула 9.. године 1769, збацила јс Катарииа Велика, „северна Семирамида" свога мужа с ирестола. — Ни у ком мссецу нису више бивене одлучне битке, као у Јулу. Рим је био готово изгубљен битком код Адије, 8. Јуда. Јерусадим, а с њим и његов краљ, Лузињан, нао је битком код Тибертје у руке неверника, 3. Јула. Витка од Увиња, 15. Јула, учини те еу Маври протерани из Иортугалије и Алфонз I. опет стаде господарем своје земље. Витка на Пултави, 8. Јула, срушила је моћ Карла XII. а положила темељ великој моћи држави Петра Великог, Јуда 2., године 1799., освоји Наполеон Вонапарта јуришем варош Александрију. Јула 3. годипе 1799., била је бивена чувеца битка код Абукира. Јула 5- и 6. славна и крвава битка код Ваграма, што је имала тако великих носледнца. Јула 3., године 1866., на послетку, била је битка код Кенигреца. -— Пророкова брада. Мухамедова брада чува се у Меки аФричкој, у варогаи Керуану у Тунису. Над том светињом у 7. је воку сазидана мошсја Џема, којаје године 820. из темеља понова оправљена. У кибли те мошеје кажу да је узидана та еветиња. У тој вароши, која је 556. год. иодигнута и која је, за време пајвеће славе и величине иелама, била престоница керуканских калиФа и целога Махараба, закоиан је пријатељ и ратни друг Мухамедов, Сида Окба, засновадац ове варопш. Због свега тога варош Кердан има нрава да носи надимак; „Рајска врата." Глас о његовој еветињи узрок је, те се богати трговци из Мисира, Марока, Туниса и Тринолиса радо уњему настањују, да ту нроведу | своје последње дане. Завештања ових | трговаца учинила су, даје Керуанједна од најбогатијих вароши Истока. Он је уједно и најчистија североаФричка варош и његова иотиуна одедитост од свега страначког јесте узрок да је се у њој одржао маварски стил у најчиетијем облику. Штује рад. У шесетим гбдинама, када ,је Нанолеои III. био још на врхунцу евоје славе , дошао је на кратак ноеедак у компињешки замак. Цар је имао обичај , да врло рано у јутру изађе, с мало нратње, да се нрошета у околини дворца. Из јутра једном, када се цар шетао , сретне га на једној с т а з п, к о ј а беше сва онкољена жбуњем н врло уска, један човек, који под тешким теретом што га јс носио, једва могаше напред крочити. Војвода Морни одмах хтеде отићи човеку, да му каже да се врати, јер с м е т а цареву проласку — но Наиолеон г а з а д р ж а. „Мислим да имамо в и ш е в р е м е н а " него о в а ј с и р о м а х ; п у с т и м о га , н е к и р о д у ж и с в ој н у т. М и емо они , који рад треба да штују, јер њему еамо имамо да захвалимо оно шта смо : ако насрад нзневери, ми ћемо пропаети!" С тим се речима Нанолео врне до места где је могао са својим пратиоцима да се склони , ге тако да проиусти оног сиромаха. Тек ношто је еиромах, без пкакве еметње, норед њих нрошао , тек тада је цар продужио своју шетњу даље.

ШАЛА И ЗА5АВА Ља савет. Питали ждеру: — Каввих ее правила ви држите при јелу ? — Моје је правило просто: доручкуј као да некеш ручати, а кад дође ручав једи као да нисж доручковао.